Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je danas izveštaj o Srbiji, u kojem je izvestilac Tonino Picula ukazao da su reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazađene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije.
Za usvajanje izveštaja glasao je 51 član AFET, protiv je bilo 14, a uzdržanih 10.
Uoči današnjeg glasanja, Picula je rekao da izveštaj odražava zajedničku poziciju Evropskog parlamenta o „veoma, veoma osetljivoj situaciji“ u Srbiji.
Picula je u izveštaju, za koji je rekao da predstavlja stav EP o aktuelnoj situaciji u Srbiji ocenio da je Srbija postigla određeni nivo pripreme i da je delimično primenila preporuke EK, ali da su osnovne obaveze Srbije, usmerene na rešavanje preostalih prepreka za otvaranje Klastera 3, ostale uglavnom neispunjene.
Tvrdi da iako se Srbija izjasnila da je članstvo u EU njen strateški cilj, ali da obaveze često nisu ispunjene u praksi i poziva se da opipljivo pokaže održivu posvećenost vrednostima i standardima EU.
U tekstu se ponavlja strateški značaj Zapadnog Balkana u trenutnom geopolitičkom kontekstu za bezbednost i stabilnost EU i ističe da, zbog svoje veličine i geopolitičkog položaja, Srbija ima direktan uticaj na ukupnu stabilnost regiona i ponavlja da bi Srbija trebalo potpuno da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno restriktivnim merama protiv Rusije.
Picula u izveštaju ukazuje na, kako je rekao, kontinuirane bliske veze i produbljivanje partnerstva Srbije sa Rusijom, kao i na investicije Rusije i Kine u Srbiji.
Takođe, on izražava „zabrinutost“ zbog kontinuiranog vojnog jačanja Srbije, u kombinaciji sa, kako je rekao, sve neprijateljskijom retorikom prema susednim zemljama i produbljivanjem bezbednosne i odbrambene saradnje Srbije sa Kinom.
U izveštaju se Srbija poziva na potpunu, transparentnu i inkluzivnu primenu svih preporuka ODIHR-a koje se odnose na izborni proces kao i da u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije izvrši hitnu reviziju amandmana pravosudnih zakona koje je Narodna skupština usvojila 28. januara ove godine.
U izveštaju se navodi i da je Srbija, kako kaže, postigla ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU u mnogim drugim pregovaračkim poglavljima, ali da bi pregovori o pristupanju EU sa Srbijom trebalo da napreduju tek kada se Srbija uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i na osnovu merljivog napretka u pogledu vladavine prava, slobodnih i poštenih izbora, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U dokumentu se pozdravlja usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2024-2026, a srpske vlasti pozivaju da obezbede potpuno poštovanje preporuka Saveta za borbu protiv korupcije Republike Srbije.
U dokumentu se ponovo poziva na temeljnu i potpunu primenu zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uključujući i poštovanje zakonskih rokova i obezbeđivanje pune i efikasne saradnje svih relevantnih državnih institucija u reviziji spiska.
Osuđuje se povećani pritisak na nezavisne medijske emitere, kao i delovanje RT Balkan i Sputnjik Srbija, koje se koriste za širenje proruskih narativa i dezinformacija širom regiona Zapadnog Balkana.
U dokumentu se tvrdi i da Srpska regulatorna agencija za elektronske medije (REM) i dalje nije u stanju da efikasno funkcioniše jer joj, navodi, nedostaje legitiman i operativan savet nezavisan od političkog mešanja.
On u izveštaju odbacuje tvrdnje srpskih zvaničnika da su EU i neke od njenih država članica bile umešane u organizovanje studentskih protesta, od novembra 2024. godine, kako bi pokrenule „obojenu revoluciju“ i dodaje da najviši državni zvaničnici „aktivno šire teorije zavere“ o tome da je pad nadstrešnice u Novom Sadu bio sabotaža ili teroristički napad koji su počinile i podržale države članice EU.
Sa druge strane u izveštaju se ponavlja podrška osnovnom pravu svih građana Srbije, da slobodno izražavaju svoje mišljenje i mirno protestuju i osuđuje što su tokom prošle godine mirni demonstranti, studenti, aktivisti i novinari bili izloženi širokom spektru represivnih mera, uključujući prekomernu upotrebu sile i policijsko nasilje.
Navodi se da Evropska komisija ima „popustljiv pristup“ prema Srbiji u kontekstu jednogodišnjeg nazadovanja zemlje u pogledu vladavine prava, demokratije i osnovnih prava i poziva je da obustavi dalje isplate sredstava za Srbiju u okviru Programa reformi i rasta za Zapadni Balkan.
Picula u izveštaju navodi i da srpska vlada svojim ponašanjem u oblasti obrazovanja i akademskih sloboda „potkopava standarde u okviru poglavlja 25 i 26“, koja su jedina dva poglavlja koja je Srbija privremeno zatvorila, zbog čega poziva EK da proceni da li su uslovi za privremeno zatvaranje poglavlja 25 i 26 i dalje ispunjeni.
Istovremeno poziva Srbiju da obezbedi poštovanje prava svih nacionalnih manjina u praksi, ocenjuje i da je u Srbiji sve veći politički uticaj verskih institucija i poziva vlasti da obezbede poštovanje sekularizma, jednak tretman i puno priznanje svih verskih zajednica, a takođe osuđuje „klimu neprijateljstva, diskriminacije i govora mržnje prema LGBTIQ+ osobama u Srbiji“.
U delu izveštaja koji se odnosi na Kosov, navodi se da se od Beograda očekuje da sarađuje sa Prištinom kako bi se izveli pred lice pravde počinioci napada u Banjskoj 2023. godine i podseća da normalizacija odnosa sa Prištinom i sprovođenje svih sporazuma postignutih u okviru dijaloga Beograd-Priština ostaju sastavni deo evropske perspektive.
Podseća da je podrška iz Plana reformi i rasta uslovljena poštovanjem efikasnih demokratskih mehanizama, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe, vladavinu prava i ispunjavanje svih obaveza u vezi sa ljudskim pravima, kao i konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa sa Prištinom.
U izveštaju se pozdravlja činjenica da su banke u Srbiji zvanično počele da obavljaju prekogranične transakcije u evrima putem SEPA sistema.
Navodi se da nedavne blokade na graničnim prelazima u Šengensku zonu od strane profesionalnih vozača iz zemalja Zapadnog Balkana, a u vezi sa implementacijom sistema ulaska i izlaska EU (EES), ugrožavaju egzistenciju ljudi u zemljama kandidatima i potencijalno remete lance snabdevanja u EU, zbog čega poziva Evropsku komisiju da u tesnoj saradnji sa državama članicama, proceni moguća pragmatična i pravno ispravna rešenja.
Izveštaj će se u formi rezolucije naći pred poslanicima Evropskog parlamenta na poslednjoj plenarnoj sednici pre letnje pauze, koja će biti održana od 6. do 9. jula u Strazburu.
Dokument obuhvata događaje iz 2025. godine, kao i novije događaje, uključujući boravak misije AFET u Srbiji od 22. do 24. januara 2026. godine.
Predstavljajući izveštaj na sednici AFET 17. marta, Picula je rekao da se u Srbiji od prethodnog izveštaja stanje dodatno pogoršalo i da je „situacija izrazito polarizovana i puna tenzija“ i da „a ukupni tempo pristupanja već godinama stagnira“.
Picula je ukazao da reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazađene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije, i ukazao da politika gledanja kroz prste i forsiranje stabilnosti kao alibija, od nekih evropskih aktera, nisu doneli rezultate, već da su zemlju samo udaljili od članstva.
Ocenio je da je „slika medijske situacije zastrašujuća“ i da izbori ne mogu biti pošteni bez primene preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
To je, prema njegovim rečima, „posledica ograničenog napretka u dijalogu sa Kosovom, kontinuiranog nedostatka usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, opšteg nedostatka istinske političke volje za napredovanjem, česte retorike protiv zvaničnika EU, pogoršanja uslova za slobodan rad medija i civilno društva, kao i ignorisanja preporuka za reofrmu izbornog procesa“.
Uz Izveštaj o Srbiji, AFET danas glasa i o izveštajima o Kosovu, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Ukrajini i Moldaviji.
