Proširenje EU trenutno nije među prvih pet prioriteta Unije, a nije ni među glavnim prioritetima moje vlade, izjavio je za Demostat Peter Bajer, poslanik vladajuće CDU u Bundestagu i izvestilac Odbora za spoljne poslove za Zapadni Balkan.
„Još od Solunske deklaracije iz 2003. godine, a to je bilo pre 23 godine, Evropska unija je dala obećanje o evropskoj perspektivi regiona. Kada je reč o kredibilitetu, Evropska unija mora više da doprinese sopstvenoj verodostojnosti. Isto tako treba priznati da su mnoga društva i države u regionu, uključujući Srbiju, prešla dug put. Mnogo toga je urađeno. Da li je dovoljno? Nije. Zato je ovo i poziv na dodatnu akciju – kako za vlade, tako i za civilno društvo i građane, ali i za Brisel, Pariz i Berlin“, rekao je Peter Bajer u podkastu “Pola sata Demostata.”
Na pitanje Demostata da li je proširenje važno za stabilnost našeg regiona, ali i Evropske unije odgovara da se po tom pitanju ništa nije promenilo „možda čak naprotiv – to je danas još važnije za stabilnost i integraciju cele Evrope. Čak i ako Evropsku uniju posmatramo ne samo kao klub od 27 država članica, već geografski – nikada nije bilo važnije da sve zemlje, a posebno Srbija kao ključna i najveća zemlja u regionu, i po broju stanovnika i po teritoriji, ozbiljno shvate proces pristupanja Evropskoj uniji“.
Naglašava da „postoji mnogo drugih faktora, sila i aktera koji pokušavaju da ostvare svoj uticaj u regionu. Ako pogledamo Rusiju i njen agresorski rat protiv Ukrajine, ili Kinu – oni raspolažu ogromnim finansijskim sredstvima i koriste svoj uticaj kroz projekte, infrastrukturu, ali i politiku. To je nešto što mi u Evropi ne bi trebalo da prihvatimo, i zato se vodi mnogo diskusija o tome kako unaprediti pristup evropskoj integraciji i kako je ubrzati.“
„Iz moje perspektive, kao nemačkog građanina i parlamentarca, govoreći o interesima i vrednostima, uveren sam da su evropske vrednosti i standardi daleko bolji za građane Srbije i drugih zemalja regiona nego oni koje nude pomenute države“, objašnjava on.
Bajer konstatuje da se aspekt bezbednosti značajno promenio u poslednjih 10 do 20 godina, ne samo uključivanjem velikog broja spoljnih aktera (Rusija, Kina, neke arapske zemlje i Turska), već i novim oblicima hibridnog ratovanja „propaganda i dezinformacije, koje su široko rasprostranjene u regionu i protiv toga moramo da se borimo.“
