Vlada usvojila predlog budžeta za 2022. godinu i izmene poreskih zakona

Izvor:

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu koji predviđa ukupne budžetske prihode i primanja u iznosu od 1.516,8 milijardi dinara i on je prevashodno razvojnog karaktera, saopšteno je posle sednice, na kojoj su usvoje izmene i dopune dva poreska zakona, Carinskog zakona, kao i Predlog zakona o budžetskoj inspekciji.

„U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda“, navela je Vlada

Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara. Projektovani deficit opšte države u 2022. godini iznosi tri odsto.

Kada je reč o javnom dugu, on će na centralnom nivou vlasti na kraju 2022. godine biti do 55,5 odsto.

Budžetom je, navodi se, predviđeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru.

„Penzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara. Kada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto“, navodi se u saopštenju.

Od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, na 35.012 dinara.

„Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto“, dodaje se u saopštenju.

Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP.

Poreski i carinski zakoni

Na sednici Vlade usvojene su i izmene dva poreska zakona. Jedan se odnosi na niže iznose poreza na upotrebu motornih vozila starih od pet do 20 godina, kubikaže preko 2.000, koji se plaća prilikom registracije, a drugi na način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava koji se naplaćuje prilikom kupoprodaje polovnjaka među građanima.

„Najvažnije izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu odnose se na način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost. Predloženim rešenjem će se porez na taj prenos utvrđivati samooporezivanjem (primenom propisanih elemenata, po propisanoj formuli), što će svesti na minimum vreme neophodno za ispunjenje poreskih obaveza, kao i za promenu saobraćajne dozvole. Pored navedenog, propisana su jasni kriterijumi za utvrđivanje visine poreske osnovice, čime je omogućeno poreskim obveznicima da mogu da utvrde tačnu visinu poreske obaveze pre zaključenja ugovora o prenosu prava svojine na vozilu“, pojašnjava se u saopštenju.

Izmene i dopune Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara predložene su imajući u vidu da se tržišna vrednost putničkih vozila radne zapremine motora preko 2000 kubika brže umanjuje po osnovu starosti u odnosu na ostala motorna vozila.

„S tim u vezi, ukazala se potreba da se kod oporezivanja porezom na upotrebu motornih vozila doslednije sprovede ustavni princip oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika. Navedenim izmenama i dopunama predloženo je da se umanji poresko opterećenje za ta vozila starosti preko pet do dvadeset godina. Za vozila starosti preko dvadeset godina dodatno umanjenje nije predloženo, iz razloga što se za ta vozila i sada plaća 20 odsto od propisanog iznosa poreza. Takođe, dodatno umanjenje kod oporezivanja ovih vozila moglo bi se smatrati podsticajem za njihovu nabavku, što nije prihvatljivo sa stanovišta bezbednosti saobraćaja na putevima i unapređenja zaštite životne sredine“, navodi se u saopštenju Vlade.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, njime se pojednostavljuje administrativni postupak – umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana, primenjuje se rok od 30 dana koji uređuje Zakon o opštem upravnom postupku, što će imati pozitivan efekat na privredu, u smislu kraćeg roka za odlučivanje o podnetom zahtevu.

Predviđa se i potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za prerađene proizvode koji su dobijeni od robe koja je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, ako je ta roba popravljena ili izmenjena u državi ili carinskoj teritoriji sa kojom je Republika Srbija zaključila međunarodni sporazum, a kojim je takvo oslobođenje predviđeno.

Predloženim izmenama se preciziraju i pojedini rokovi u vezi sa carinskim deklaracijama.

Budžetska inspekcija i prinudna naplata

Na današnjoj sednici usvojen je Predlog zakona o budžetskoj inspekciji kojim se predviđa da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine.

„Ovaj uslov će omogućiti da poslove budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za vršenje ovog specifičnog inspekcijskog nadzora. Takođe, na jasan i precizan način su određeni nadzirani subjekti u inspekcijskom nadzoru koji vrši budžetska inspekcija“, ističe Vlada.

Jedno od najznačajnijih novina koju uvodi zakon jeste uređenje postupka prinudne naplate rešenja budžetskog inspektora.

„Naime, zakonom je jasno napravljena razlika u pogledu nadležnosti za izvršenje naloga za prinudnu naplatu, s obzirom na to da li je nadzirani subjekat uključen u konsolidovani račun trezora ili ne. Tako je zakonom propisano da izvršavanje naloga za prinudnu naplatu, koji se odnose na nadzirane subjekte u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, sprovodi Uprava za trezor, dok za nadzirane subjekte koji nisu u sistemu konsolidovanog računa trezora, prinudnu naplatu sprovodi Narodna banka Srbije, uz učešće pravobranilaštva na odgovarajućem nivou vlasti. Bliže uređenje postupka prinudne naplate izvršiće se podzakonskim aktom“, navodi se u saopštenju Vlade i precizira da se predlaže odložena primena ovog zakona za 1. januar 2023. godine, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona i kako bi se sprovela centralizacija budžetske inspekcije.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar