Ukoliko bi ceo Zapadni Balkan „preko noći“ pristupio Evropskoj uniji (EU), to bi Uniju koštalo 46,6 milijardi evra, odnosno 6,66 milijardi evra godišnje, što pokazuje da trošak proširenja ne predstavlja test budžetskih kapaciteta EU, već njene političke volje, navedeno je u danas predstavljenoj studiji „Koliko me košta Zapadni Balkan“.
Uz očekivane doprinose novih članica u iznosu od 12,09 milijardi evra, neto fiskalni izdatak iznosio bi 34,51 milijarde evra tokom sedam godina, odnosno 4,93 milijarde evra godišnje. Drugim rečima, bruto iznos bi predstavljao povećanje od 3,85 odsto u odnosu na aktuelni višegodišnji finansijski okvir (MFF), 0,0150 odsto godišnjeg bruto nacionalnog dohotka (BND) EU i 5,29 evra po glavi stanovnika, što je kafa i pecivo, rekao je Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, koji je sa Anom Milinković uradio studiju.
Subotić ukazuje da bi neto iznos odgovarao 3,23 odsto MFF, 0,0111 odsto godišnjeg BND EU i 3,92 evra po glavi stanovnika EU godišnje.
On kaže da ti rezultati pokazuju da je širenje na Zapadni Balkan geopolitička nužnost koja je fiskalno izvodljiva za EU i njene države članice.
Takođe, kaže Subotić, iako bi uticaj na budžet EU bio ograničen, podsticaj regionu bio bi značajan.
Bruto iznos predstavljao bi četvorostruko povećanje u odnosu na trenutna izdvajanja za Zapadni Balkan u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) koja iznose 12,2 milijardi evra. To bi odgovaralo udelu od 4,48 odsto u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) regiona. Ovi projektovani podaci naglašavaju transformativni potencijal pristupanja, obezbeđuju resurse koji mogu da ubrzaju konvergenciju i podstaknu dugoročni ekonomski rast, ističe Subotić.
Subotić u analizi primećuje da, kada se uzmu u obzir isključivo bespovratna sredstva iz instrumenta Naredne generacije EU (NGEU), bruto alokacije za Zapadni Balkan po pristupanju povećavaju se na 63,58 milijarde evra, dok se u slučaju uključivanja i bespovratnih sredstava i zajmova taj iznos povećava na 72,43 milijarde evra, što predstavlja scenario sa najvećim fiskalnim efektom.
Starović: Savet EU ponovo o Klasteru 3 početkom 2026.
Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović rekao je da ta studija daje argumente svima koji jesu za pristupanje Srbije Uniji, a prema njegovim rečima, Srbija je odlučna u toj nameri.
Komentarišući to što Srbija nije otišla u Brisel na Samit EU-Zapadni Balkan, Starović kaže da je odnosom prema rezultatima reformi u poslednje četiri godine građanima Srbije poslata loša poruka koja pothranjuje antievropske narative i obeshrabruje nosioce reformskih procesa u društvu.
On kaže da nije advokat EU i da zastupa „srpske interese“, te uočava da ni u samoj EU ne postoji konsenzus.
Savet EU će se vratiti odlučivanju o Klasteru 3 početkom 2026. godine, rekao je Starović.
On je dodao da se pitanje proširenja vraća posle dužeg perioda, kao i da pristup EU mora biti zasnovan na zaslugama.
