Najava protestne note Sarajeva Zagrebu, zbog ponovnog otvaranja pitanja trećeg entiteta u Bosni i Hercegovini, stiže nakon skupa u hrvatskoj prestonici koji je ponovo pokrenuo dilemu da li je reč o marginalnim inicijativama ili idejama koje mogu imati širi politički odjek. I dok, sa jedne strane, stižu upozorenja da takvi predlozi i inicijative mogu dodatno opteretiti odnose dve zemlje, sagovornici Insajdera ocenjuju da je njihov realni domet ograničen, ali da efekti u političkom i medijskom prostoru nisu zanemarljivi. Profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Enver Kazaz smatra da su takve inicijative „pre svega marginalne političke ideje“ koje dolaze iz desničarskih krugova i koje je „nemoguće sprovesti u delo“, uz ocenu da bi za stvaranje trećeg entiteta bio potreban sukob za koji „nema nikakvih uslova“. S druge strane, hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina ukazuje da se zapravo „nije dogodilo ništa novo“, jer takve ideje u određenim krugovima postoje kontinuirano, ali napominje da, iako pripadaju „ozbiljnoj margini“, akteri koji ih zagovaraju ipak imaju određeni pristup i razumevanje unutar vlasti u Zagrebu, što im daje izvesnu političku težinu.
Na dvodnevnom skupu pod nazivom „Pad liberalizma i novi uspon hrišćanskih nacija“, u organizaciji konzervativnih udruženja Vigilare i Ordo Iuris Hrvatska, u subotu su se okupili predstavnici hrvatske crkveno-konzervativne scene, uključujući penzionisanog vrhbosanskog nadbiskupa Vinka Puljića, ali i profesora Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Borisa Havela.
Iako skup nije imao zvanični politički karakter, posebnu pažnju izazvao je panel pod nazivom „BiH: neuspela država i nužnost trećeg hrvatskog entiteta“, na kojem je dodatno otvoreno pitanje unutrašnjeg preuređenja zemlje.
