Autor: Ilja Musulin, dopisnik RTS-a iz Istočne Azije
I mesec dana nakon posete predsednika Vladimira Putina kurilskom ostrvu Iturup (Etorofu), koja je iznenadila Japan, vlada u Tokiju ne uvodi nove sankcije Rusiji. Osnovni razlozi su strah od prekida snabdevanja ruskim prirodnim gasom, opasnost da bi Moskva, kao odgovor na te sankcije, mogla dodatno da produbi vojne odnose sa Kinom i Severnom Korejom, kao i rizik da bi japanske sankcije mogle da budu lišene smisla ako vlada u Vašingtonu tokom pregovora o Ukrajini sa Kremljom postigne veliki dogovor o međusobnoj ekonomskoj saradnji.
Mesec dana nakon posete predsednika Vladimira Putina ostrvu Iturup (japanski Etorofu), na koje Tokio polaže pravo, japanska vlada još nije formulisala konkretne mere kojima bi odgovorila na taj čin, piše japanski ekonomski i politički dnevnik Nikej.
Ruski lider je 13. avgusta lično došao na to ostrvo iz Kurilskog lanca, nakon što je prisustvovao vežbi Pacifičke flote na Kamčatki. To je bila njegova prva poseta jednom od četiri ostrva koja je na samom kraju Drugog svetskog rata Crvena armija preotela Japanu i oko kojih se Moskva i Tokio decenijama spore.
Putin na Kurilima
Predsednik Putin dugi niz godina vodio je naporne pregovore sa japanskim premijerima, pre svega sa bivšim dugogodišnjim šefom japanske vlade, sada pokojnim Šinzom Abeom, da se, u skladu sa zajedničkom deklaracijom iz 1956. godine, objavljenom u Moskvi povodom posleratne normalizacije odnosa Sovjetskog Saveza i Japana, Tokiju vrate dva manja od četiri ostrva koja je Crvena armija zauzela u avgustu 1945. godine u svom brzom i razornom pohodu na Mandžuriju, severni deo Korejskog poluostrva, Sahalin i Kurile.
Međutim, nakon što je japansko Ministarstvo odbrane početkom prošlog meseca Rusiju u svom belom papiru označilo kao jasnu pretnju po bezbednost zbog pojačane saradnje Moskve i Pjongjanga i sve češćih zajedničkih vojnih vežbi ruskih i kineskih snaga, Putin najpre je izjavio da se stav zvaničnog Tokija prema njegovoj zemlji promenio, da bi potom iznenadio politički establišment u Tokiju posetom južnim Kurilima.
Vladi u Tokiju je time simbolično stavio do znanja da nema ništa od povratka dva ostrva, ili bar da su dalji pregovori o njihovom povratku do daljeg nemogući.
Mada je južne Kurile, koje u Japanu nazivaju „severnom teritorijom“, 2010. godine posetio tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev, u Dalekoistočnoj carevini se Putinovom gestu pridaje posebna važnost.
I zbog toga što se, zbog pomenutih pregovora, godinama uzdržavao od postupaka koji bi mogli da isprovociraju Tokio, i zbog toga što, zahvaljujući bavljenju džudom i interesovanju za japansku kulturu, važi za japanofila.
Oklevanje u Japanu
Kada je Medvedev na povratku iz posete Vijetnamu sleteo na Kurile 2010. godine, u znak protesta japanski ambasador bio je povučen na konsultacije u Tokio.
Ovog puta, konstatuju japanski novinari, ne samo što nisu uvedene nikakve ekonomske ili personalne sankcije protiv ruskog rukovodstva, već je izostao i diplomatski odgovor te vrste.
Japance je dodatno zaboleo izveštaj o podizanju spomenika pobedi nad Japanom u Drugom svetskom ratu u dalekoistočnom gradu Habarovsku, koji je otkriven početkom ovog meseca, a koji, između ostalog, prikazuje sovjetskog vojnika koji razbija pogranični kamen na kojem je urezana hrizantema – simbol japanske carske porodice i države.
Japan, inače, već sprovodi niz ekonomskih sankcija protiv Rusije, koje je uveo nakon početka vojnih operacija u Ukrajini.
Tokio, međutim, nastavlja da nabavlja rusku naftu i gas. To čini iz nalazišta na Sahalinu i oko njega, koja su Japanu geografski najbliža od svih stranih izvora energenata i stoga fizički lako pristupačna i jeftina kada je reč o transportu.
Štaviše, reč je o izvorima u čiji razvoj i eksploataciju japanske privatne kompanije i država ulažu decenijama – još od polovine devedesetih.
Dakle, ako bi poželeo da to učini, Tokio bi teoretski mogao da oštricu novih sankcija usmeri na rusku naftu i gas.
Osnovni razlozi za paralizu u Tokiju
Ipak, realnost je takva da je to u praksi veoma teško. U 2025. godini Japan je oko deset odsto svog uvoza tečnog prirodnog gasa ostvario iz Rusije. U uslovima kada je gas iz Katara praktično nedostupan, odricanje od gasa ruskog porekla bilo bi izuzetno rizično i ekonomski veoma skupo.
Štaviše, ocenjuju japanski komentatori, upravo mogućnost da bi sama Rusija mogla Japanu da uskrati taj gas ili čak oduzme vlasništvo japanskih kompanija u projektima za eksploataciju nafte i gasa na Sahalinu bar za sada sprečava Tokio da uvede nove vrste sankcija protiv Rusije.
Otuda u vladajućoj Liberalno-demokratskoj partiji, tvrde izveštači lista Nikej, postoji mišljenje da bi, umesto uvođenja novih sankcija Rusiji, Japan jednostavno trebalo snažnije da podrži Ukrajinu.
Ima i onih koji smatraju da bi adekvatan odgovor na Putinovu posetu bila kombinacija diplomatske, finansijske i tehnološke pomoći Ukrajini i sankcija protiv preduzeća i pojedinaca u Rusiji koji su uključeni u militarizaciju spornih ostrva.
Uprkos tim razmišljanjima, zvanični Tokio, osim verbalnih protesta, još nije preduzeo ništa konkretno povodom posete predsednika Putina ostrvu Etorofu. Zbog toga analize i kritike na račun vlade ovih dana objavljuju i drugi japanski listovi.
Drugi problemi
Jedan od razloga za to oklevanje, smatraju japanski politikolozi, jesu neizvesnost i nesigurnost u vezi sa odnosima sa SAD i činjenica da ekscentrični američki lider ima određeni afinitet prema ruskom predsedniku.
U Tokiju, naime, strahuju da bi u okviru pregovora između SAD i Rusije koji su u toku američki predsednik Donald Tramp mogao sa Moskvom da postigne dogovor o ekonomskoj saradnji, koji bi onda bilo kakve japanske sankcije učinio besmislenim i promašenim.
