Rat u Ukrajini, proširenje EU, migracije, klimatske promene i trgovina – sve su to teme za koje se očekuje da će biti u fokusu najiščekivanijeg govora godine u Briselu, uz mogućnost da Ursula fon der Lajen u poslednjem trenutku iznenadi javnost nekim novim najavama.
Najlakše je predvideti kako će se govor završiti. „Živela Evropa“ rečenica je kojom je Ursula fon der Lajen završavala sve svoje govore o stanju Unije i glavna obraćanja Evropskom parlamentu – uz jedan značajan izuzetak. U svom govoru 2021. godine, održanom usred pandemije kovida 19, odlučila je da na kraju kaže „Viva l’Europa“.
Pravo pitanje je šta će reći pre nego što dođe do tog već dobro poznatog završetka. Govor o stanju Unije jedna je od najbolje čuvanih tajni u Briselu, a njegova konačna verzija može biti menjana praktično do poslednjeg trenutka.
„Samo dve osobe ga imaju u džepu: fon der Lajen i (šef njenog kabineta) Bjern Zajbert“, rekao je jedan zvaničnik EU.
Na osnovu razgovora sa službenicima Evropske komisije, diplomatama i poslanicima Evropskog parlamenta, Euronews izdvaja ključne teme za koje se očekuje da će se naći u obraćanju predsednice Evropske komisije Evropskom parlamentu u sredu.
Zabrana društvenih mreža – javna tajna?
Prošle godine, glavne najave fon der Lajen – izgradnja „zida od dronova“ i uvođenje sankcija izraelskim ekstremističkim ministrima – nisu realizovane u predviđenom roku, odnosno države članice EU su ih ublažile ili odložile.
Ovogodišnja najava mogla bi da bude podjednako kontroverzna.
Očekuje se da će predsednica Evropske komisije najaviti predlog zabrane društvenih mreža za maloletnike na nivou cele EU. O toj inicijativi govori se već duže vreme, a očekuje se da će u velikoj meri pratiti preporuke grupe stručnjaka objavljene u julu.
Evropska komisija je najavila da će u četvrtak predstaviti predlog pod nazivom „EU Kids Act“, koji bi, prema očekivanjima, trebalo da obuhvati i zabranu društvenih mreža za maloletnike.
Ostaje da se vidi koliko će daleko fon der Lajen otići u pokušaju da usaglasi minimalnu starosnu granicu u svim državama članicama, kao i koju bi starosnu granicu predložila.
Pitanje je posebno osetljivo jer zadire u oblast koja je u velikoj meri u nadležnosti država članica. Istovremeno, moglo bi da otvori niz novih pitanja u vezi sa štetnim onlajn sadržajima i uslugama, budući da zemlje poput Holandije i Španije već pozivaju na isti pristup kada je reč o video-igrama i AI četbotovima koji simuliraju virtuelne saputnike.
