Ako bi američki predsednik Donald Tramp okončao rat na Bliskom istoku bez zaključivanja mirovnog sporazuma sa Teheranom, kako je i sam sugerisao, Iran bi mogao da se nađe u snažnijoj poziciji u odnosu na države Zaliva, koje trpe posledice sukoba u koji su uvučene protiv svoje volje, ocenila je britanska agencija Rojters na svom sajtu.
Tramp je u sredu uveče upozorio da će „vratiti Iran u kameno doba“, preteći novim napadima u narednim nedeljama, dodajući da će „primarni strateški ciljevi“ američke vojske u Iranu uskoro biti postignuti.
Međutim, Teheran bi mogao da izađe ojačan iz ovog sukoba, koji je počeo 28. februara. Teheran nedeljama trpi izraelske i američke napade, lansira rakete na države Zaliva i udario je na energetsko tržišto zatvaranjem Ormuskog moreuza, neophodnog za globalni pomorski saobraćaj.
Pre tog obraćanja kasno u sredu uveče, Tramp je rekao Rojtersu da Sjedinjene Američke Države mogu da okončaju svoju ofanzivu „prilično brzo“ čak i bez mirovnog sporazuma.
Međutim, završetak rata bez jasnih garancija o tome šta sledi predstavlja veliku opasnost za države Zaliva.
„Problem je kraj sukoba bez pravog rešenja“, ocenio je Mohamed Baharun, direktor istraživačkog centra B’hut sa sedištem u Dubaiju.
„Tramp može da zaustavi svoj rat, ali to ne znači da će Iran učiniti isto. Sve dok američke snage ostanu stacionirane u bazama čiji su domaćini zemlje Zaliva, Iran će nastaviti da preti regionu“, smatra Baharun.
To je paradoks ovog rata. Iran bi mogao da iskoristi rat da promeni ravnotežu snaga koristeći svoju sposobnost da poremeti pomorsku plovidbu, tokove energije i regionalnu stabilnost, dok su države Zaliva predodređene da snose ekonomske i strateške posledice nerešenog sukoba, dodao je on.
Poremećaj slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu, kroz koji obično prolazi gotovo 20 odsto svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa, mogao bi biti prava briga za region, rekao je Baharun.
Iran bi mogao da „igra na kartu teritorijalnih voda“ i da diktira pravila igre u Ormuskom moreuzu, dodao je on, navodeći da sposobnost iranskog režima da poremeti energetske tokove šalje jasnu poruku zemljama koje bi možda želele da napadnu Iran.
U tom kontekstu, države regiona su bile veoma oprezne da se ne umešaju u sukob. Lideri u regionu objašnjavaju da se plaše da bi se sukob između Irana i izraelsko-američkih snaga mogao pretvoriti u konfrontaciju između šiitskih i sunitskih muslimana, što bi preoblikovalo Bliski istok u narednim decenijama.
Rizik od zaoštravanja tenzija zasnovan je na onome što politički analitičari opisuju kao suštinski pogrešnu procenu Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u vezi sa iranskim odgovorom na intenzivne napade protiv iranskog teokratskog režima.
Atentat na iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija prvog dana sukoba trebalo je da zada odlučujući udarac iranskom režimu, ali ga je brzo zamenio njegov sin, Modžtaba Hamnei.
Ono što je trebalo da se posmatra kao obezglavljivanje iranskog sistema postalo je provokacija u očima njegovih lidera, koji su se zavetovali na otpor i osvetu.
„U jednom napadu, Tramp i (izraelski premijer Benjamin) Netanjahu su transformisali ovaj geopolitički sukob u verski i civilizacijski rat“, ocenio je regionalni stručnjak Fazav Gerges i dodao da su „ubistvom Alija Hamneija, uzdigli kontroverznog lidera na status mučenika“.
Smrt bivšeg vrhovnog vođe ojačala je tvrdu struju u Teheranu, učvršćujući i klerikalne elite i Korpus islamske revolucionarne garde u njihovom uverenju da je predaja nezamisliva.
Ideja da će eliminacija najviših lidera dovesti do pada režima simbolizuje nepoznavanje iranskog hijerarhijskog sistema, njegovih paralelnih struktura i njegove duge istorije otpornosti. Iran je to stvorio tokom osam godina rata protiv Iraka i uzastopni talasi američkih sankcija.
Sve je to doprinelo da Iran postane prkosna država koja će dati prioritet radikalizaciji u odnosu na predaju, ostavljajući Bliski istok da se nosi sa posledicama sukoba.
„Hamnei je bio ajatolah, njegovo ubistvo nije nešto što se ne sme nikada učiniti, a još manje kada je strana sila ta koja ubija ajatolaha“, rekao je Aleks Vatanka, specijalista za Iran u Institutu za Bliski istok.
On je dodao da je to učinio Tramp, „čovek koji nema ograničenja, i u očima šiitskog sveštenstva, on je prekršio sva pravila i protokole“.
Teheran zadržava sposobnost da mobiliše dugogodišnje međunarodne mreže, koristeći kanale razvijene decenijama kako bi udario na izraelske, američke i savezničke ciljeve daleko od bojnog polja.
„Još nisu počeli, ali poseduju ogroman kapacitet da kazne Sjedinjene Američke Države i Izrael“, rekao je stručnjak za terorizam Magnus Ranstorp, koji je Iran uporedio sa hobotnicom čiji se pipci mogu aktivirati daleko od Bliskog istoka.
