Antifašistička Nemačka se digla na antiratni i antimiperijalistički ustanak

Još od ranog jutra svi regionalni vozovi koji su išli k Berlinu bili su krcati. Bili su brojni i autobusi koje su organizovale lokalne mirovne inicijative, sindikalci i okružna udruženja levice. Na osnovu izjava stjuarda, foto i video materijala, bilo je bar 50.000 učesnika ako ne i više, znatno više od najavljenih 10.000. Za organizatore mitinga, uspeh je tim veći jer su morali sve da organizuj sa veoma malim timom i to za samo dve nedelje i bez podrške stalno zaposlenih funkcionera iz partija, sindikata, društvenih organizacija ili crkava. U početku i bez budžeta. I što je više nego uočljivo, inicijatori su pogodili nerv Nemaca. Mir za Ukrajinu kroz diplomatske inicijative umesto sve više isporuka oružja i dugog rovovskog rata je zabrinutost koju dele mnogi. I uprkos ledenoj hladnoći, snegu i vetru, ljudima je bilo toliko važno da su dolazili u desetinama hiljada.

Na samom terenu oko Brandenburških dveri policija je morala da proširi ograđeno područje i preusmeri masu ljudi na veliku površinu – zbog prenaseljenosti. S-ban i U-ban stanica kod Brandenburške kapije privremeno su bile zatvorene. Vozovi se tu više nisu zaustavljali. Oni koji su delili novine, letke ili natpise brzo su ostali praznih ruku.

Učešće desetina hiljada ljudi na mitingu izazvalo je pravi šok za neke predstavnike medija. I to što je sve bilo mirno, što su mitingom dominirali normalni, miroljubivi ljudi, parovi i porodice sa decom, od kojih su neki doputovali iz daleka; i to što mitingom nisu dominirao tzv Kuerfront niti AfD, kako su priželjkivali neki medijski i politički protivnici očigledno je bilo nepodnošljivije za njih. Navodna masovna mobilizacija desničara na miting, o čemu je pisano u pojedinim medijima sa očiglednom namerom da se obeshrabri ljude da prisustvuju, ispostavila se kao besmislica. Pokušaj protivnika mitinga da ovo iskoriste kao dokaz desno-levog poprečnog fronta ispao je jednako patetičan kao i pokušaj nekoliko raštrkanih desničara da miting iskoriste za svoj samoreklamerstvo. Redari su bez pomoći policije uklonili sa skupa malu grupu desničarskih ekstremista okupljenih oko Jigena Elsesera, vlasnika prodesničarskog časopisa „Kompakt“.

Ono što je bilo uočljivo, jeste sledeće: hiljade članova i birača Levice aktivno je uzelo učešće na mitingu, mnoge mesne organizacije su organizovano dolazile u Berlin i prisustvovale mitingu. Za to vreme njihovo rukovodstvo je upadljivo odsutno i unapred je davalo znake za medijsku kampanju protiv mitinga Sahre Vagenkneht. To će, kako se brzo pokazalo biti predmet daljnjeg i ubrzanog raskola u Levici.

Institut za proučavanje javnog mnjenja „Insa” je promptno reagovalo i preko svojih unapred angažovanih anketara u dobro osmišljenoj i planiranoj anketi utvrdio da većina Nemaca podržava mirovni manifest Vagenknehtove i Švarcerove.

Rezultati „Inse” su kratki, ali jasni: 39 odsto odobrava manifest, 38 odsto ne, ostali nemaju mišljenje. Mnogo je više žena: 45 odsto je za mirovni manifest, u poređenju sa samo 29 odsto koji odbacuju inicijativu levičarske političarke. Ostali se uzdržavaju.

Zapanjujuće je i to da se sa manifestom složilo 89 odsto ispitanih koji bi radije sebe stavili u centar ili konzervativce. Dakle, jasno je – mirovni pokret više nije levičarski ili zeleni pokret. Zadivljujuća je, na primer, podrška iz tabora sindikata mirovnom manifestu, gde se sa njim slaže 39 odsto.

Govor Sahre Vagenkneht koji će, sva je prilika imati dalekosežne posledice na nemačku političku scenu, naročito na onu na levici.

„Dragi Prijatelji mira!

Tako mi je drago što ste svi danas došli ovde. I znam da mnoge hiljade ljudi uživo prati naš miting na raznim strimovima. Mislim da danas možete da vidite koliko nas je. I od sada podići će se naš glas tako glasno da se više neće moći ignorisati. Jer, dragi prijatelji, ne samo da nas je mnogo, već sada počinjemo i da se organizujemo jer je Nemačkoj konačno potreban zaista snažan mirovni pokret.

Svi ste pratili šta se dogodilo kada smo Alis Švarcer i ja prvi put potpisale naš Manifest za mir. U delu političke i medijske javnosti u Nemačkoj izbila je prava histerija.

Za koliko toga su nas optuživali! Za šta nas sve nisu optuživali! Nas i, naravno, više od 600.000 ljudi koji su potpisali naš manifest. Mi smo cinični, beskrupulozni, amoralni, Putinovi poslušnici, možda čak i plaćeni od Putina. Pa ipak, narod se nije dao odvratiti. Potpisali ste naš manifest. Svakim danom sve više ljudi potpisuje manifest. I moram još jednom da kažem, to je sjajno od svih vas! Veliko hvala! Kampanja protiv nas kulminirala je pokušajem da nas spoje sa ekstremnom desnicom. Ovo pokazuje koliko je diskusija u Nemačkoj postala bolesna. Od kada su poziv na mir, poziv na diplomatiju i pregovore desničarski? A biti pijan od rata verovatno je levičarenje!

Neki su očigledno potpuno izgubili politički kompas. I ponovo ću to reći vrlo jasno, samo da odvratim sve koji žele da to ponovo šire unaokolo, jer se to zapravo podrazumeva. Ali ipak ću ponoviti: Naravno, neonacistima i građanima Rajha koji stoje u tradiciji režima koji su odgovorni za najgore svetske ratove u ljudskoj istoriji nije mesto na našem mirovnom skupu. Ali to se podrazumeva, zar ne?

Ali takođe kažem i sledeće: svako ko želi da nam se pridruži u demonstracijama za mir i pregovore poštenog srca dobrodošao je ovde i ne treba da pravimo tako glupu debatu od toga. Nervira me na kom nivou se sada vodi diskusija u Nemačkoj. Zaista je neizrecivo.

I takođe mislim –htela bih ovo da ponovim ovde – ako govorimo o otvorenosti prema zakonu – to je termin koji se dosta često koristio uoči mitinga – ako govorimo o otvorenosti za zakon, onda onima koji lupaju u ratne bubnjeve treba da se vraški natrlja nos! To su ljudi koji se ne stide da se udruže sa onima koji obožavaju prave naciste. Mislim, na primer, na bivšeg ambasadora i zamenika ministra spoljnih poslova Ukrajine, gospodina Melnika, koji to ne krije. Melnik i druga poznata imena u ovoj zemlji ne kriju da u nacističkom saradniku Stepanu Banderi, na primer, vide nacionalnog heroja i da podsetim: Bandera, antisemita, je suodgovoran za ubistvo hiljade Jevreja, Poljaka i Rusa. I ovog čoveka poštuju Melnik i drugi, a pridružuju im se i naši ratni bubnjari koji nama govore o poprečnim frontovima i desničarskoj otvorenosti. Kakva je ovo lažna debata! Želela bih da to ponovo razjasnim. Ali histerično urlanje u delovima političke scene i medija takođe pokazuje, naravno, da nas se zaista plaše. Oni se plaše novog mirovnog pokreta, i mislim da imaju razloga za to. Plaše se da više neće moći da nastave svoju politiku.

A ja vam kažem, mi smo upravo zbog toga ovde, da ne mogu da nastave takvu politiku. Pa molim vas, ako su uplašeni, to je kompliment za sve nas!

Radi se o mnogo toga. S jedne strane, radi se o okončanju strašnih stradanja i umiranja u Ukrajini. Radi se o ponudi da se pregovara sa Rusijom umesto da se razmenjuju meci, o beskonačnom ratu iscrpljivanja sa sve novijim oružjem. Mislim, morate da zamislite ovo: Bela kuća, Džo Bajden, ima dugogodišnje ugovore sa kompanijama za oružje – to jest, ugovore na dugi niz godina – obavezu da će snabdevati Ukrajinu oružjem. Dugi niz godina ratna mašina treba da ima municiju i da ne ostane bez oružja.

Kakva je ovo suluda i cinična politika!

A onda ustanu i kažu da je to solidarnost sa Ukrajinom. Kakva laž! To nije solidarnost! Ovo je upravo suprotno tome, jer solidarnost, to je savršeno jasno, solidarnost bi značila učiniti sve da se okonča umiranje. Solidarnost znači spašavanje života, a ne njihovo uništavanje. Solidarnost znači raditi za mir, a ne za rat. A za to vam ne trebaju tenkovi, potrebna vam je diplomatija, pregovori i spremnost na kompromis sa obe strane. To vam treba, to je solidarnost.

I da, naravno, to je ono što ja kažem: Naravno, ovaj apel ide i ruskom predsedniku. Naravno, Putin takođe mora biti spreman na pregovore i na kompromise. Ukrajina ne sme da postane ruski protektorat. Ali nakon svih izveštaja koje imamo o mirovnim pregovorima na proleće – a u to vreme su bili uključeni i izraelski premijer (…) i turska vlada – posle svih izveštaja o pregovorima u to vreme, čovek će reći da očigledno nisu bili tamo u vreme kada je ruska strana propala. I to je, takođe, deo istine, mislim.

Dakle, radi se o okončanju umiranja u Ukrajini. Ali ima više od toga. O tome je ovde već bilo reči. U pitanju je i otklanjanje opasnosti da se ovaj rat proširi na celu Evropu, možda i na ceo svet, i to je prokleto veliki rizik.
Svi smo videli da je udar ukrajinske rakete u Poljskoj u to vreme, koja je prvobitno predstavljena kao ruska raketa, dovela do toga da su prvo ludi ljudi zahtevali da član 5 stupi na snagu.

A svi znamo da ruska raketa može da sleti na drugu stranu Ukrajine, čak i slučajno. I šta se dešava? Imamo li onda slučaj saveza? Hoćemo li onda imati svetski rat? To znači da sa svakim danom odugovlačenja ovog rata i sa svakim smrtonosnim oružjem koje nastavljamo da isporučujemo u ovo bure baruta raste opasnost od velikog rata u celoj Evropi, a možda i u celom svetu. I to moramo zaustaviti. I mi se tome protivimo danas, jer je to neodgovoran razvoj događaja koji apsolutno mora da se zaustavi.

A onda nam se kaže: Da, to je Putinova propaganda! Ne, dragi ljudi, i generalni sekretar UN Gutereš je nedavno vrlo jasno upozorio da će svet širom otvorenih očiju ući u veliki rat. Da li je Gutereš i Putinov propagandista? Bože moj, kako možeš tako zatvoriti oči, kako se toliko opiti ratom da ne vidiš opasnost. Ludo je biti odgovoran za to! Ili bi neki mogli pomisliti: O, ovu opasnost moramo herojski prihvatiti jer se borimo za dobro i na pravoj smo strani istorije. A onima koji to kažu želela bih jasno da odgovorim: ne, ako bi se prihvatila opasnost od nuklearnog pakla, onda niste na pravoj strani istorije i ako ne učinite sve što je u vašoj moći da sprečite opasnost od takve eskalacije, ne borite se za dobro, nego ste neodgovorni.

Nuklearni ratni sat trenutno je na minut i po do dvanaest. Naučnici koji nadgledaju ovaj sat nedavno su ga ponovo pomerili. Zar saveznu vladu uopšte nije briga? Nikada ranije, čak ni tokom Hladnog rata, svet nije bio tako blizu nuklearnog pakla. I zato smo danas ovde, jer ovo ne sme da se nastavi. Taj atomski sat mora da se vrati nazad, do đavola, mora da ide dalje od dvanaest sati a ne da mu se još više približava.

Još uvek se dobro sećam svog detinjstva i mladosti. To su bile 1980-te, vreme kada se raspravljalo o stacioniranju projektila u Nemačkoj i programu ratova zvezda. Odrastala sam u strahu od velikog rata, plašila sam se oblaka u obliku pečuraka nad Berlinom. I još uvek mogu da se setim koliko sam bil zahvaln kada je počela nova era sa Mihajlom Gorbačovim. Vreme razgovora o razoružanju i sporazuma o razoružanju.

I to je bilo vreme kada se osećalo da počinje novo doba, doba razoružanja, saradnje i zajedničke bezbednosti. Priznajem da sam u godinama koje su usledile skoro zaboravila kakav je osećaj plašiti se rata. Danas ponovo znam. Danas, trideset godina nakon Gorbačova, Putin je stavio na čekanje poslednji važeći sporazum o razoružanju. On je to učinio nakon što su se SAD prethodno povukle iz Ugovora o ABM, INF ugovora i Sporazuma o otvorenom nebu. Niko više ne govori o razoružanju. Danas se sve nadograđuje, a nuklearni arsenali se modernizuju. Danas političari naše zemlje, koja svoje ujedinjenje duguje Gorbačovu, žele da upropaste Rusiju. Danas bi nemački borbeni tenkovi ponovo trebalo da počnu da pucaju na ruske vojnike, a Melnik je barem siguran da će uskoro biti isporučeni i borbeni avioni.

Dragi prijatelji, moramo da zaustavimo ovo ludilo. Zato smo danas ovde.

Dragi prijatelji, mi živimo u orvelovskom svetu. Kakve nam priče pričaju? Tenkovi stvaraju mir, oružje spašava živote, a ukrajinski oligarhijski kapitalizam, jednako korumpiran kao i ruski, kaže se da se bori za našu slobodu i našu demokratiju.

Džordž Orvel je već znao da ako svi veruju u laž koja se širi, onda je laž otišla u istoriju i postala istina. I zato jasno kažemo: Ne verujemo više vašim lažima. Znamo da oružje ubija i da su tenkovi tu da ratuju. A takođe znamo da se naša sloboda ne brani u Ukrajini, isto tako malo kao što se brnila nešto ranije u Hindukušu. I ne radi se o plemenitim vrednostima u ovom ratu, već o NATO-u i obimu američke sfere uticaja. I zato smo tu, da zaustavimo ovo besmisleno umiranje. A tu smo i zato što se ne osećamo predstavljenim od strane nemačke vlade.

Ne osećamo se kao zelena ministarka spoljnih poslova koja gazi po međunarodnoj sceni kao slon u porculanskoj radnji i ima toliko malo kontrole nad svojim javnim izjavama da je objavila rat Rusiji. Ne, ne osećamo da nas predstavlja gđa Berbok. I ne osećamo se predstavljenim od strane Panzer-Tonija i svih entuzijasta zelenog oružja koji odaju utisak da bi želeli da se otkotrljaju u Rusiju u Leopardu sa napunjenom cevi. Kakva se debata tamo vodi?
Petra Keli bi se sa užasom okrenula u grobu. Ovde moramo jasno to reći.

I dragi prijatelji, ne osećamo se da nas predstavlja lobistkinja za oružje, Štrak-Cimerman, kojoj je očigledno više stalo do bilansa Rajnmetala i kompanije nego do sudbine ljudi u Ukrajini ili čak svetskog mira. Ne! Ne osećamo se predstavljenim od strane ove žene i FDP-a, gde Štrak-Cimermanova daje ton. Ali mi se ne osećamo ni kao kancelar koji u početku uvek okleva i poziva na promišljenost i oprez, ali onda redovno popušta pred ratnim bubnjarima u svojoj koaliciji i prelazi jednu za drugom postavljenu crvenu liniju. Ne, gospodine Šolc, ni mi se ne osećamo zastupljenima s vaše strane, jer je to fatalna politika!

Ne želimo da nemački tenkovi pucaju na praunuke miliona onih Rusa i Ruskinja čije je dede i pradede vermaht brutalno ubijao. Ne želimo da se na njihove praunuke ponovo puca iz nemačkog oružja. I zato smo ovde, jer je zaista potpuno zaboravljena istorija. Zar se oni ne sećaju šta je nekada bila nemačka istorija?

Dragi prijatelji, mi ne želimo – i zato smo ovde – da Nemačka dozvoli da bude sve više uvučena u ovaj rat dok rat ne dođe i zakuca na naša vrata. Mi to definitivno ne želimo, i tome se opiremo, i zato nas ima toliko ovde.
Ne, dosta je bilo, dole rat!

Slažemo se sa velikom spisateljicom pacifističkinjom Bertom fon Sutner, koja je jednom napisala: Nijedan razuman čovek ne bi ni sanjao da pere mrlje od mastila mastilom ili uljane mrlje uljem. Samo krv treba iznova i iznova ispirati krvlju.

Ne, dragi prijatelji, mi to ne želimo! Zaustavimo krvoproliće! Mi se zalažemo za mir i protiv rata. Tu smo i nećemo otići! Dajmo startni signal za novi snažan mirovni pokret u Nemačkoj danas!

Mnogo vam hvala!”