KRALJEVSKI SKANDAL TRESE BRITANIJU: Kraljica Elizabeta II sakrila od javnosti svoje bogatstvo
Britanska kraljica Elizabeta II uspešno je lobirala za promenu predloga zakona kako bi sakrila od javnosti privatno bogatstvo, pokazuju dokumenti koje je otkrio „Gardijan“.
Prepiska državnih službenika sa ministarstvom trgovine sedamdesetih godina, sačuvana u britanskom Državnom arhivu, pokazuje da je kraljičin privatni advokat vršio pritisak na ministre da unesu izmene u predloženi zakon kako bi sprečili da javnost sazna u kojim sve kompanijama ima akcije, piše Blic.
Posle kraljičine intervencije, vlada je ubacila klauzulu u zakon koji omogućava izuzimanje iz mera „transparentnosti“ kompanija koje koriste „šefovi država“, saznaje “Gardijan”.
Istraživanje lista otkriva kako je kraljevska porodica iskoristila tajnu proceduru u parlamentu, tzv. „kraljičinu saglasnost“, kako bi uticala na oblikovanje britanskih zakona. „Kraljičina saglasnost“ je uslov za usvajanje zakona u parlamentu. Dogovor, postignut sedamdesetih godina prošlog veka, praktično je omogućio osnivanje državne korporacije koja je služila kao paravan za prikrivanje kraljičinih privatnih investicija i udela u kompanijama najmanje do 2011. godine.
Dokumenti koje je “Gardijan” otkrio u Državnom arhivu, pokazuju da je “Kraljičina saglasnost” omogućila Elizabeti II i njenim advokatima da vide predlog zakona koji idu na glasanje u parlament, a samim tim i lobira za njihovu izmenu.
Tomas Adams, stručnjak za ustavno pravo Univerziteta Oksford, koji je pregledao dokumente, kaže da oni otkrivaju “uticaj na zakone o kojima lobisti mogu samo da sanjaju” i da je postojanje procedure “saglasnosti” omogućilo kraljici “da bitno utiče” na predloge zakona koji bi mogli biti štetni po nju.
“Neprijatne” posledice
Dokumenti pokazuju da se kraljica 1973. uplašila da će se zbog predloga zakona o transparentnosti udela u kompanijama naći na udaru osude javnosti. Kao posledica toga, poslala je privatnog advokata da izvrši pritisak na vladu da ga izmeni.
Metju Ferer, tada partner u uglednoj advokatskoj kancelariji “Farrer & co”, posetio je tadašnje Ministarstvo za trgovinu i industriju kako bi razgovarao o predloženom zakonu o transparentnosti, čiji je nacrt uradila vlada premijera Edvarda Hita, a sa ciljem da spreči ulagače da u tajnosti povećavaju udeo u kompanijama na berzi, kupujući akcije posredstvom kompanija koje služe kao paravan. Samim tim, direktori bi mogli da traže da nominalni vlasnici udela u njihovoj kompaniji na zahtev otkriju identitet svojih klijenata.
Na pomenutom sastanku Ferer je izneo primedbu kraljice da bi zakon mogao da otkrije njene privatne investicije u kompanijama, i predložio da ona bude izuzeta iz zakona.
– Razgovarao sam s gospodinom Fererom – pisao je državni službenik “C. M. Druker” devetog novembra. – Stekao sam utisak da je on, ili, rekao bih, njegovi klijenti – veoma zabrinuti zbog opasnosti od otkrivanja imena akcionara kompanija njihovim direktorima i javnosti.
– On smatra da je to opravdano ne samo zbog rizika od slučajnog ili nemarnog otkrivanja – nastavio je Druker – već pre svega zbog toga što bi objavljivanje imalo “neprijatne” posledice.
Nakon što je obavešten da bi u slučaju izuzimanja samo “krune” iz zakona bilo očigledno da su anonimne akcije kraljičine, Ferer, se, navodi se u prepisci, “prepao i istakao da treba veoma ozbiljno da shvatimo problem i nagovestio da smo ih mi doveli u škripac i da zato moramo da nađemo rešenje”.
Druker je nakon toga napisao kolegi: – Mislim da moramo da uradimo ono što si predlagao, da upozorimo ministre.
“Genijalan plan”
Tri dana kasnije, drugi državni službenik, C.V. Roberts, rezimirao je problem u drugoj poruci.
– Gospodin Ferer ne samo da je zabrinut zbog toga što bi javnost mogla da sazna za akcije i transakcije povezane s njima (jer bi se pojavile u trgovinskom registru) a samim tim zbog mogućih kontroverzi. On smatra da bi svako objavljivanje informacija o akcijama krune, čak i ako je ograničeno na direktore kompanije, moglo da bude veoma nezgodno, zbog opasnosti od curenja.
U narednom mesecu Hitova vlada ponudila je genijalan plan za rešenje problema.
– Uz pomoć Banke Engleske, moje ministarstvo je smislilo sledeće rešenje, koje će se pojaviti u predlogu zakona – napisao je Džefri Hau, ministar trgovine kolegi. On je predložio da se u predlog zakona ubaci klauzula koja će vladi dati ovlašćenje da izuzme određene kompanije iz obaveze objavljivanja identiteta akcionara. Zvanično, ta promena bi bila u korist čitavog niza bogatih investitora.
– Formalno, ta kategorija bi služila da sakrije recimo, šefove države, vlade, centralne monetarne uprave, investicione odbore i međunarodna tela koja formira vlada – napisao je on.
U praksi, samo bi kraljica imala korist od tog aranžmana. Vlada je nameravala da stvori kompaniju koje će služiti kao paravan i u kojoj bi niz investitora mogli da imaju akcije. To bi značilo da radoznali pripadnici javnosti ne bi mogli da utvrde koje su od tih akcija kraljičine.
Tek tri godine kasnije predlog zakona i klauzula o tajnosti pretvoreni su u zakon. U februaru 1974. Hit je sazvao opšte izbore, ali novoizabrani parlament nije usvojio zakon. Usvojen je za veme laburističke vlade Harolda Vilsona 1976.
Pre četiri godine, kompanija koja je služila kao paravan ugašena je, a šta se dogodilo sa akcijama koje je držala u ime drugih nije poznato.
Bakingemska palata odbila je da odgovori na pitanja “Gardijana” o kraljičinom lobiranju za promenu predloga zakona, i da li je koristila proceduru saglasnosti da izvrši pritisak na vladu. Međutim, za BBC su rekli da su ovi navodi netačni.
U saopštenju, portparolka kraljice je navela: “Kraljičina saglasnost je parlamentarni proces, u kome je uloga suverena formalna. Monarh uvek daje saglasnost kada vlada to zatraži. O tome da li je potrebna saglasnost krune zbog eventualnog ugrožavanja njenih interesa, odlučuje parlament. Ukoliko je saglasnost potrebna, nacrt zakona se, u skladu sa konvencijom, na savet ministara podnosi suverenu”.
