„Nismo na istoj strani kao SAD“: Kako je Tramp svojim postupcima ujedinio Evropu protiv sebe?

U privatnim razgovorima, tokom večera i na marginama sastanaka u Briselu i na drugim mestima, evropski lideri i zvaničnici raspravljaju o tome kako da se nose sa pretnjama američkog predsednika da napusti NATO i šta bi učinili ako on to zaista sprovede.

Sada dele sumoran pogled da Trampov sve žustriji napad na Veliku Britaniju, Španiju, Francusku i druge potvrđuju fundamentalni raskid u transatlantskom savezu. Iako još nisu sigurni koji bi konačni odgovor trebalo da bude, neke zemlje već traže načine da prošire svoje odbrambene i sigurnosne aranžmane kako bi zaobišle NATO.

„NATO je paralizovan ne mogu čak ni da održe sastanke“, rekao je jedan evropski diplomat za Politico koji je kao i drugi tražio anonimnost da bi mogao slobodno da govori.

„Prilično je jasno da NATO već počinje da se raspada“, dodao je zvaničnik EU, ističući da Evropa mora hitno da ojača sopstvenu odbranu: „Ne možemo čekati da potpuno nestane“.

Ova otvorena procena, zasnovana na razgovorima Politico sa 24 ministra, zvaničnika i diplomata, jasno prikazuje pomak u svetskom poretku nakon Drugog svetskog rata kome je Tramp toliko doprineo.

U poslednjim danima administracija Donalda Trampa gurnula je vojni savez u možda najdublju krizu u njegovih 77 godina postojanja.

Predsednik i njegov tim obećali su da će preispitati članstvo SAD u NATO-u kada rat u Iranu završi, kao odgovor na neuspeh evropskih saveznika da se uključe u sukob protiv Irana.

Tramp je rado dolivao ulje na vatru, nazivajući NATO „papirnim tigrom“.

Najveća američka zamerka je odbijanje evropskih sila poput Španije, Velike Britanije i Francuske da dozvole američkim snagama korišćenje njihovih vojnih baza ili vazdušnog prostora za operacije protiv Irana. U mesec dana od početka rata, Trumpova ljutnja samo je rasla kroz sve oštrije objave na njegovom Truth Social nalogu.

Za Evropljane, pitanje, kao i uvek, ostaje: kako se zaštititi od najgorih posledica i sačuvati ono što je najvažnije.

Nordijsko veče za stolom

Prošle nedelje u Helsinkiju, 10 evropskih lidera sastalo se na privatnoj večeri bez svojih pomoćnika, u intimnom ambijentu Muzeja Manerhejm, doma finskog lidera iz Drugog svetskog rata, Gustafa Manerhejm.

Usred enterijera iz 1940-ih, ukrašenog lovačkim trofejima bivšeg predsednika, lideri zemalja uključujući Veliku Britaniju, Švedsku, Finsku i Norvešku, održali su iskrenu raspravu o kritičnom stanju transatlantskog saveza.

Složili su se da Trampov niz uvreda putem društvenih mreža ide na gore i da je situacija loša.

Ipak, odlučili su da ne mogu pristati na zahteve američkog predsednika da se pridruže borbama protiv Irana.

„Svi želimo da rat završi, ali nismo na istoj strani kao SAD“, rekao je jedan zvaničnik upoznat sa razgovorima.

Tramp želi da NATO pomogne, ali lideri ostaju otporni jer „većina Evropljana nije bila obaveštena unapred i Zaliv nema veze sa NATO“. Nasuprot tome, kriza u Evropi ima ujedinjujući efekat: „Ovih 10 zemalja su oduvek bile veoma bliske, ali sada bih rekao da su još bliže“, dodao je zvaničnik.

Presuda ovih vlada, među kojima su Danska, Estonija, Island, Letonija, Litvanija i Holandija, ne ograničava se samo na Severnu Evropu.

Zapravo, ono što je posebno u međunarodnoj reakciji na rat u Iranu jeste koliko su evropski lideri bili jedinstveni u odbijanju da pošalju vojne snage kako bi se pridružili američkom i izraelskom bombardovanju.

Tramp je „uništio“ transatlantske odnose i „ujedinio“ Evropu u protivljenju ovom ratu, rekao je jedan diplomata EU. Drugi viši evropski zvaničnik izjavio je da se Amerikanci sada moraju nositi sa sopstvenom greškom u napadu na Iran.

Tokom invazije na Irak 2003. godine, Velika Britanija i Poljska bile su među zemljama koje su slale trupe da se bore sa Amerikancima. Ovog puta, britanski i poljski premijeri jasno su dali do znanja da neće učestvovati.

Španija je u ponedeljak zatvorila svoj vazdušni prostor za američke avione nakon što je odbila da američkim snagama dozvoli korišćenje svojih baza na početku rata, dok je Francuska zabranila američkim avionima da koriste svoj vazdušni prostor ako prevoze vojni teret za Zaliv.

„Sjedinjene Države su odlučile da se ne konsultuju sa evropskim saveznicima pre nego što su pokrenule svoju kampanju protiv Irana. Nije iznenađujuće što neki evropski saveznici sada uskraćuju korišćenje svojih vazdušnih baza – ili vazdušnog prostora, u slučaju Francuske“, rekao je Fabris Potije, izvršni direktor Rasmussen Global i bivši direktor planiranja politika u NATO-u.

„Tramp se suočava sa posledicama svog unilateralizma i uzimanja Evrope zdravo za gotovo“, dodao je Potije. „Za evropske saveznike sada je ključno da ostanu ujedinjeni u rešavanju posledica Trampovog besa“.

Nije Čerčil

Britanski premijer Kir Starmer bio je na meti ličnih napada Donalda Trampa, koji  je više puta rekao da „nije Čerčil“ zbog oklevanja da se uključi u ofanzivne akcije protiv Irana. U sredu je Starmer odbacio uvrede rekavši: „Bez obzira na pritisak na mene i druge, bez obzira na buku, delovaću u interesu britanske nacije“.

Starmer je dodao da je NATO „najefikasniji vojni savez koji je svet ikada video“ i da se Velika Britanija i dalje „u potpunosti obavezala“ na njega.

Međutim, britanska ministarka finansija Rakl Rivs je otkrila stvarne frustracije u Londonu. „Ljuta sam što je Donald Tramp odlučio da ode u rat na Bliskom istoku, rat za koji nema jasnog plana kako iz njega izaći“, rekla je za BBC.

Ipak, Starmer naporno radi da pokaže da Velika Britanija i druge zemlje zaista žele da pomognu pre svega zato što njihove ekonomije zavise od obnove trgovine kroz Ormuski moreuz i snižavanja cena nafte.

Velika Britanija danas će biti domaćin virtuelnog samita 35 zemalja na kojem će se raspravljati o „svim mogućim diplomatskim i političkim merama“ za obnavljanje slobode plovidbe i trgovine u regionu. Očekuje se prisustvo svih članica G7 osim SAD, kao i mnogih manjih država, uključujući i malena Maršalske Ostrve.

Velika Britanija i drugi saveznici takođe će razmatrati na koji način bi mogli eventualno pomoći u mirovnim ili policijskim operacijama u Zalivu – ali tek kada sukobi prestanu.

Postoje čak i nade u Britaniji i drugim delovima Evrope da će državna poseta kralja Čarlsa III SAD-u ovog meseca pomoći da se ublaže napeti odnosi sa Amerikom. Predsednik je ljubitelj monarhije i uživao je u svojoj državnoj poseti Britaniji prošle godine.

Međutim, do sada nijedan od tih napora nije bio dovoljan da utiče na Trampa.

Ne pominjite rat

Među zvaničnicima NATO-a postoji privatna zabrinutost zbog raskola u savezu, uz određeno zbunjivanje jer SAD još nisu formalno zatražile pomoć NATO-a u Zalivu. Nije jasno šta tačno Vašington želi, rekli su zvaničnici.

Generalni sekretar Mark Rute je „iznervirao“ neke saveznike odlučnim držanjem politike da ne kritikuje Ameriku i tvrdnjom da NATO nema problema, prema rečima jednog evropskog diplomate.

„Svaka uznemirenost unutar saveza sa SAD u epicentru je razlog za sramotu i zabrinutost“, dodao je viši NATO diplomata. Rute pravi „strateški izbor“ da zadrži „blag ton kako bi izbegao eskalaciju“ spora između Evrope i Vašingtona, rekao je NATO diplomata.

U privatnim razgovorima, zvaničnici priznaju da neumorna kritika iz SAD neizbežno slabi NATO, jer je u svojoj suštini savez ideja. Član 5. NATO-ovog osnivačkog ugovora navodi da će članice biti spremne da brane bilo koju članicu koja je napadnuta.

U trenutku kada se to obećanje dovede u pitanje, NATO gubi svoju moć kao sredstvo odvraćanja protiv ruske agresije. Trump je toliko puta dovodio u pitanje ovu ideju da je sumnja u NATO postala praktično zvanična politika.

Ipak, za Evropljane još ne postoji jedinstven odgovor na pitanje kako povratiti kredibilitet NATO-a ili šta ga zameniti ukoliko se desi najgore.

Sve više, evropski zvaničnici nastoje da grade ili jačaju alternativne strukture kako bi se zaštitili od mogućeg kolapsa NATO-a.

Večera u Helsinkiju održana je na kraju samita Zajedničke ekspedicione snage (Joint Expeditionary Force, JEF), britanske inicijative za odbrambenu saradnju severnoevropskih zemalja.

Kao telo, JEF je dizajniran da brzo rasporedi trupe u situacijama kada se Član 5. NATO-a ne primenjuje, rekao je Anti Hakanen, ministar odbrane Finske. „Ne spekulišem da Član 5. ne funkcioniše,“ rekao je. „Funkcioniše“.

Ipak, ako Član 5. ne izdrži, JEF i dalje može da ima ulogu. Ukrajina je već pristupila unapređenom partnerstvu sa JEF-om, a u nekom trenutku i Kanada bi mogla da uspostavi bliže veze sa ovom grupom, rekao je jedan zvaničnik.

Još jedna mreža koja stiče sve veći značaj je partnerstvo Nordijske odbrambene saradnje (Nordefco), koje čine Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska.

Povratak u Brisel

A zatim tu je i Evropska unija.

Godinama su zagovornici NATO-a tvrdili da Brisel mora da se drži po strani kada je u pitanju odbrambena politika kako ne bi konkurisao ili podrivao NATO, koji je temelj evropske bezbednosti od 1949. godine.

Međutim, jedan zvaničnik EU rekao je da je blok sada „izuzetno aktivan“ u oblasti odbrane zbog verbalnih napada Trampa na NATO.

Trampovo potkopavanje saveza navelo je EU da odredi 150 milijardi evra u vidu kredita za zemlje kako bi ulagale u sopstvenu odbranu, dok Brisel takođe „istražuje“ Član 42.7 ugovora EU, klauzulu o međusobnoj odbrani, rekao je drugi zvaničnik EU.

Novi plan ekonomske bezbednosti očekuje se ovog leta. „Moramo preduzeti mere kako bi bili spremni“, dodao je zvaničnik.

Ali jedno je da se Evropa priprema na američki povlačenje, a sasvim drugo suočiti se sa vojnom pretnjom na svojoj granici.

Za baltičke države posebno, egzistencijalna pretnja iz Moskve je razlog zašto jedinstvo ima presudnu važnost.

„Za sve saveznike, u ovom trenutku, važno je graditi mostove, a ne rušiti ih“, rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur za Politico. Briga da li SAD uništava NATO pokazuje da je Zapad „podeljen“, dodao je. „To je upravo ono što Putin želi da vidi“.