Višečasovni pretres Rektorata Univerziteta u Beogradu i isleđivanje rektora Vladana Đokića, uz optužbe predstavnika vlasti da su studentske blokade i rektor lično odgovorni za stradanje studentkinje na Filozofskom fakultetu, ostali su bez institucionalnog odgovora državnih univerziteta iz Novog Sada, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i Kosovske Mitrovice. To, prema mišljenju dela akademske zajednice, ne treba da čudi, budući da je većina rektora na strani vladajuće stranke.
Ali univerzitete ne čine samo rektori već i dekani, saveti, senati, departmani i nastavno-naučna veća, koji su, uz manji broj izuzetaka, nemi ne samo na dešavanja u vezi sa smrću studentkinje već i na sve češće najave o „preuzimanju palice“ (kako reče ministar prosvete) u upravljanju fakultetima.
– Što se tiče Novosadskog univerziteta to, nažalost, nije iznenađenje. Novosadski univerzitet je već dosta dugo na liniji vlasti i ogromna većina dekana, a pogotovo naš kvazi-rektor Madić. Verujem da bi bili srećni da policija dođe i kod nas i da zaplaši takozvane “blokadere” i studente kako bi oni mogli da nastave da rade neke svoje sumnjive poslove – kaže za Danas Vladimir Mihić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
O događaju u Rektoratu sa Univerziteta u Novom Sadu oglasilo se pet dekana koji, kako kažu, istupaju kao pojednici.
Aleksandar Čučković, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Zoran Krajišnik, dekan Akademije umetnosti, Srđan Rončević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta, Milan Trifković, Građevinski fakultet u Subotici i Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru osudili su zloupotrebu ovlašćenja izvršne vlasti u postupanju u Rektoratu UB, kao i medijsku hajku na celu akademsku zajednicu u Srbiji i na njene istaknute predstavnike, koja traje već mesecima i koja sve vreme dobija na intenzitetu.
– Grupa dekana je ranije bila nešto veća i na kraju se suzila na nas pet, a u poslednjih godinu i po dana smo se oglasili bar petnaestak puta. Delujemo samostalno baš zbog toga što Univerzitet u Novom Sadu apsolutno ne reaguje, a razloga za to ima više. To nije prošlo zato što su se oni koji su nekad “jahali” na talasu studentskog protesta, opredelili drugačije. Pre 13, 14 meseci smo imali 17 inicijativa od 17 članica Univerziteta za razrešenje, koje su se pre šest meseci svele na šest. Ima dekana koji su na drugim pozicijama nego što je ova za koji mi verujemo da je zaštita autonomije univerziteta – ističe za Danas Aleksandar Čučković, dekan Ekonomskog fakulteta UNS.
Hoće li se oglasiti o poslednjim dešavanjima na Univerzitetu u Beogradu pitali smo rektore univerziteta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru, ali odgovore ni sa jednog od ovih univerziteta nismo dobili do objave ovog teksta.
– Pet dekana koji su se oglasili i možda još jedan ili dva sa našeg univerziteta shvataju u kakvoj su opasnosti univerziteti u Srbiji. Ali u pravu ste, nisu samo dekani i rektori, tu su i mnogi drugi, ali su u ovom trenutku sva upravljačka tela univerziteta i manje više svih fakulteta odlučila da ćute i da čekaju da ovo nekako prođe ili otvoreno podržavaju ovakav udar na univerzitet. I to je posledica i svih nas koji smo godinama unazad puštali najlošije među nama da dođu u uprave, da budu dekani, predsednici saveta, da budu u senatu i tako dalje. Mi smo se sklanjali, a onda su oni iskoristili taj prazan prostor i sada smo tu gde smo – kaže za Danas Vladimir Mihić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Na pitanje da li ga iznenađuje što se i univerziteti iz drugih univerzitetskih centara nisu oglasili, naročito jer sve što se desilo u prethodnom periodu nije samo napad na jednog čoveka već vodi ka tome da se država ozbiljno umeša u autonomiju univerziteta, dekan Čučković odgovara odrečno i dodaje da se “država već umešava”.
– Povod za moje javno angažovanje je upravo u tome što država stalno spočitava politizaciju univerziteta, a ja stalno govorim da je univerzitet već politizovan na najgori mogući način, stranački. I to je naš problem. Mi ne možemo sami sebe da odbranimo zato što smo iznutra već zarobljeni. Nas nekoliko dekana nastupa samostalno, a domet naših inicijativa i apela je više moralan, želimo da odbranimo svoju savest i da doprinesemo odbrani pozicija univerziteta kao takvog. U ovom slučaju, pre svga, u Beogradu, ali je to sistem spojenih sudova i samo je pitanje trenutka kada će se slične stvari sprovoditi bilo gde – uveren je Čučković.
Napade na rektora UB Vladana Đokića Vladimir Mihić vidi kao “napade na nekoga ko je ozbiljan protivkandidat Aleksandru Vučiću ili Vučićevim listama u budućnosti”.
– To je jedan aspekt. Drugi aspekt jeste ovaj konstantni udar na univerzitet koji, u slučaju Novosadskog, traje već dve godine unazad. Nisam siguran da ljudi koji su sada na čelu fakulteta i univerziteta vide ono što ste i sami rekli, i što i ja vidim, da će preuzimanje upravljanja univerziteta od strane države i njima naštetiti. Naprotiv, mislim da oni veruju da su se do sada dovoljno pokazali kao lojalni vojnici i da računaju da će oni ostati na svojim pozicijama. Potencijalno, može se čak menjati zakon pa da ostanu i duže nego što bi smeli po aktuelnim propisima. Videćemo hoće li država na kraju uspeti u svojim namerama. Jednom su već uspeli – podseća Mihić na Zakon o univerzitetu iz 1998. godine.
Poruka dekana Hemijskog fakulteta u Beogradu Gorana Roglića je da će većina dekana sa UB biti spremna da brani autonomiju univerziteta.
Da li veruje u to?
– Vidim da su u nekim izjavama moje kolege i koleginice iz Beograda malo optimističniji od mene da u ovom trenutku to ne može proći na univerzitetima. Kada se govori o univerzitetu fokus je, s pravom, na Univerzitetu u Beogradu koji je manje-više jedinstven, uz par izuzetaka. Međutim, ostali univerziteti, uključujući Novosadski, Kragujevački, Niški, a pogotovo Novopazarski, kada su uprave u pitanju, nisu na istoj strani kao Beogradski univerzitet. I bojim se da bi većina dekana, a pogotovo rektora podržali inicijativu kako bi se oduzelo I ovo malo autonomije. Mislim da ljudi u senatima, savetima i u nastavno-naučnim većima ne odražavaju većinsko mišljenje. Većinsko mišljenje akademske zajednice je sigurno na strani Beogradskog univerziteta. Ali to se ne vidi u upravama. Mislim da bi njima odgovaralo da ne moraju da odgovaraju onima kojim rukovode, nego da odgovaraju isključivo jednoj osobi, ministru prosvete. I onda je mnogo lakše raditi ono što on traži, nego raditi ono što traže stotine profesora kojima ste vi dekan – smatra Mihić.
Univerzitet u Nišu (UN) nije reagovao na upad i pretres Rektorata Univerziteta u Beogradu od strane Uprave kriminalističke policije 31. Marta, koji od tada izaziva kontroverze u delu akademske i šire javnosti.
Izvori Danasa kažu da nijedan organ niškog Univerziteta nije razmatrao način na kojim je akcija UKP izvedena i njene posledice po autonomiju univerziteta i akademske slobode, a rektor Jovan Stepanović i univerzitetska uprava do objavljivanja teksta nisu odgovorili na naša pitanja u vezi sa tim.
Na komemorativnom skupu povodom 17 meseci od pada betonske nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je usmrtio 16 ljudi, održanom 1. aprila ispred niškog Osnovnog suda, na poziv studenata u blokadi, čule su se kritike na račun rektora Stepanovića, jer se ne oglašava povodom ovakve situacije.
– Nije izdato nikakvo saopštenje, nije pružena podrška beogradskom Univerzitetu, kao ni novosadskom kada je policija tamo upadala na Filozofski fakultet. To je sramno, jer i u našem dvorištu gori pošto se formira takozvani Fakultet srpskih studija, ja bih ga nazvao Fakultet antisrpskih studija – rekao je student Pravnog fakulteta Mateja Nikolić.
On je još kazao da niški rektor, za razliku od beogradskog, „nije uz svoje studente“, a u poslednje vreme im je, kako je rekao, „zabranjeno da uđu u zgradu Rektorata Univerziteta.
Natalija Jovanović, doskorašnja dekanka Filozofskog fakulteta, koji je prvi na Univerzitetu u Nišu otvorio vrata za studentske blokade, a ona je bila među prvim univerzitetskim čelnicima u Srbiji koji su ih javno podržali, navodi da Niški univerzitet mora da „pokaže jasan stav i brani integritet visokog obrazovanja“.
– Niški univerzitet mora da reaguje i da pokaže jasan stav i spremnost da brani pozicije i integritet državnih fakulteta i obrazovanja. Umesto toga, on još uvek ćuti, što znači da, ili prihvata katastrofalnu državnu politiku prema univerzitetima, ili čeka da sve ovo prođe, samo od sebe. Ali to se neće dogoditi i ponašanje ’ćuti i trpi‘ neće ništa rešiti. U tom slučaju dogodiće nam se ono „kad su dolazili po druge ćutao sam, jer nisu po mene, a kad su na kraju došli po mene, više nije bilo nikog da reaguje“ – kaže Jovanović za Danas.
Ona smatra da je izostanak akademske solidarnosti u ovakvim trenucima nedopustiv.
– Ukoliko se ne reaguje na ovakve pritiske na univerzitet, visoko obrazovanje i obrazovanje, na nenormalnu nameru države da uvede partijsku i režimsku kontrolu na fakultetima ili na sramnu izjavu jednog ministra da ljudi ne treba da upisuju decu na „blokaderske“ fakultete jer će im se, kako kaže, vratiti u kovčezima, to je i pristajanje i saučesništvo – ocenjuje Jovanović.
Od 14 fakulteta UN, za sada su reagovali samo Filozofski fakultet i Departmant za geografiju i turizam Prirodno-matematičkog fakulteta.
Filozofski fakultet je izrazio je „najoštrije nezadovoljstvo“ zbog, kako je naveo, nesrazmernih mera primenjenih 31. marta prema upravi Univerziteta u Beogradu od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i UKP.
Departman za geografiju i turizam PMF osudio je upad pripadnika UKP-a u zgradu rektorata i zahtevao od Vlade Srbije i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da upute izvinjenje rektoru Vladanu Đokiću.
Na Univerzitetu u Kragujevcu nezvanično nam je rečeno da sednice Saveta i Senata nisu planirane van uobičajenih termina i da nije bilo inicijativa o oglašavanju povodom dešavanja na Univerzitetu u Beogradu.
U tom univerzitetskom centru reagovala je neformalna zajednica Slobodni univerzitet u Kragujevcu, koja je još 31. marta osudila brutalan i nezakonit upad u Rektorat UB i dala punu podršku rektoru Đokiću.
„Slobodni univerzitet Kragujevac sa dubokim ogorčenjem i nepokolebljivim otporom reaguje na današnji upad pripadnika Uprave kriminalističke policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, i osuđuje akciju koja je od samog početka nosila sva obeležja pažljivo režiranog političko-medijskog spektakla. Prizori policijskog demonstriranja sile u srcu najvažnije akademske institucije u zemlji predstavljaju brutalni nasrtaj na autonomiju univerziteta i opasan pokušaj disciplinovanja celokupne akademske zajednice” naveli su oni.
Dodali su da „udar na rektora Đokića jeste udar na samu ideju autonomnog univerziteta, na slobodu mišljenja i na pravo akademske zajednice da deluje bez policijske senke nad svojim radom”.
