Od kancelara pa nadalje, u Nemačkoj su uzdržane reakcije na najavu mirovnog sporazuma SAD i Irana. Mnogo je pitanja, posebno oko iranskog atomskog programa i Ormuskog moreuza. Bundesver bi mogao da pošalje minolovce.
Najava okvirnog sporazuma između SAD i Irana donela je osećaj olakšanja u politički Berlin. No, u prvim reakcijama se oseća i skepsa. Kao da svi hoće da pričekaju da vide šta je na papiru, a šta će se zbilja desiti na terenu.
Jer, nije li nepredvidljivi Donald Tramp još od kraja februara, posle nedelju dana rata, neprestano najavljivao mirovne sporazume i postavljao ultimatume pa tako ukrug?
Kancelar Fridrih Merc, prenosi Rojters, hoće da sačeka da se sporazum zaista i potpiše u petak u Ženevi, kako je najavljeno.
Merc je, kao i ostali lideri velikih industrijskih nacija, upravo u francuskom Evijanu na sastanku G7. Baš će tamo imati priliku da priča s Trampom.
Kako prenosi Rojters, Merc ipak želi da hitro donese odluku o eventualnom učešću nemačke mornarice u obezbeđivanju Ormuskog moreuza.
Ako mirovni plan stupi na snagu, o slanju nemačke vojske u tu misiju parlament bi mogao da se izjasni već iduće sedmice.
Uzdržanost i oprez
Na platformi Iks Merc je bio oprezan. Čestitao je Vašingtonu i Teheranu i naveo da bi to mogao biti put „oporavka svetske privrede i stabilizacije regiona“, te da bi dogovoreno trebalo i sprovesti.
Sa kolegama iz Francuske, Velike Britanije i Italije, Merc je formulisao i očekivanja od konačnog sporazuma – Iran ne sme razviti atomsko oružje i Ormuz se mora otvoriti za međunarodni brodski saobraćaj.
Slično oprezno zvuče i druge reakcije iz Nemačke. „Čak i ako Ormuski moreuz uskoro bude plovan, biäe potrebni meseci dok se snabdevanje naftom ne normalizuje“, rekao je predsednik Savezne banke Joahim Nagel.
Blokada moreuza dovela je do globalnog povećanja cena goriva. U Nemačkoj je vladajuća koalicija Demohrišćana i Socijaldemokrata reagovala i poreskim olakšicama za vozače koje traju do kraja meseca.
Nejasnoće oko nuklearnog programa
Uzdržanost Nemaca ne dolazi niotkuda. Mnogi detalji sporazuma s Teheranom još nisu jasni. O ograničenju i kontroli atomskog programa tek treba da se priča. Takođe, da li bi potpis u petak doneo momentalno otvaranje moreuza?
Nisu svi predstavnici vladajuće koalicije u Berlinu srećni. Roderih Kizeveter, uticajni stručnjak Demohrišćana za spoljnu politiku, rekao je da Tramp žrtvuje dugoročne bezbednosne interese za trenutni PR-uspeh.
„Ovo je katastrofa za ljude u Iranu, direktno ide na vodenicu Putinovoj ratnoj mašineriji i ostavlja širom otvorena vrata iranskoj atomskoj bombi, jer nema čvrstih i proverljivih garancija“, rekao je Kizeveter za portal t-onlajn.
Dodao je da Izrael ostaje ugrožen, a da će paravojske koje podržava Iran i dalje destabilizovati region.
Socijaldemokratska poslanica Simtje Meler kaže da je oprezno optimistična. „Važan pregovarački uspeh bio bi kraj borbenih dejstava i otvaranje Ormuskog moreuza. Tek se mora pokazati da li će oružje stvarno zaćutati sa svih strana. Još mora da se pregovara o suštinskoj tački konflikta, o iranskom atomskom programu.“
Bundesver šalje brodove za lov na mine?
Već nedeljama se u Berlinu živo debatuje o tome kako bi se to Nemačka mogla uključiti u obezbeđenje Ormuskog moreuza.
Jedan portparol Ministarstva odbrane rekao je da su dva broda nemačke mornarice već u istočnom delu Sredozemnog mora, čekajući komandu. „Minolovac ‘Fulda’ i tender ‘Mozel’ pripremaju se personalno i materijalno na svaki mogući razvoj“, naveo je on.
Ako se Bundesver bude uključio u uklanjanje morskih mina, ta dva broda bi mogla biti na licu mesta za „sedam do deset dana“.
Kako je pojašnjeno iz Vlade, vojska može da se uključi samo ukoliko postoji jasan politički i vojni koncept kao i mandat od parlamenta.
Veruje se da bi Bundestag pristao na slanje vojnih brodova ukoliko bi akcija bila strogo defanzivna, recimo za uklanjanje mina. Ali, do toga valja odgovoriti na još brojna pitanja.
