Nebitno je to što Aleksandar Vučić više zvanično nije predsednik Srbije, ocenjuje štampa na nemačkom jeziku. On i dalje vuče sve konce, a pred izbore nije isključeno ni novo nasilje.
Pre pola godine je Aleksandar Vučić za nemački Zidojče cajtung rekao da će posle predsedničkog mandata da se vrati porodici i privatnom životu. Da će ćerki pomoći da pokrene biznis i dečicu učiti košarci, piše DW.
Sada isti list opisuje kako je Vučić u nedelju (27. septembar) podneo ostavku na mesto predsednika, sve „u Putinovom maniru“, vređajući one koje protestuju protiv njega kao „obojenu revoluciju“. Svojim pristalicama je poručio da „borba tek počinje“.
„Moglo bi se pretpostaviti da tu ne misli na košarkaške borbe između dvanaestogodišnjaka“, piše Zidojče cajtung u tekstu pod naslovom „Odlazi da bi se vratio“.
Taj list se, u članku Tobijasa Cika, pita koliko će uopšte izbori 25. oktobra biti pošteni s obzirom na to da su posmatrači do sada izveštavali o kupovini glasova, masovnom popunjavanju praznih listića i pritisku na zaposlene u državnoj službi.
Ali, sada postoji bitno drukčiji faktor, piše list, misleći na Studentsku listu. Oni „mogu da se nadaju i da je vladajući aparat dobrano uzdrmao vetar promene iz susedne Mađarske koja je u aprilu iznenađujuće ubedljivo počistila Vučićevog saveznika Viktora Orbana“.
Minhenski list ocenjuje da je Vučić, odlazeći sa mesta predsednika i zvanično ulazeći u trku za premijera, nastavio „dvostruku igru“ – uz vređanje svojih protivnika, pomilovao je neke koji su optuženi za rušenje ustavnog poretka.
On je sve
Andrej Ivanji za berlinski Tagescajtung piše da je Vučić godinama „protivustavno bio maltene šef Vlade i policije, tužilac i sudija, glavni urednik glajhšaltovanih medija, bos kriminalnih batinaša, Deda Mraz za siromašne… rečju, narodni vođa.“
Ocenjuje se da se ništa ne menja ostavkom jer je Srbija „autokratija skrojena po Vučićevoj meri“ te da će on zadržati sve konce. Ipak, želi i formalnu poziciju premijera, najpre kako bi mogao da se kreće diplomatskim parketom. „Takođe i jer je navučen na medijske nastupe“, piše Ivanji.
No pred izbore, piše u tekstu Tagescajtunga, podrška koju ima ne zadovoljava Vučića. „Prevelikom broju birača u Srbiji smučili su se njegov bezobrazluk i arogancija. Sada bi da preokrene raspoloženje tako što se kao običan čovek, jedan od nas, u staroj rasklimanoj škodi vozi Srbijom bez (vidne) predsedničke raskoši.“
Ivanji za kraj podseća da Vučić formalno nije ni šef SNS. „Ukoliko, kao prošle godine tokom studentskih protesta, dođe do nereda, izgreda, policijske brutalnosti i masovnih hapšenja, Vučić će kod kuće i u inostranstvu od toga moći da opere ruke.“
I EU je kriva?
Bečki list Standard takođe piše da je Vučićeva ostavka „beznačajna“ jer se on i dalje za sve pita. Njegov „šou“ je, piše, po Putinovom uzoru – malo predsednik, malo premijer.
Autorka komentara Adelhajd Velfl smatra da je Evropska unija trebalo da prekine pregovore sa Srbijom čim je „režim nasiljem krenuo na sopstvene građane“ ili kada je „srpska paravojska počinila teroristički napad na susednom Kosovu“.
„Umesto toga najviši političari iz EU hodočaste do Beograda“, piše ona. „Čak i pošto je Srbija nedavno pompezno sahranila osuđenog masovnog ubicu Ratka Mladića, francuski predsednik Emanuel Makron je dva dana kasnije primio Vučića u Parizu i grlio ga.“
„Vučićev sistem u ugnjetavanje demokratkinja i demokrata u Srbiji je nažalost i proizvod ignorancije i odsustva plana ostatka Evrope“, zaključuje se u austrijskom Standardu.
