Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da su u Iranu na delu aktivnosti američke obaveštajne službe CIA i izraelskog Mosada, uporedivši trenutna dešavanja s događajima iz 1953. Srećko Đukić, bivši ambasador za Novu kaže da misli da to prozilazi iz Vučićeve kombinacije unutrašnjih političkih motiva i pogrešne procene spoljnopolitičkog prostora u kome se Srbija danas nalazi.
„Ovakve izjave imaju jasnu unutrašnju funkciju, namenjene su domaćoj publici, uklapaju se u dugogodišnji narativ vlasti o ‘velikim silama koje ruše suverenitet država’, Srbija se poistovećuje sa Iranom itd. Time Vučić učvršćuje svoju poziciju zaštitnika ‘nacionalnog dostojanstva’, skreće pažnju sa unutrašnje krize, mobiliše biračko telo osetljivo na antiameričke i antizapadne poruke. To je rizična igra. To je spoljna politika u kojoj je unutrašnja propaganda važnija od međunarodne odgovornosti. Današnji međunarodni odnosi, međutim, daleko su manje strpljivi prema ‘nemirnim’ igračima“, objašnjava Đukić, prenosi Nova.rs.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da su u Iranu na delu aktivnosti američke obaveštajne službe CIA i izraelskog Mosada, uporedivši trenutna dešavanja s događajima iz 1953. godine. Vi ste ocenili da je ovom izjavom predsednik okrenuo te dve obaveštajne službe protiv Srbije.
Te izjave mogu naneti spoljnopolitičku štetu Srbiji. Ona nije akter bliskoistočnih sukoba, niti ima interes da se svrstava u tumačenja koja optužuju dve najuticajnije zapadne obaveštajne službe. Takve javne tvrdnje, objektivno mogu biti shvaćene kao neprijateljski narativ prema SAD i Izraelu. Time se Srbija uvlači u globalne sukobe i obaveštajne ratove koji je višestruko prevazilaze. Poređenje sa 1953. godinom i obaranjem Mosadika u Iranu je klasičan propagandni okvir antiameričkog i antizapadnog diskursa, što se u Vašingtonu i Tel Avivu može doživeti kao politička poruka. Predsednik države ne govori u svoje ime, već u ime države. Takvim izjavama se dodatno komplikuje pozicija Srbije i unosi konfuzija u spoljnu politiku.
Očekujete li neke reakcije na ovu izjavu?
Da, reakcije su moguće, verovatno neće biti trenutne, javne i dramatične, i u tome je njihova ozbiljnost. Treba očekivati tihe, diplomatske reakcije. Američke i izraelske službe, i politički vrh tih zemalja, retko odgovaraju javno na slične izjave. Umesto toga, šalju ih zatvorenim kanalima, što nije vidljivo, ali se u praksi jasno oseća. Svakako, izjave se beleže i pamte, i ne prolaze bez posledica. Moguće su indirektne posledice, ekonomske, investicione… Ovakve izjave ne izazivaju krizu same po sebi, ali čine kumulativni efekat.
Kako komentarišete predloge Uglješe Mrdića o izmeni pravosudnih zakona i to što se njima zaobilaze evropski standardi, i zapravo stavljaju van snage ustavne promene koje je inicirala upravo SNS 2022. godine?
Ako je u domenu pravosuđa načinjen korak napred, ustav menjan, sada se čine dva koraka unazad. Ljudi vlasti čak tvrde da je Srbija na evropskom putu, a da EU nije. Ali Srbija se na evropskom putu kreće u obratnom smeru. EU može čekati Srbiju, a može li Srbija bez EU, mogu li građani Srbije beskonačno čekati na primer Šengen?
Šta Srbija može da očekuje od Amerike i Donalda Trampa, s obzirom na sve incidente koji su se dogodili na spoljnopolitičkom planu?
Ako se negde aktuelna vlast preračunala, onda je to kod Donalda Trampa. Takav hladan tuš nije mogao da očekuje ni najveći kritičar srpske vlasti. A toliko je slavila Trampov povratak u Belu kuću („mi smo najtrampskija zemlja“!). Pored skoro najvećih carina, sankcija, još većih carina za ruski gas (500 odsto!?), najvaljuju se nove sankcije za kraj marta, „završetak“ kosovskog pitanja…
Aktuelni režim se i dalje dodvorava Rusiji i čini sve da se ne suprotstavi Vladimiru Putinu. Da li će Srbija imati bilo kakve koristi od toga, ako se u obzir uzme i dalje prisutna neizvesnost oko sudbine NIS-a, kao i to kako se Rusija postavlja prema svojim saveznicima u poslednje vreme?
Rusija je na NIS-u pokazala odnos prema Srbiji, njenim interesima (energetske) bezbednosti. Aktuelni režim nema šta da se dodvorava Rusiji, on je proruski. To je njegova politika koju crpi iz srpskog društva, koje je jasno prorusko (kao nijedno u okruženju), ne samo posle raspada SFRJ. (Tu je „zatvoreni krug“: proruska vlast pothranjuje srpsko prorusko društvo, i obratno.) Ako uzmete ceo 19. vek videćete da je srpsko društvo bilo prorusko. Tako je započeo i 20. vek. U njemu su izuzetak Jugoslavije, Aleksandrova (zbog boljševika) i Titova (zbog 1948).
Može li se reći da je srpska diplomatija u stanju iz kog teško može da se povrati?
Kao državna služba, diplomatija je načelno u podjednakom stanju kao i druge državne službe, odraz je unutrašnje politike, tu politiku predstavlja u svetu. Kada društvo poprimi neku drugu političku fizionomiju, i diplomatije će se „oporaviti“ i na drugi način situirati.
Predsednik je najavio izbore u ovoj godini. Mislite li da će do njih doći i da li je ovo godina stvarnih promena u Srbiji?
Moje mišljenje je da ovo neće biti izborna godina. Izuzetak je moguć usled studentske energije. Izbori se „pripremaju“, a biće po zakonu. Izborne tenzije su igre za maksimalno povoljne uslove. Kruna izbora je Expo. Promene ostaju velika nada, mada se malo ili nimalo uzima u obzir da srpsko društvo kontinuirano 40 godina živi u krizi, ogrnuto jednim političkim šinjelom, puno ogromne inercije i energije, sa kraćim periodima promena.
EU neće ostaviti građane Srbije, kada vlast ostavlja EU
Osim što „gura prst“ u oči Americi, vlast u Srbiji proziva i predstavnike EU. Delegaciju Evropskog parlamenta i Aleksandar Vučić i Ana Brnabić izbegavaju. S druge strane, hvale se novcem koji je stigao iz fonda Plana rasta i ponavaljaju priču o „evropskom putu“.
Šta time žele da postignu? I gde je uopšte Srbija na evropskom putu?
EU neće ostaviti Srbiju, građane Srbije, kada vlast ostavlja EU. To je strategija, nije taktika. EU ispunjava (finansijske) obaveze prema Srbiji, Srbija ne ispunjava vrednosne obaveze preuzete za proces pridruživanja EU. Od silne antievropske retorike građani Srbije ne vidi da je Srbija sebe gurnula u (samo)izolaciju. Oko Srbije su sada sve članice EU u Šengenu. Tranzitiranje ljudi i roba preko Srbije nije kraće nego duže (granični prelazi, čekanja). Građani Srbije i njeni kamioni sve duže čekaju na granici da uđu u EU. Srbija je postala „crna rupa na tepihu“ koju svi zaobilaze. Zato napadi na EU služe da se izborna baza drži na okupu, pod tenzijom, kao da će sutra biti izbori.
