Predsednik Donald Tramp ima „rezervni plan“ da uvede opšte carine od 10% ukoliko Vrhovni sud poništi njegove više carine uvedene tzv. „Danom oslobođenja“. To je juče izjavio direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset. Najava dolazi u trenutku kada bi najviši sud mogao već naredne nedelje da donese odluku o ključnoj ekonomskoj politici predsednika.
Vrhovni sud razmatra zakonitost Trampovih sveobuhvatnih carina. Uvedene su na osnovu Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA). One uključuju carine prema Kini, Meksiku i Kanadi, kao i posebne „carine povodom Dana oslobođenja“ koje se odnose na gotovo sve ostale zemlje.
Rezervni plan Bele kuće
Ako sud presudi da su te carine nevažeće, Bela kuća ima „rezervni plan koji je zaista čvrst“, rekao je Haset za Foks Biznis. Naveo je da bi Tramp odmah uveo carine od 10% kako bi „nadomestio većinu prostora“ koji bi nastao ukidanjem IEEPA carina.
Te carine od 10% verovatno bi bile uvedene na osnovu Člana 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine. On predsednicima omogućava da uvedu carine do 15% u trajanju do 150 dana radi otklanjanja trgovinskih neravnoteža.
Haset je dodao da bi Tramp uveo i dugotrajnije carine na osnovu drugih zakona, koji omogućavaju namete za određene industrije ili zemlje. Ali, za njihovu primenu potrebno je više vremena, zbog čega bi carine od 10% u međuvremenu služile kao privremeno rešenje.
Zabrinutost zbog moguće odluke suda
Rezervni plan dolazi u trenutku kada je Tramp u više navrata izrazio zabrinutost da bi Vrhovni sud mogao da poništi njegove carine. Predstavio je to kao egzistencijalnu pretnju američkoj ekonomiji i tvrdi da će ona „otići dođavola“ ukoliko sud presudi protiv njega.
Haset je rekao da je administracija „veoma uverena“ da će Vrhovni sud „stati na našu stranu“. Sudije su tokom usmenih rasprava u novembru nagovestile skepsu prema predsednikovim sveobuhvatnim nametima.
Nije poznato kada će tačno odluka biti objavljena, jer sud ne najavljuje datume za pojedinačne presude. Ipak, moguće je da odluka o carinama bude doneta već u utorak. U svakom slučaju, presuda će biti objavljena pre završetka sudskog mandata krajem juna.
Šta sa već naplaćenim carinama
Ako Vrhovni sud poništi Trampove carine, i dalje je nejasno šta će se desiti sa carinama koje su kompanije već platile. Više od 1.000 kompanija već je podnelo preventivne tužbe tražeći da im vlada refundira plaćene carine ukoliko sud utvrdi da one nikada nisu bile zakonite.
Moguće je i da sud zaključi da su carine nezakonite, ali da se odluka primenjuje samo ubuduće. Uz dozvolu vladi da zadrži novac već prikupljen pre donošenja presude.
Carine kao stub Trampove ekonomske politike
Tramp je carine postavio u središte svoje ekonomske agende. Uveo je široke namete uprkos upozorenjima ekonomista da će takva politika povećati cene za potrošače i naneti štetu privredi. Predsednik je najpre uveo carine prema Kanadi, Meksiku i Kini po stupanju na dužnost. Zatim je na događaju povodom „Dana oslobođenja“ u aprilu najavio dodatne namete na uvoz iz gotovo svih drugih zemalja.
Te carine nisu u potpunosti stupile na snagu sve do avgusta, nakon što je administracija ublažila politiku pošto je početna najava uzdrmala berze. Vrhovni sud je preuzeo razmatranje zakonitosti Trampovih carina nakon što su ih dva niža suda poništila. Ocenili su da Tramp nije imao ovlašćenje da ih uvede na osnovu IEEPA.
IEEPA predsednicima daje ovlašćenja za uvođenje širokih ekonomskih sankcija tokom nacionalnih vanrednih situacija, ali ne pominje izričito carine. Mala preduzeća i savezne države pod demokratskom upravom tvrde da Tramp stoga nema zakonsko ovlašćenje da uvodi carine. Čak i da ga ima, smatraju da ne postoji nacionalna vanredna situacija koja bi opravdala tako široku politiku.
Carina na Grenland
| Predsednik Donald Tramp upozorio je da bi mogao da uvede carine zemljama koje ne podrže njegov plan da SAD preuzmu Grenland, teritoriju koja pripada Danskoj, rekao je tokom okruglog stola održanog u petak ujutru u Beloj kući.
„Mogao bih da uvedem carine zemljama ako ne budu saglasne sa Grenlandom, jer nam je Grenland potreban zbog nacionalne bezbednosti, tako da bih to mogao da uradim“, rekao je Tramp, ne ulazeći u dodatna objašnjenja. Njegovi potezi naišli su na protivljenje sa obe strane političkog spektra. Većina Amerikanaca ne odobrava Trampove pokušaje da preuzme Grenland, prema istraživanju koje su ove nedelje sproveli Rojters i Ipsos, samo 17% ispitanika izjavilo je da podržava taj plan. |
Alison Darki, novinarka Forbes
