Sporazum ipak postoji, potpisao ga je Stefanović: Austrija može da vraća migrante i odbijene azilante u Srbiju
Austrija planira da šalje odbijene tražioce azila u Srbiju, gde će plaćati za njihov smeštaj, a u skladu sa sporazumom koji su dve zemlje postigle pre godinu dana, javio je austrijski javni servis ORF.
Sporazum je, kako se navodi, 24. aprila 2019. sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem potpisao njegov tadašnji austrijski kolega Herbert Kikl, iz krajnje desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO) koja je tada bila deo vladajuće koalicije.
ORF je preneo da Kiklov naslednik iz Austrijske narodne parije (OVP) Karl Nehamer i dalje ostaje pri tom planu i sporazumu, čije je postojanje do sada bilo gotovo nepoznato, i da to proizlazi iz odgovora ministarstva na poslaničko pitanje austrijske liberalne parije NEOS.
U sporazumu su kao ciljna grupa sporazuma i slanja u Srbiju definisani “stranci koji ilegalno borave u Austriji, za koje postoji pravosnažna odluka o proterivanju, ako repatrijacija u matičnu zemlju nije moguća i postoji dovoljna veza sa Republikom Srbijom”.
ORF prenosi i ocenu Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije da je samom činjenicom da su migranti u Austriju došli balkanskom rutom, zadovoljen uslov da imaju veze sa Srbijom.
Ministarstvo je saopštilo i da smeštaj odbijenih azilanata u Srbiji zamišljen u otvorenoj formi, što znači da oni neće biti u centrima zatvorenog tipa. Pored toga, Srbija će morati da poštuje sve međunarodne norme i da omogući nesmetan pristup humanitarnim organizacijama.
Na dodatno pitanje agencije APA da li će za strance vraćene iz Austrije postojati poseban izbeglički centar, ili će oni biti smešteni u postojećim ustanovama, ministarstvo nije moglo da odgovori, navodeći da je obaveza Srbije da se pobrine za uredni smeštaj migranata, preneo je ORF.
Do sada u Srbiju još nije prebačen nijedan azilant i o detaljima se još razgovara, navelo je ministarstvo, a trenutno nije poznato ni koliko će taj projekat Austriju koštati. Odgovarajući na deo pitanja o troškovima projekta, ministarstvo je navelo da “pravo postavljanja parlamentarnih pitanja ne uključuje i mišljenja i procene”.
Poslanica NEOS-a Štefani Krisper, koja je postavila pitanje, izrazila je nezadovoljstvo odgovorom.
“Ono što je (bivši) ministar unutrašnjih poslova Kikl svima iza leđa pokrenuo, sadašnja tirkizno-zelena vlada naprosto i dalje sprovodi”, rekla je Krisper agenciji APA, dodajući da je projekat pogrešan sa aspekta pravne države i u moralnom smislu.
Beta, N1
