Vučić se trudi da dobije ratnu „spomenicu“ i da mu ne zamere da ni kao dete ni kao Šešeljev štitonoša nije okusio rat

Pitanje je trenutka, samo čekaju pravi momenat da nas napadnu, rekao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gostujući na Javnom servisu RTS, uveče, u četvrtak, 12. marta.

Nebojša Vujović, bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, komentariše za Danas Vučićeve izjave i opasnostima novoosnovanog vojnog saveza Hrvatske, Albanije i Kosova, sa isključivim ciljem da vojno napadnu Srbiju.

„Vučić i Kurti, su primera radi problemi sui generis, a sa prstima na obaraču“

– Aleksandar Vučić nije imao dovoljno ratnih dečijih igračaka da se kao dete razigra i zadovolji. Možda mu roditelji nisu kupovali „plastične avione, tenkove, olovne vojnike i nindža kornjače“ u detinjstvu. Nije se „vojno“ dokazao u ranom razdoblju, a i otišao je iz Čipuljića kada je rat zahvatio Bosnu. Nije mu to zasmetalo pa je rat nastavio iz udobnosti roditeljskog stana i Šešeljeve kapetanije. Potrudio se da naknadno dobije ratnu „spomenicu“ i da mu ne zamere da ni kao dete ni kao Šešeljev štitonoša nije okusio rat – kaže za Danas Nebojša Vujović, bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Sada traži treću sreću i gleda da uhvati korak sa „planiranom“ vojnom invazijom Hrvatske, Albanije i Kosova na Srbiju, dodaje.

– Zaboravlja da je zaslužan za rastakanje Rezolucije SB UN 1244 i stvaranje državne nakaze Kosova sa apsolutno obespravljenim Srbima, posle 15. marta verovatno i bez nadležnosti u zdravstvu i obrazovanju. Ali, kaže, kupio je supersonične rakete, postavio ih na ruske remontovane migove 29 i porastao 20 centimetara. Sada sam ja konačno gospodar rata. Kao da mu je žao što Srbija nije u Zalivu Golfa i da pokaže svoju moć drugima – ističe sagovornik Danasa.

Vujović dalje kaže: „Šalu na stranu, ali ja vidim dve opasnosti“.

– Prva je udruživanje Hrvatske, Albanije i Kosova, što ne umiruje tenzije, već naprotiv izaziva sumnje u loše namere. Koriste Vučića kao strašilo od slame da se poigraju svojom možda skrivenom pohlepom. Ali hrane ga strahom, s jedne, i daju podsticaj, s druge strane, da zapreti nama na unutrašnjem planu odmazdom, ukoliko mu budemo izvlačili autokratski ćilim vlasti ispod nogu – napominje Nebojša Vujović.

Toliko željena i tražena demokratizacija Srbije doživljava i jedno, vojno udruživanje Hrvatske, Albanije i Kosova, i drugo igranje Vučića „sa puškom“, kao nepotrebno i besmisleno, smatra.

– Pobogu, Vučić i Kurti, su primera radi problemi „sui generis“, a sa prstima na obaraču, i više od toga. Setite se legendarnog Kusturičinog filma, ali ovog puta sa više čovekolikih prethodnika u tenkovima. Pucao je zvučnim topom jedan čovek sa repom, nadamo se da će Srbija ispraviti kičmu i ustati i da će svaki sledeći „pucanj“, odnosno demokratski korak, glas i reč, biti u funkciji zatvaranja ove tužne dekade u našoj istoriji. A onim „hijenama“ na našim obodima možemo da poručimo da neprincipijelna koalicija, i kada se ostrvi na nejač, nema daha – zaključuje Nebojša Vujović.