Operater Severnog toka 1 kaže da su podvodne cevi istovremeno oštećene u jednom danu.
Evropske države istražuju misteriozna oštećenja na tri kraka gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2.
Uzrok oštećenja je nepoznat, ali zvaničnici nisu odbacili mogućnost sabotaže, piše Merlin Tomas za BBC News.
Kompanija koja upravlja Severnim tokom 1 kaže da su podvodne cevi istovremeno oštećene u jednom danu.
Oba gasovoda su u centru energetske borbe Moskve i Evrope.
Bez obzira na uzrok oštećenja, neće biti problema u dotoku energenta, jer nijedan od gasovoda nije operativan.
Prethodno je Evropska unija optužila Rusiju da koristi restrikcije gasa kako bi ucenjivala Evropu, ali Moskva odbacuje optužbe.
Rusija ističe da je sankcije sprečavaju da na adekvatan način održava energetsku infrastrukturu.
U nemačkim medijima pojavili su se izveštaji u kojima se navodi da vlasti ne isključuju mogućnost potencijalnog napada na podvodnu gasnu mrežu.
Verodostojnost ovakvih tvrdnji nemoguće je utvrditi u ovom trenutku.
Mete Frederiksen, danska premijerka, kaže da je još rano za bilo kakve zaključke, ali da je teško zamisliti da su višestruki kvarovi čista slučajnost.
Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, ruskog predsednika kaže da je „veoma zabrinut” zbog čitave situacije i ne isključuje mogućnost sabotaže.
Gasovod Severni tok 1, sa dva paralelna kraka, prostire se u dužini od 1.200 kilometara ispod površine Baltičkog mora, od ruske obale nadomak Sankt Peterburga do severoistočne Nemačke.
Otvoren je 2011. i maksimalni kapacitet ovog gasovoda je 170 miliona kubnih metara gasa, koji se šalje iz Rusije za Nemačku.
Međutim, Moskva je potpuno obustavila isporuku gasa Evropi preko Severnog toka 1 u avgustu zbog neophodnih popravki.
Severni tok 2 proteže se paralelno sa prvim gasovodom i on je u ruskom vlasništvu.
Izgrađen je u septembru 2021, ali nije pušten u rad jer je Nemačka odbila da ga odobri.
Projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre početka Specijalne vojne operacije 24. februara.
Iako nisu u funkciji, sadrže gas.
Uzroke kvarova ispituju nemačke, danske i švedske vlasti.
Operateri Severnog toka 2 upozorili su na nagli pad pritiska u gasovodu 26. septembra.
Danske vlasti upozorile su kapetane brodova da izbegavaju vode oko ostrva Bornholm u Baltičkom moru,
Slično upozorenje, nekoliko sati kasnije izdala je i švedska pomorska uprava.
Iz kompanije Nord Strim AG, koja upravlja Severnom tokom 1, kažu da je nemoguće proceniti koliko vremena je potrebno da se popravi gasna transportna infrastruktura.
Cene energenata drastično su porasle otkako je Moskva započela Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Sve oskudnije zalihe dodatno bi mogle da utiču na porast troškova.
Domaćinstva u EU strahuju da ove zime neće moći da pokriju troškove grejanja.
Poljska pokušava da smanji energetsku zavisnost od Rusije, nekada glavnog evropskog snabdevača.
Na severozapadu Poljske nedavno je svečano otvoren novi baltički gasovod.
Pristup norveškom gasu imaće bi države poput Slovačke, Češke i Poljske, čime se bi se smanjila potreba za energentima iz Rusije.
Sjedinjene Američke Države trenutno ne mogu da potvrde da se na gasovodu „Severni tok“ desila „sabotaža“ i smatraju da curenje neće značajno uticati na energetsku stabilnost Evrope, izjavio je generalni sekretar SAD Entoni Blinken.
„Istražuju se uzroci curenja. Prvobitna saopštenja ukazuju da je curenje nastalo nakon napada ili neke vrste sabotaže, ali to je preliminarna informacija i za sada je nismo potvrdili“, rekao je Blinken, prenosi Sputnjik.
On je dodao, da u slučaju da informacija bude potvrđena, to neće biti ni u čijem interesu i da smatra, da curenje neće imati značajan uticaj na energetsku stabilnost Evrope.
Cena gasa u Evropi danas je porasla za 22 odsto i premašila je 2.100 dolara za hiljadu kubika u svetlu saopštenja ruske kompanije „Gasprom“ o mogućim sankcijama protiv kompanije „Naftogas Ukrajina“ u slučaju nastavka suđenja u vezi tranzita ruskog gasa u Evropu, pokazuju podaci londonske berze ICE.
Cena oktobarskih fjučersa na čvorištu TTF u Holandiji porasla je na 2.104 dolara za hiljadu kubika ili 211,995 evra po megavat-satu, piše Sputnjik.
Ranije je „Gasprom“ kategorički odbacio sve zahteve ukrajinske kompanije „Naftogas Ukrajina“ u postupku oko tranzita ruskog gasa u Evropu, istakavši da ne namerava da plaća usluge tranzita koje ukrajinska kompanija nije pružila. Ruski gasni gigant je upozorio na moguće sankcije Rusije u slučaju nastavka suđenja.
Početkom septembra kompanija „Naftogas Ukrajina“ je podnela zahtev za arbitražu Međunarodnom arbitražnom sudu protiv „Gasproma“ zbog navodnog neblagovremenog plaćanja usluga transporta gasa preko teritorije Ukrajine.
Operator gasnog transportnog sistema Ukrajine 11. maja je obustavio tranzit gasa u Evropu preko gasne stanice „Sohranovka“ koja se nalazi u Luganskoj oblasti „zbog više sile“. Međutim, „Gasprom“ nije video razlog za prekid pumpanja gasa. Kako je saopštila ruska kompanija, „Naftogasu Ukrajina“ je dobro poznato da prema sporazumu od 30. decembra 2019. godine neizvršavanje obaveza sa njegove strane znači neplaćanje čak i u slučaju saopštenja ukrajinske kompanije da je uzrok „viša sila“.
