Podeljeni stavovi građana Srbije sve više oblikuju sliku o evropskim integracijama – dok deo podržava članstvo u Evropskoj uniji, postoji značajan broj onih koji su protiv ili neodlučni. Osim toga, skoro četvrtina građana uz izražen skepticizam smatra da do ulaska uopšte neće doći, zaključci su istraživanja Centra za evropske politike. Stručnjaci smatraju da dugotrajan proces, manjak vidljivih reformi i nejasne poruke vlasti dodatno produbljuju nepoverenje i zbunjenost u javnosti. Iako vlast poručuje da je
Osmeh i zagrljaj predsednice srpskog parlamenta i evropske komesarke za proširenje i poruka Srbija odlučno nastavlja svoj evropski put. Ali taj put je po svoj prilici zaustavljen. Četiri godine se ne otvara klaster 3 dok je zbog usvajanja seta pravosudnih zakona Evropska komisija stava da je napravljen korak unazad u integracijama Srbije. Predsednik Republike ipak ponavlja
“Mi smo na evropskom putu i nastavićemo to da radimo, ali to je sad kako bih vam rekao 15 tema, uopšte ne mogu time da se bavim”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Tim poslom bi trebalo da se bavi operativni tim koji je formiran krajem januara i na čijem čelu je ambassador Srbije u Briselu Danijel Apostolović. Najavljen kao telo koje će ubrzati reforme i uskladiti Srbiju i Evropsku uniju, operativni tim ostao je ipak zatvoren za javnost. Iako su najavljeni sastanci svake nedelje, nakon početnih okupljanja, nike poznata dalja dinamika rada niti koje odluke su donete. Iz resornog Ministarstva tvrde da se sastanci redovno održavaju i odluke donose, ali ne navode koje.
“Operativni tim se pokazuje više kao neki marketinški trik nego što je uspostavljen da doprinese bilo kakvom pomaku Srbije ka Evropskoj uniji.Limitiran je period koji posmatramo- prošlo je svega par meseci, ali čini mi se da u čitavom kontekstu ja nisam optimista da će operativni tim zaista uspeti da napravi neki veliki preokret u kratkom roku”, ističe Miloš Pavković, iz Centra za evropske politike.
Da je društvo u Srbiji podeljeno po pitanju ulaska Srbije u Evropsku uniju, pokazuje i istraživanje Centra za evropske politike. U Srbiji, kako se čita iz rezultata, ne postoji jasan konsenzus o članstvu. Oko 40 odsto građana podržava članstvo, 34 procenata se protivi, dok je više od četvrtine neopredeljeno. Srbija se u tom smislu razlikuje od ostalih zemalja kandidata, gde je podrška znatno viša. Istraživači ističu da je nekoliko ključnih razloga za to.
“Jedna stvar jeste što sam proces traje veoma dugo i što su ljudi generalno razočarani i ne razumeju one tehničke aspekte samog procesa. Druga stvar jeste i nedostatak reforme, odnosno ozbiljan zastoj u reformama na putu ka članstvu u EU što opet kažem dodatno opterećuje građane, jer oni nisu dovoljno upoznati. I na kraju čini mi se da ih i retorika koja dolazi od najviših državnih zvaničnika dodatno zbunjuje, jer imamo različite izjave u smislu da se često krive Evropska unija i da se upire prstom sa izjavama da nas Evropska unija ne želi, onda imamo izjave da bi Srbija mogla da postane članica bez prava veta, da je to dobra opcija za nas, pa na kraju konfliktna izjava koja zapravo predlaže da Srbija dobije samo pristup zajedničkom tržištu i potencijalno Šengenu umesto članstva”, smatra Pavković.
Nalazi pokazuju i da relativna većina ispitanika Uniju vidi pre svega kao geopolitičkog aktera, usmerenog na ostvarivanje sopstvenih političkih i ekonomskih interesa, a znatno manje kao partnera u demokratizaciji i jačanju vladavine prava u Srbiji.
“43,9 odsto ljudi veruje da je Evropska unija zapravo više zanima da Srbija uvede sankcije Rusiji nego stanje demokratije u Srbiji. 41,8 odsto ljudi smatra da je zapravo interes Evropske Unije, zašto ona želi Srbiju ovde, jeste pristup litijumu i prirodnim resursima. 41,6 odsto veruje da će Evropska Unija da prioritizuje geopolitički interes u odnosu na demokratiju i vladavinu prava. Tu ne treba samo gledati to u kontekstu Rusije i sankcija Rusiji, već naravno i u kontekstu ovog rata u Iranu, onda sukobu, potencijalno, u trenutnom slučaju sa Kinom i srpskom prebližavanju Kini. I 34,4 odsto smatra da je EU spremna da zanemari sve one probleme koje se tiču demokratije i situacije u Srbiji dok god Beograd sarađuje u dijalogu sa Prištinom”, kaže Đorđe Dimitrov, iz Centra za evropske politike.
Percepcija građana o perspektivi članstva Srbije u Evropskoj uniji pokazuje izražen skepticizam, jer većina veruje da je ulazak moguć tek u narednoj deceniji, dok značajan deo građana smatra da do članstva nikada neće ni doći. Ovakvi stavovi odražavaju dugotrajnu stagnaciju procesa i rastuće razočaranje zbog dužine njegovog trajanja.
