Na centralnom trgu u Prištini, povodom godišnjice početka NATO bombardovanja, postavljena je izložba o zločinima tokom rata na Kosovu, koju je finansirala i Skupština Kosova, ali je postavka izazvala „buru“ u javnosti, jer su pojedinci, pa i ministar Andin Hoti reagovali tvrdeći da sadrži netačne podatke i da su „ubijeni civili predstavljeni kao naoružane osobe“. Prištinske vlasti odlučili su da izložbu uklone, prenosi Ekonomija onlajn.
Naime, jedan od preživelih u Dubravi Enver Dugoli kaže da je prikazano da je manje žrtava, kao i da je „značajan deo civila ubijenih u masakrima opisan kao da su bili naoružane osobe“. Zbog toga je, čak, zatražio da se u slučaj uključi tužilaštvo.
Reagovao je i ministar za rad, porodicu i vrednosti OVK Andin Hoti nazivajući to „direktnim kršenjem istorijske istine“, uz poziv da se takav sadržaj hitno povuče.
Nakon ovih reakcija, Priština je suspendovala dozvolu za izložbu, a gradonačelnik Peparim Rama kazao je da „neće dozvoliti da trg skvrni dostojanstvo građana i vređa kolektivno sećanje naroda“.
Izložbu pod nazivom „Masakri na Kosovu 1998–1999“ su organizovale organizacije „Admovere“ i „Integra“, koje su saopštile da su se prilikom sastavljanja spiska poginulih oslanjali na spisak poginulih iz „Knjige sećanja Kosova“ Fonda za humanitarno pravo (FHP) koji, kako kažu, „i danas ostaje jedini i najpouzdaniji izvor za dokumentovanje poginulih, s obzirom na to da kosovske institucije još uvek nisu sastavile zvaničan spisak poginulih“.
Reakcija je stigla i iz Skupštine Kosova, pa je politički savetnik predsednice parlamenta Gljauk Tahiri rekao da Skupština nema nadležnost da procenjuje ili proverava tačnost sadržaja materijala koje su pripredile nevladine organizacije. Iz parlamenta su naveli i da „sadržaj i stavovi predstavljeni u okviru izložbe ostaju odgovornost njenih autora i organizatora“, te da se podrška te institucije kulturnim projektima ne može tumačiti kao podrška ili uređivanje predstavljenog narativa.
