Osmani traži pomoć za priznanja od Finske, Irske i Gvajane

Izvor:

Kosovska predsednica danima unazad se sastaje sa međunarodnim zvaničnima i od svih njih traži istu stvar – „pomozite u lobiranju kako bi Kosovo osiguralo nova priznanja i učlanjenja u međunarodne organizacije“. Nakon Nemačke i Kostarike, iste zahteve je uputila i Finskoj, Irskoj i Gvajani .

Kosovska predsednica boravi u SAD-u, gde se održava 76. sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, piše portal KoSSev.

Ona se juče sastala sa predsednikom Kostarike, Karlosom Alvaradom Kuesadom (Carlos Alvarado Quesada). Zahvalila mu se na priznanju kosovske nezavisnosti, ali i zatražila od njegove zemlje da pomogne Kosovu u lobiranju za nova priznanja, a što je, kako navode iz kosovskog predsedništva, predsednik Kostarike pristao da učini.

U toku jučerašnjeg dana, Osmani se sastala i sa predsednikom Gvajane Mohamedom Irfaanom Alijom.

I na ovom sastanku je Osmani zatražila podršku za lobiranje kod država u Centralnoj i Južnoj Americi, a s ciljem priznanja Kosova.

Predsednik Ali je, dodaju iz kosovskog predsedništva, kazao da podržava Kosovo i izrazio je spremnost institucija Gvajane da intenziviraju odnose sa Kosovom i ponovo je istakao podršku procesu učlanjenja u međunarodne organizacije.

Na sastanku sa predsednikom Finske, Saulijem Niinistom, Osmani je kazala da je brza integracija Kosova i ostalih u regionu u EU i NATO preduslov očuvanju stabilnosti u regionu u kojem, kako je naznačila, „sve više prete postupci srpskog režima, koji je nastavak mentaliteta devedesetih“.

Svom kolegi iz Finske kazala je da njegova zemlja u potpunosti poznaje „konstantnu pretnju slobodi suverenih država, jer se dugo vremena suočavala sa ruskom pretnjom koja je slična srpskoj, a sa kojom se suočava region Balkana“.

Predsedniku Finske se ujedno požalila i na to da se Srbija „nikada nije izvinila za izvršene zločine“ i da, kako je rekla, „i dalje drži kao taoce blizu 2.000 prisilno nestalih ljudi tokom nedavnog rata na Kosovu“.

Osmani se juče ujedno sastala i sa ministrom spoljnih poslova Irske, Simonom Kovenejem (Simon Coveney), kojem se zahvalila na podršci, ali i kazala da se nada da će njegova zemlja biti „glas podrške“ Kosovu u međunarodnim insititucijama u kojima još nije prisutno i pomoći mu u njegovoj evroatlantskoj perspektivi.

I Irskom zvaničniku kazala je da „Srbija ulaže napore da destabilizuje region“, kao i da bi EU trebalo da izvrši pritisak na zvanični Beograd, da od toga odustane.

Svim zvaničnicima sa kojima se susrela, Osmani je prenela istu poruku – dijalog Beograda i Prištine ima smisla, jedino ukoliko na kraju dovede do uzajamnog priznanja „u sklopu trenutnih granica i prema aktuelnom ustavnom poretku“.

Podsetimo, 4. septembra prestao je da važi jednogodišnji moratorijum kojim se Priština obavezala da neće tražiti učlanjenja u međunarodne organizacije. Prestankom važenja moratorijuma koji je dogovoren u sklopu Vašingtonskog sporazuma u Beloj Kući, 4. septembra prošle godine, takođe se gasi i obaveza Beograda – da ne lobira protiv priznanja Kosova ili učlanjenja u međunarodne organizacije.

Sa početkom septembra meseca, ujedno je u Beogradu i Prištini sve češće počelo da se govori o lobiranju. Iz Prištine su najavljivali nova priznanja, a iz Beograda da prva kandidatura Prištine otvara prostor za povlačenja priznanja.

Nedavno je i kosovski premijer počeo sa najavama apliciranja za nova međunarodna priznanja. Kazao je da će do toga doći nakon što kosovsko ministarstvo spoljnih poslova završi sa izradom analize.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar