Dan nakon što je devedesetogodišnji Veroljub Sarić teško povređen kada je na njega na blokadi ispred Pravnog fakulteta namerno naleteo automobil, njegov slučaj ponovo otvara pitanje bezbednosti građana na ulicama. Serija ranijih brutalnih gaženja na protestima, praćena ublažavanjem optužnica, pa i predsedničkim pomilovanjima, stvorila je u delu javnosti utisak sistemske nekažnjivosti nasilnika. Dok predstavnici vlasti i policija odgovornost za incidente prebacuju na same učesnike zbog toga što skupovi nisu prijavljeni, pravna struka i akademska zajednica podsećaju na apsolutnu zakonsku obavezu – država mora da štiti živote ljudi, bez obzira na administrativni status okupljanja.
„Veroljube – studenti su uz vas“, glasi poruka ispisana na transparentu razvijenom na sred raskrsnice ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, dan posle incidenta u kom je devedesetogodišnji Veroljub Sarić na tom mestu teško povređen. Na njega je, vozeći automobil u rikverc kroz masu, naleteo četrdesetjednogodišnji muškarac (M.S.), koji je sada osumnjičen za teško ubistvo u pokušaju.
Dvadeset četiri sata kasnije, za Insajder govori Veroljubov unuk, Isidor Sarić.
„Deda je nešto malo bolje, koliko je moguće u ovim okolnostima, pod svim mogućim sedativima je. Operacija treba da bude danas popodne, pošto kardiolog i doktori treba da ustanove da li može operacija da se izvrši. Ako ne može, razumete koliko će to biti loše. Njemu je karlica polomljena, lumbalni pršljen mu je polomljen. Ovo ludilo što se dešava, ja zaista više ne znam šta da kažem“, kaže.
Međutim, ovo „ludilo“ nije izuzetak, već nastavak niza brutalnih incidenata na protestima. Slučaj studentkinje Sonje Ponjavić – koju je vozač udario i nosio na krovu automobila, zbog čega mu se trenutno sudi za pokušaj teškog ubistva – svedoči o nasilju koje je potom dodatno ohrabreno izostankom pravde u drugim predmetima.
Jedini slučaj koji je do sada dobio pravni epilog jeste napad na članove Beogradske filharmonije, gde je vozaču nedavno izrečena prvostepena presuda na tri godine zatvora.
Ipak, pravu poruku o nekažnjivosti sistem je poslao u slučaju studentkinje Kristine Vasiljević, koja je u januaru prošle godine na Novom Beogradu u sličnom incidentu zadobila teške povrede. Delo njene napadačice prvo je prekvalifikovano u blaže, da bi je predsednik države na kraju i javno abolirao.
Umesto osude nasilja, od nadležnih i sada stiže prebacivanje odgovornosti na same građane.
Ministarstvo unutrašnjih poslova se nakon incidenta oglasilo saopštenjem u kom apeluje na prijavljivanje okupljanja, između ostalog navodeći:
„Samo u uslovima zakonito organizovanih skupova moguće je obezbediti adekvatnu prevenciju, bezbednosnu procenu i postupanje nadležnih službi“.
Na istom tragu su i predstavnici vlasti. Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, Milenko Jovanov, izjavio je da je reč o pokušaju „nekrofilske politike“.
„Srećom, niko nije stradao. Lakše su povrede u pitanju, ali je ovo još jedan pokušaj one nekrofilske politike koje smo imali prilike da vidimo milion puta. Naravno da će se zameniti uzroci i posledice. Da neko nije blokirao ulicu, niko ne bi mogao na ulici ni da ga udari. Da je prijavio skup, taj skup bi bio obezbeđen, pa niko ne bi mogao da priđe“, rekao je Jovanov.
Da je ovakva argumentacija klasičan spin, jasno je iz samog zakona. Policija je prema Ustavu i zakonima Srbije dužna da štiti bezbednost, živote i imovinu učesnika mirnog skupa, čak i kada on nije zvanično prijavljen. Činjenica da skup nema administrativnu dozvolu predstavlja prekršajni propust organizatora, ali to ne ukida osnovna ljudska prava prisutnih građana, niti oslobađa policiju njene primarne dužnosti.
