U Nacrtu zakona cenzus ostaje tri odsto, olakšice za manjine

Izvor:
RTV, Foto: Pixabay/Djordje U

Nacrtom novog zakona o izboru narodnih poslanika koji bi, prema najavama predsednika skupštine Ivice Dačića, uskoro trebalo da se nađe pred poslanicima, predlažu se rešenja koja imaju za cilj ustanovljavanje višeg stepena demokratičnosti, transparentnosti i uređenosti postupka izbora narodnih poslanika.

Zakon je, kako se navodi u obrazloženju, zadržao dosadašnja zakonska rešenja, da je Srbija jedna izborna jedinica, da se mandati poslanika dodeljuju kandidatima prema njihovom redosledu na listi, da je izborni cenzus tri odsto.

Ostalo je da od dana raspisivanja izbora do dana glasanje ne može proteći manje od 45 niti više od 60 dana, da izborne liste mogu podneti registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka i grupe građana, kao i da je za podnošenje izborne liste potrebno 10.000 overenih izjava birača.

Posebno je olakšan položaj manjinskih izbornih lista, za čije proglašenje je, prema Nacrtu zakona, dovoljno 5.000 izjava, umesto 10.000, koliko zahteva trenutno važeći zakon.

Zakon donosi značajne novine u pogledu organizacije i rada organa za sprovođenje izbora, posebno u pogledu transparentnosti njihovog rada i šireg kruga subjekata iz političkog života koji učestvuju u njihovom radu, pa i imaju dodatna ovlašćenja u pogledu kontrole pravilnosti sprovođenja izbornog postupka.

Nacrtom zakona se, takođe, u zakonski tekst prenose određena rešenja koja su do sada bila sadržana u uputstvima koje je RIK donosio radi sprovođenja niza ranijih izbornih procesa, a koja su se pokazala kao primeri dobre prakse i koji bi, kao takvi, trebalo da postanu zakonski pravni standardi.

To se, pre svega, odnosi na pravila u vezi sa obrazovanjem biračkih odbora, podnošenjem izbornih lista i pravu na posmatranje rada organa za sprovođenje izbora, koja nedostaju u važećem zakonu.

Po pitanju RIK-a, zadržava se trenutno važeće rešenje, prema kojem Republičku izbornu komisiju čine predsednik, 16 članova i njihovi zamenici, koje Narodna skupština imenuje na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.

Novina u odnosu na postojeće rešenje predstavlja odredba da poslaničke grupe predlažu članove i zamenike članova RIK-a srazmerno njihovoj zastupljenosti u ukupnom broju narodnih poslanika koji pripadaju poslaničkim grupama, što predstavlja rešenje koje se u praksi i inače primenjuje prilikom obrazovanja RIK-a.

Nacrt zakona propisuje da nijedna poslanička grupa ne može da predloži više od polovine članova Rik-a u stalnom sastavu, te se, u svrhu pojašnjenja ove odredbe, uvodi i pravilo za slučaj da neka poslanička grupa ima više od polovine od ukupnog broja narodnih poslanika.

Bitnu novinu predstavlja i odredba o tome u kojim slučajevima se pravo predlaganja članova i zamenika članova RIK-a može priznati i samostalnom narodnom poslaniku ili grupi narodnih poslanika koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, a sve u cilju postizanja što bolje reprezentacije svih političkih opcija zastupljenih u Narodnoj skupštini.

Nacrtom zakona se predviđa i rok u kojem novoizabrani saziv Narodne skupštine treba da imenuje nov sastav Republičke izborne komisije, a to je šest meseci od konstituisanja.

Članom zakona je predviđeno član ili zamenik biračkog odbora koji je imenovan na predlog opozicione liste (izborna lista čiji podnosilac nije parlamentarna stranka na dan kada je odluka o raspsivanju izbora stupila na snagu) ima pravo da bude uključen u sve aktivnosti biračkog odbora, a naročito da učestvuje u primopredaji izbornog materijala, razvrstavanju i prebrojavanju glasačkih listića, popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora i kontroli zapisnika o radu biračkog odbora prilikom primopredaje izbornog materijala.

Predsednik biračkog odbora dužan je da podstiče članove i zamenike članova biračkog odbora koji su imenovani na predlog opozicione izborne liste da posebno provere određene izborne radnje, kao što su: kontrola ispravnosti glasačke kutije, razvrstavanje glasačkih listića na važeće i nevažeće i prebrojavanje glasova koje su dobile izborne liste.

Kada se određuju poverenici biračkog odbora za sprovođenje glasanja van biračkog mesta, najmanje jedan poverenik mora biti predstavnik opozicione izborne liste.

Ako za sprovođenje glasanja u posebnim situacijama Republička izborna komisija propisuje posebna pravila za obrazovanje biračkih odbora, tim posebnim pravilima mora biti predviđeno da se najmanje trećina članova biračkih odbora imenuje na predlog opozicionih izbornih lista.

Predviđeno je nacrtom zakona i da se izborna lista podnosi neposredno RIK-u, u pismenom i elektronskom obliku na propisanom obrascu, a najkasnije 20 dana pre dana glasanja.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar