Nakon zatišja tokom zimskih meseci i rada „u pozadini“ studenti u blokadi otvaraju novu „letnju sezonu okupljanja“, sa prvim velikim skupom 23. maja na Slaviji. Sudeći prema najavama sa društvenih mreža i iz medija očekivanja ostaju visoka – rekordan broj građana i masovna podrška. Međutim, s obzirom da su tokom zime aktivnosti studenata bile manje vidljive i svedene na organizacioni rad i sporadične akcije, postavlja se pitanje da li je reč o nastavku prošlogodišnjeg talasa gotovo svakodnevnih protesta ili ulazak u novu fazu posebno pred moguće izbore. Takođe, otvara se i pitanje da li građani mogu da isprate očekivanja ili su masovni skupovi stvar prošlosti.
Prošlo je tačno godinu dana od kako su studenti u blokadi uputili zahtev predstavnicima vlasti za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Iako je u početku predsednik Srbije Aleksandar Vučić čvrsto odbijao takvu mogućnost, situacija je sada nešto drugačija. Izbora će biti, ali datum još uvek nije poznat i zavisi od različitih okolnosti – može biti jul, ali može biti i sledeće godine.
U međuvremenu, kako se menjao stav oko izbora, menjala se i organizacija samog studentskog pokreta, a zahtev za izborima bio je i njihov prvi konkretni politički iskorak. Nakon toga usledilo je leto sa gotovo svakodnevnim protestima studenta i građana. Sada se, po svemu sudeći, ponovo „otvara sezona“, u nešto drugačijim okolnostima.
Jelena Vasiljević sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže za Insajder da nove skupove gleda kao novu fazu protesnog pokreta.
„Ne mislim da je reč o pokušaju obnavljanja nečeg već viđenog ili o povratku na staro, jer se ovaj pokret menja, razvija, rekla bih i uči iz sopstvenog iskustva i minulih događaja. Mislim da će protesti biti i način da studentski pokret iskomunicira svoju političku prisutnost s građanima, i da se predstavi kao politički akter na izborima koji nam svakako predstoje“, kaže Vasiljević za Insajder.
Sa ovom tezom saglasan je i politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić koji smatra da je važno napraviti suštinsku razliku između prošlogodišnjih protesta i ovogodišnjih skupova, te da bi se poređenjem ta dva, studentima napravila „medveđa usluga“.
„Ovde sada studenti ne protestuju protiv nečega, a prošle godine jesu. Prošle godine smo imali jasno definisano protiv čega se protestuje – protiv korupcije, političke korupcije, protiv zarobljenih institucija i to je uspelo da mobiliše jako veliki broj ljudi. U tom smislu, takva vrsta protesta je neuporediva sa ovim skupovima koji se najavljuju. Sama reč skup već govori o tome da se radi o predizbornim skupovima“, kaže Vranić.
On objašnjava da se trenutna najava može posmatrati iz političkog ugla tj. kao aktivnosti studentskog pokreta koji planira da kandiduje svoju listu na izborima.
„Možda će imati drugačiju formu, drugačiju političku koreografiju, drugačiju ikonografiju nego standardne partije što imaju. Nećemo možda viđati transparente i zastave koje veličaju lidere, koje opisuju stranke, nećemo možda viđati nekakve predizborne slogane koji su onako uniformni“, navodi on.
Tezu da se studenti spremaju za izbore – kad god oni bili raspisani – svakako potvrđuju i aktivnosti tokom prethodnog perioda. Od deljenja nalepnica sa natpisom „studenti pobeđuju“, preko postavljanja štandova na različitim lokacijama u gradovima, akcije „studenti u svakom selu“, ali i direktnog skupljanje potpisa podrške koje je organizovano krajem decembra.
