Profesor FPN Dejan Pavlović ocenio je da i bez proevropskih partija, studentska lista ima veću podršku nego režim. Ističe da trenutno gledamo istorijsku scenu, odnosno „trenutak kada su društvena gibanja dosegla te visine da se sistem menja“.
Na pitanje da li vlast strahuje od ujedinjenja opozicije i studenata, kaže da „razume da svi popunjavaju prostor, jer studentska lista se ne oglašava, odnosno studentski pokret, studentska lista i ne postoji kao formalizovana u ovom trenutku“.
„Studentski pokret i ne veruje u ove tradicionalne medije, jednostavno smatraju da da su nove tehnologije zauzele primat i da je dovoljno da budu na mrežama. I mogu vam reći da im dobro ide. To je i (novi premijer Mađarske) Petar Mađar isto pokazao, da se može bez državne televizije i sličnih pomagala osvojiti apsolutna većina u jednoj demokratskoj atmosferi“, ukazao je on za N1.
Na pitanje kome se SNS obraća grafitima mržnje koji su poslednjih dana osvanuli na mnogim zgradama u Beogradu, ocenjuje da smo dobili iskreno lice neoradikala.
„Mislim da su oni uvek ovakvi bili, ali su se dugo i uporno pretvarali, i sada je došlo do toga da prosto pokazuju svoje pravo ometačko lice. Kada u javnom diskursu ne možeš da polemišeš argumetnima, kada nemaš kako da opravdaš svoje ministre, poslanike, huligane, praviš buku. Kao odgovor na „studenti pobeđuju“ dobili smo da je neko unakazio hiljade objekata i mislim da su time postigli još jedan zanimljiv autogol“, naveo je Pavlović.
Takođe, rekavši da je video celu ulicu irašranu grafitima mržnje, pita da li će ti domaćini glasati za nekoga ko im je „tako uneredio zidove“.
„Jednostavno, kad budeš krenuo na izbore, neka ti u glavi budu ti grafiti i nekako se prema njima opredeli“, poručuje.
Veruje da 20-ak posto glasača naprednjaka zaista veruje u te grafite.
Ističe i da ideolozi SNS „nisu prestajali da govore ono što Aleksandar Vučić nije mogao sebi da priušti kada obuče iz svog fundusa skupo odelo i razgovara sa (predsednikom Francuske Emanuelom) Makronom, (bivšom nemačkm kancelarkom) Angelom Merkel ili (predsednicom Evropske komisije) Ursulom fon der Lajen“, ukazao je.
Kaže i da je ideja srpskih radikala ideja mržnje.
„To je ideja da smo mi uvek ugroženi, da postoje spoljni neprijatelji, da nas mrze svi susedi, da smo samo mi ispravni i nebeski, a svi drugi greše i svi pokušavaju da unište džinovski ekonomski i nacionalni projekat Srbije“, navodi.
Na pitanje može li studentska lista da zahvati birače Srpske napredne stranke, smatra da tih sigurnih 20 odsto birača SNS ne može, „i mislim da im takvi i ne trebaju, jer njima ne možeš da prodaš ono što će im studenti verovatno prodavati, a to je Republiku Srbiju u kojoj institucije rade, Republika Srbija koja razmišlja o radnicima koji neće biti u prekarnom položaju, koja razmišlja o poljoprivrednicima, koja razmišlja o obrazovanju, a ne ratuje protiv univerziteta i institucija kulture“.
„Znači, tim ljudima kultura ništa ne znači. Ako pozorišta nemaju nove predstave, ništa im ne znači, baš ih briga. Jednostavno, oni su faktički neuhvatljivi. I oni nisu ni relevantni, čini mi se, u ovoj jednačini. Naravno, postoji 20-30 odsto onih koji koji razmišljaju gde su tu oni. To su ljudi koji nisu upleteni u sve ovo, koji nisu nečiji sigurni kapilarni glasovi, koji nisu ucenjeni. Oni razmišljaju šta je bolje za mene, i što je još bolje pitanje, šta je bolje za moju decu ili za moje unuke. Takvi ljudi zaista mogu da odreaguju na studentske poruke, a verovatno se i sami zgražavaju kad vide šta rade huligani po ulicama i u poslaničkim klupama“, kaže.
Dodaje i da se ovde ne radi o izmenama zakona, već o katastrofalnim praksama.
„Obe strane znaju da su ovo nepošteni izbori, s tim što jedna strana ukazuje da je to neprihvatljivo, a druga strana kaže: ‘Pa, znate šta, mi smo na vlasti, valjda imamo pravo na neku prednost’“, ukazuje.
Da li je moguće ujedinjenje opozicije?
Na pitanje da li je moguće ujedinjenje opozicije, navodi da veruje da je svaki političar u nekoj meri oprtunista i da će oni prepoznati šta je njihov najbolji interes.
„Verujem da mnogi od njih žele dobro Srbiji i da će, kada budu imali bolje informacije i kako bude protok vremena, verovatno zaključiti da ili podrže studentsku listu ovako kako jeste ili da se malo igraju izborne utakmice sa svim posledicama greške koja bi mogla da nastupi. Oni nisu irelevantni, s tim što jesu zaista slabi u ovom trenutku. Ne ide im skoro ništa na ruku“, navodi.
Međutim, dodaje da bi proevropska opozicija trebalo da pozove i stare i mlade na ulicu, „da se pogledamo u oči, da vidimo da nas ima“.
Mislim da bi mogli da probaju, ali to kad, kad god probam da promovišem tu ideju, da oni pozovu, evo, četiri proevropske stranke, pozovu mlade, stare, ovaj, pozovu na ulicu povodom bilo čega uvek ima neki povod. Dođite da se, da se pogledamo u oči, da vidimo da nas ima.
„I mislim da bi taj skup opet svima nama doneo nekakve informacije i da bismo znali kolika je snaga te proevropske opozicije. Ali mislim da ima u njemu, oni nisu glupi, naprotiv, ima tu puno inteligentnih ljudi, i univerzitetskih profesora i stručnjaka i prekaljenih političara koji mogu da prepoznaju istorijski trenutak. Ovo je istorijska scena trenutno koju mi gledamo, o ovome će pisati u istorijskim udžbenicima, ovo je onaj trenutak kada su društvena gibanja dosegla te visine da se sistem menja“, zaključuje.
