Publicista Veton Suroji (Surroi) i novinar i aktivista Bljerim Šalja (Blerim Shala) podelili su detalje iz međunarodnih pregovora o statusu Kosova, govoreći o pitanju severa i ulozi međunarodnih aktera u tom periodu, piše KoSSev.
Prema Šalji, tokom jednog sastanka sa američkim diplomatom Frankom Viznerom, u okviru procesa poznatog kao “Trojka”, kosovski predstavnici su otvorili pitanje Severa Kosova.
On je rekao, piše Koha, a prenosi KoSSev, da je Viznerova reakcija bila direktna, rekavši da “sever je naš problem”, što je, prema njegovim rečima, predstavljalo određeno olakšanje za kosovsku stranu, jer je integracija severa tada viđena kao veoma teška.
“Na jednom od sastanaka koje smo imali sa ambasadorom Viznerom u okviru ‘Trojke’, spomenuli smo situaciju na severu. I ja i ti, verujem i Fatmir i Hašim i svi. Viznerova reakcija je bila eksplicitna: ‘Sever je naš problem’, sećate se. Bilo nam je olakšanje kad je on to rekao, jer smo znali da ne možemo da integrišemo sever. Pa sa čim da integrišeš sever?”, ispričao je Šalja, prenosi KoSSev.
Suroji je, s druge strane, kako se navodi, ispričao da je vodio duge razgovore sa austrijskim diplomatom Albertom Roanom o razlozima zbog kojih je Kosovo insistiralo da Sever ostane deo njega.
Rekao je da je, kako piše u tekstu, pored prirodnog bogatstva i vodenih resursa, jedan od glavnih razloga bio i politički i istorijski stav Srbije prema Kosovu, postavljajući pitanje koliku konkretnu vrednost sever ima za srpski identitet, napominjući da se većina srpskih verskih objekata ne nalazi na severu.
„Oduvek je postojalo obrazloženje: ti ljudi tamo ionako nisu Albanci i ne žele da žive sa vama… Jedno od dugih obrazloženja koje sam razradio, pored prirodnih resursa – voda itd. – jeste i princip Srbije. Srpski princip je oduvek bio istorijski: Kosovo treba jer je kolevka Srbije, manastiri i drugo. Koji manastir se nalazi na severu? Kolika je njegova vrednost? Kakvu vrednost Leposavić ima za srpski nacionalni identitet?“, dodao je Suroji.
