Istraživanje Gallup International, sprovedeno u 57 zemalja i teritorija o stepenu globalne podrške svetskim liderima, pokazalo je da je u Srbiji najpopularniji predsednik Rusije Vladimir Putin.
Prema rezultatima ovog istraživanja, Vladimir Putin ima 25 odsto odobravanja, net skor -41 odsto, što je pad u odnosu na -12 odsto, koliko je imao pre rata u Ukrajini. Negativno ga vide stariji od 55 godina, penzioneri, nereligiozni i stanovnici bogatih zemalja. Najveću podršku ima u Srbiji (37 odsto), Indiji (30 odsto), Azerbejdžanu (19 odsto), Pakistanu (15 odsto), Maleziji (12 odsto), a najnižu u Ukrajini (-98 odsto), Danskoj (-94), Švedskoj (-94), Norveškoj (-90), Estoniji (-88 odsto).
U Srbiji, nakon Putina, najveću podršku ima Si Đinping – 22 odsto, iza kojeg sledi Modi sa šest odsto. Nepovoljan rejting imaju Netanjahu -50 odsto, Tramp -44 odsto, papa -19 odsto. Papa ima niži rejting samo u Iraku (-24 odsto) i Turskoj (-31 odsto).
Prema rečima naših sagovornika, visoka popularnost ruskog predsednika u Srbiji nije iznenađenje, ocenjujući ovo kao proizvod dugoročnog antizapadnog sentimenta, medijskog okruženja i domaćih političkih afiniteta.
Dimitrije Milić programski direktor organizacije Novi treći put, objašnjava da se istraživanje Galupa oslanja se na obrasce koje smo mogli da vidimo i u domaćim istraživanjima javnog mnjenja. On navodi da su rezltati ovog istraživanja posledica kombinacije proruskog raspoloženja, averzije prema Zapadu koja se intenzivirala od 1990-ih i Putinovom liderskom stilu koji se uklapa u domaće afinitete.
On napominje da, kao što i istraživanje govori, popularnost ovog lidera je u Srbiji u padu u odnosu na njihov prethodni presek ispitivanja domaćeg javnog mnjenja. Razlog za to, kako objašnjava, može da bude neuspeh Rusije da pobedi Ukrajinu u ratu skoro već četiri pune godine, a da su očekivanja veoma visoko postavljena.
– To je bacilo sumnju na objektivnu snagu Putina, njegovih pretnji i Rusije kao sile – zaključuje Milić.
Tamara Bajčić, izvršna direktorka Demostata, poručuje da ovakvi rezultati ne treba ništa da čudi, dodajući da je Demostat u svojim istraživanjima to nalazio još 2016. godine i kasnije. Ona napominje da je stvaranje kulta Vladimira Putina u Srbiji jedan kontinuitet koji traje skoro dve decenije.
Dodaje da je on, simbolično, započet i za vreme prošle vlasti kada je ovacijama pozdravljen i bio glavni gost na utakmici Crvene zvezde u društvu tadašnjeg premijera, Mirka Cvetkovića.
Bajčić napominje da je aktuelna vlast, međutim, to unapredila, dodajući da se takođe pokazalo da je javnost u Srbiji plodno tlo za jačanje kulta jednog autoritarnog lidera, pogoto što se radi o ruskom lideru.
– Vladimir Putin ima visok stepen podrške u javnosti Srbije da bi, ako bi se kandidovao na predsedničkim izborima, pobedio Aleksandra Vučića. Može se reći da je uređivačka politika većine naših medija sa nacionalnim frekvencijama i javnog servisa Srbije većinski proputinovska u poslednjih 15 godina – zaključuje naša sagovornica.
Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da je glavni faktor popularnosti Putina u Srbiji Zapad.
– Sve ono što su evroatlantske sile učinile Srbima, jako je frustriralo naš narod. Od podrške hrvatskoj zločinackoj akciji Oluja koja je rezultirala najvećim etničkim čišćenjem u Evropi posle Drugog svetskog rata, do agresije na Srbiju i okupacije Kosova, Brisel i Vašington su Srbima naneli brojna zla – kaže Anđelković.
On objašnjava da u takvim okolnostima svako ko im “izađe na crtu”, a da pri tome još makar i načelno podržava srpski narod, ima njegove simpatije, dodajući da kada se na to nadoveže i bar napola utemeljena pretstava o tradicionalnom srpsko-ruskom prijateljstvu, nije ni čudo sto je Putin najpopularniji strani lider u Srbiji.
– Uz sva preterivanja u vezi sa tim, manje je to neobično nego što neki Srbi imaju simpatije prema NATO, koji je mučki razarao našu zemlju da bi joj oteo deo teritorije – smatra Anđelković.
Analitičar Miljan Mladenović kaže da nalazi ovog istraživanja ne predstavljaju veliko iznenađenje, s obzirom da su praktično sva istraživanja poslednjih godina pokazivala isto, sa kratkim prekidom u momentu napada Rusije na Ukrajinu kada ga je sustigao Si Đinping. Međutim, on ističe da su nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu Kina i njen lider izgubili dobar deo medijskog prostora.
– S obzirom na opštu atmosferu u medijima i na višedecenijsku antizapadnu politiku velike većine političkih aktera, ovakvi rezultati ne treba ni da nas čude – ocenjuje naš sagovornik.
Rekao bih da je u odnosu na pre godinu dana najveći pad zabeležio Donald Tramp, koji je i među biračima vlasti i među biračima antievropske opozicije izgubio dobar deo pozitivnih ocena, dok kod proevropskih opozicionara nikada nije ni imao visok nivo poverenja, pa se tu situacija nije značajno menjala, zaključuje Mladenović.
