Reforme povezane sa EU su znatno usporene ili pokazuju nazadovanje, posebno u osnovnim oblastima vladavine prava i sloboda medija, navodi se u nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji koji će danas biti predstavljen na sednici Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta.
Dokument koji je pripremio izvestilac za Srbiju Tonino Picula ocenjuje da napredak ka članstvu u EU zavisi od punog poštovanja vrednosti Unije, demokratije i temeljnih prava, koje su deo Kopenhaških kriterijuma. „To ne znači samo usvajanje reformi već i njihovu punu primenu u praksi“, stoji u nacrtu.
U propratnom tekstu uz izveštaj koji će se danas naći pred poslanicima navodi se da je napredak Srbije ka EU poslednjih godina zaustavljen, pre svega zbog zabrinutosti u vezi sa stanjem demokratije i vladavine prava.
Posle uvodne rasprave, evropski poslanici će do 9. aprila moći da dostavljaju svoje amandmane, a konačni tekst bi u formi rezolucije trebalo da bude usvojen na plenarnoj sednici parlamenta u maju ili junu.
Izveštaj ocenjuje da su « politička prava i građanske slobode u Srbiji u opadanju, uz pritisak na nezavisne medije, akademsku zajednicu, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.
U dokumentu se „podseća“ da je punopravno članstvo u EU proklamovani strateški cilj Srbije, ali konstatuje da se to opredeljenje „često ne ogleda u praksi, kao u slučaju izostanka najviših predstavnika Srbije sa samita EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. godine.“
Izveštaj navodi da Srbija treba „jasno i dosledno pokaže svoju geopolitičku orijentaciju prema EU, „uključujući potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU“, a posebno s restriktivnim merama koje je EU uvela u kontekstu ruske agresije protiv Ukrajine.
Tekst izveštaja izražava žaljenje zbog „činjenice da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU u mnogim drugim pregovaračkim poglavljima“.
Tempo napredovanja pregovora EU i Srbije
Naglašava da bi pregovori o pristupanju EU sa Srbijom trebalo da napreduju „samo na osnovu merljivog i održivog napretka u osnovnom klasteru, posebno u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave“.
U dokumentu se „odlučno odbacuju sve optužbe srpskih zvaničnika da su EU i neke od njenih država članica bile uključene u organizovanje studentskih protesta, od novembra 2024. godine, s ciljem izazivanja „obojene revolucije“.
Nacrt izveštaja osuđuje „neprihvatljivo ponašanje, uvrede i negativnu retoriku upućene članovima Evropskog parlamenta i drugim političkim akterima, uključujući članove misije Odbora za spoljne poslove u Srbiji u januaru 2026. godine.“
Izražava se i „ozbiljna zabrinutost“ zbog izmena pravosudnih zakona, za koje je ocenjeno da su „ozbiljan korak unazad na putu ka članstvu u EU, jer dodatno ograničavaju nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva“.
Parlament je zabrinut i zbog produbljivanja društvene krize u kontekstu masovnih građanskih protesta od novembra 2024, za koje navodi da „odražavaju reakciju naroda Srbije na percipiranu sistemsku korupciju i nedostatak odgovornosti i transparentnosti u zemlji“.
Izveštaj navodi uverenje da je „najbolji način za rešavanje političke krize u Srbiji sprovođenje slobodnih i poštenih izbora“ i poziva na potpunu primenu svih preporuka ODIHR-a na transparentan i inkluzivan način.
Ponavlja se važnost konstruktivnog angažmana u dijalogu Beograda i Prištine kako bi se postigao „sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, zasnovan na međusobnom priznavanju i u skladu s međunarodnim pravom. „Izveštaj poziva „Kosovo i Srbiju“ da sprovedu Briselski i Ohridski sporazum, uključujući uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom i prestanak protivljenja Srbije članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama“.
Izveštaj ističe i da je podrška Srbiji i drugima na Zapadnom Balkanu iz Plana reformi i rasta uslovljena poštovanjem efikasnih demokratskih mehanizama, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe, vladavinu prava i ispunjavanje svih obaveza u vezi s ljudskim pravima.
