Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaerti i specijalna izvestiteljka UN za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja Đina Romero pozvali su vlasti Srbije da uoči izbora obezbede uslove za slobodno i ravnopravno učešće građana, zaštite mlade, novinare, aktiviste i akademsku zajednicu od pritisaka i zastrašivanja i sprovedu nezavisne istrage navoda o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, uključujući navode o upotrebi zvučnog oružja 15. marta 2025. godine i nezakonitom digitalnom nadzoru, preneo je danas NUNS.
Na pratećem događaju „Osnovne slobode pod pritiskom: Ljudska prava i odgovornost u Srbiji“, koji je Beogradski centar za ljudska prava organizovao 17. septembra u Ženevi, na marginama 63. zasedanja Saveta UN za ljudska prava, međunarodni i domaći stručnjaci ukazali su na ozbiljno pogoršanje stanja ljudskih prava i sužavanje prostora za građansko delovanje u Srbiji, navodi NUNS.
Komesar O’Flaerti ocenio je, kako se ističe, da je između njegovih poseta Srbiji u aprilu 2025. i maju 2026. došlo do „naglog pada“ u poštovanju ljudskih prava, uz ocenu da se negativni trend nastavio i tokom leta. Posebno je ukazao na napade i pritiske na novinare, izostanak odgovornosti za policijsko nasilje nad novinarima i demonstrantima, SLAPP tužbe i duboko narušeno medijsko tržište koje favorizuje provladine medije.
Govoreći o protestima, O’Flaerti je posebno izdvojio navode o upotrebi zvučnog oružja 15. marta prošle godine u Beogradu, tokom mirnog odavanja pošte žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu. Podsetio je da je više od 3.000 građana svedočilo o događaju, dok je tužilaštvo nedavno odbacilo navode o upotrebi takvog sredstva. Istovremeno, izrazio je zabrinutost zbog pretnji krivičnim progonom ljudi koji govore o tom događaju, kao i zbog stigmatizacije organizacija civilnog društva kao „izdajnika“ i „stranih agenata“. Ukazao je i na zabrinjavajuće međunarodne izveštaje o upotrebi špijunskog softvera protiv studenata, aktivista, novinara i opozicije.
„Bez poštovanja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja pre, tokom i nakon izbora, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i fer“, poručila je specijalna izvestiteljka UN Đina Romero.
Romero je ocenila da je prostor za građansko delovanje u Srbiji u „brzom i strmom padu“ i da je njegovo sužavanje postalo ozbiljna pretnja demokratiji i integritetu izbornog procesa. Ukazala je na eskalaciju odgovora organa reda na masovne mirne proteste, fizičke napade i proizvoljna lišenja slobode, navode o nezakonitom digitalnom nadzoru, pritiske na profesore i civilno društvo, kao i napade i pretnje novinarima koji izveštavaju o protestima.
Posebno je pozvala na zaštitu mladih, koji su tokom prethodnih meseci postali jedan od ključnih aktera javnog i društvenog života u Srbiji, od stigmatizacije, kriminalizacije, nadzora i nasilja. Drugi poziv odnosio se na zaštitu izbornog procesa i stvaranje bezbednog i podsticajnog okruženja za učešće svih građana u javnim poslovima. Treći se odnosio na nezavisnu istragu navoda o kršenjima ljudskih prava, uključujući navode o upotrebi zvučnog oružja, kao i na omogućavanje njene najavljene posete Srbiji.
O stanju nezavisnih institucija u Srbiji govorila je Kosana Beker iz organizacije FemPlatz, ukazujući da je ozbiljan problem u eroziji sposobnosti i spremnosti Zaštitnika građana, Poverenika za Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da blagovremeno i nezavisno vrše nadzor upravo onda kada je takva kontrola najpotrebnija. Kao posebno zabrinjavajuće izdvojila je izostanke postupanja ovih institucija u slučajevima policijskog nasilja i nezakonitog nadzora.
Programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski upozorio je da je nezakoniti digitalni nadzor tokom gotovo dve godine protesta postao jedno od sredstava pritiska na studentski i građanski pokret. Ukazao je na dokumentovane slučajeve zloupotrebe forenzičkih alata i špijunskog softvera, kao i na činjenicu da krivične prijave podnete zbog nezakonitog nadzora ni nakon više od 20 meseci nisu dobile odgovarajući institucionalni epilog. „U izbornom okruženju nezakoniti digitalni nadzor nikada nije samo prikupljanje podataka“, istakao je Pokuševski, pozivajući međunarodne institucije da zahtevaju okončanje digitalne represije i nezavisne istrage slučajeva nadzora i policijske brutalnosti.
Na ozbiljnost položaja novinara ukazala je i Tamara Filipović Stevanović generalna sekretarka NUNS-a. Prema podacima koje je predstavila, tužilaštva su od početka 2024. do sredine 2026. godine evidentirala 279 slučajeva napada i pretnji novinarima, od kojih je samo deset rezultiralo osuđujućim presudama. NUNS je istovremeno zabeležio kontinuiran rast bezbednosnih incidenata, uz brojne fizičke napade, pretnje smrću i javne napade predstavnika vlasti.
Učesnici su ocenili da se problemi sa zaštitom osnovnih sloboda ne mogu posmatrati kao izolovani slučajevi, već u kontekstu dugotrajnog slabljenja institucionalnih mehanizama zaštite i izostanka odgovornosti za kršenja ljudskih prava.
Poruke iz UN sedišta u Ženevi predstavljaju nastavak međunarodnog praćenja stanja ljudskih prava u Srbiji tokom prethodnih gotovo dve godine. Na to je ukazao i Metju Džons iz Fondacije Kuće ljudskih prava (Human Rights House Foundation), podsećajući da su poseta visokog komesara UN-a, ponovljene izjave međunarodnih aktera i brojne intervencije specijalnih izvestilaca UN-a, pitanje ljudskih prava u Srbiji učinile trajnim delom agende međunarodnih institucija.
I sam komesar O’Flaerti ukazao je na sve veću regionalnu i međunarodnu pažnju i na primetno podudaranje analiza i kritika u okviru Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, OEBS-a i Evropske unije.
Beogradski centar za ljudska prava kao organizator ovog događaja, poziva međunarodne institucije da nastave da pažljivo prate stanje ljudskih prava u Srbiji i zahtevaju konkretne korake za zaštitu osnovnih sloboda, posebno uoči izbora. Od vlasti Srbije očekuje se da obezbede bezbedno okruženje za učešće građana, zaštite mlade, novinare, aktiviste i akademsku zajednicu, zaustave nezakoniti nadzor i sprovedu nezavisne i delotvorne istrage navoda o kršenjima ljudskih prava. Bez odgovornosti institucija i stvarne zaštite slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja, poverenje građana u zaštitu njihovih prava ostaje ozbiljno ugroženo.
