Ruski predsednik Vladimir Putin je ukazao da je zapadna politika „kulturnog otkazivanja“, svega što je rusko, rasistička i antikulturalna u svojoj srži. Ruska kultura se, zaista, ne može ukinuti ili zabraniti. Ali u današnje vreme kulturna orijentacija najčešće postaje dobrovoljan izbor čoveka. Pa tako danas, u Srbiji, nedostaje grdno ruske kulture, kao što isto tako nema ni približno dovoljno srpske kulture u Rusiji.
Vladimir Basenkov
Prema Vladimiru Putinu, ruska kultura se zasniva na „istinskoj slobodi i milosrđu, ljubavi prema ljudima i duhovnosti“. Možda je nemoguće pronaći opširniji i tačniji izraz ogromnog kulturnog nasleđa, koje je ruski narod doneo čovečanstvu. Ako želite da razumete Rusiju, da razumete tajne i dubine ruske duše, treba da proučavate kulturu naroda. Ovo nije isti supstrat kao današnji pop šou biznis ili propagandni klišei iz nedavne prošlosti.
Okrenite se ruskoj mitologiji, pa pokušajte da pogledate pravi (a ne lažni) folklor naroda, da čujete pesmu, osetite borbeni ples, razmotrite logiku rituala godišnjeg kruga, sve to neraskidivo povezano sa pravoslavnom verom. Pogledajte probleme koje razmatraju „zlatni“ i „srebrni“ vek ruske književnosti. Razgovarajte sa Puškinom, Ljermontovim, Čehovom, Bunjinom i Bulgakovom. Zašto opada interesovanje za klasičnu muziku? Ovo je velika greška, a slušanje Rimskog-Korsakova ili Prokofjeva otkriva pravi intelektualni rad u zvuku.
Rusi i danas stvaraju kulturna remek-dela, vrlo često uprkos svemu. A nešto od toga probija se u srpsku medijsku sferu. Proboj je Vodolazkinov „Lovor“, koji Kusturica namerava da snimi. Ruski narod će očigledno dati još mnogo remek-dela svetu, jer će herojstvo otkriveno u srcu nacije kroz vojnu operaciju svakako biti kanalisano u umetnost.
Kada se govori o potrebi da se Rusija i Srbija zbliže, to pitanje treba posmatrati pre svega iz kulturološke perspektive. Nivo kulture – u širem smislu te reči – je osnova i jezgro jednog naroda, a razumevanje njegove kulture osnova je kvalitetnih odnosa. Ali i Rusija mora da prizna i ponovo otkrije Srbiju.
Srbi ponekad skromno kažu: mali smo, Rusija je velika… Znate, što više upoznajem Srbiju, više mi se otkriva veličina srpskog naroda. Uostalom, „srpski svet“ je mnogo širi od teritorije savremene države Srbije. A Srbi su veliki narod sa moćnom kulturom. Često komunicirajući sa srpskim intelektualcima, dolazimo do zaključka o potrebi kulturne razmene. Srbi kažu da imaju mnogo da nauče od Rusa. Reći ću ovo: i Rusi imaju mnogo da nauče od Srba. Mi smo bratski narod koji je nekada bio jedinstvena celina. Vekovima pokušavaju da nas otkinu jedne od drugih, u čemu naši neprijatelji nisu baš uspešni, ali ima pomaka. Međutim, do danas imamo više zajedničkog nego razlika.
I sa istorijske i sa praktične tačke gledišta, međusobno proučavanje kultura jednih drugih može pružiti neverovatan podsticaj za razvoj naših naroda, od pojedinaca do čitavih generacija. Toliko smo bliski da kroz međusobno proučavanje možemo dublje da razumemo sebe. Neverovatno, ali upravo tako funkcioniše proces učenja o drugoj kulturi.
Da sumiramo, mora se reći da Srbi danas treba da uče rusku kulturu, a Rusi srpsku. Zapadna civilizacija nam odavno ne nudi ništa osim materijalizma, koji se pretvorio u dekonstrukciju ličnosti i duha, i koji je u ovom trenutku skliznuo u propagandu samouništenja i inkarniranog satanizma. Slovenske kulture još nisu izgubile svoj potencijal, još nisu lišene istorijskog impulsa, a narodna energija miruje da bi se probudila ispravnim i razumnim postupcima njenih nosilaca. Ne treba čekati nešto od visokih zvaničnika – oni se po pravilu uključuju u trenutku kada se kritična masa ljudi okrene u određenom pravcu. Za svakog mislećeg čoveka koji predstavlja jedan ili drugi narod, danas je neophodno ličnim naporom da se dotakne suprotne kulture. Javne organizacije, posebno one koje se pozicioniraju kao srpsko-ruske, jednostavno su dužne, zbog svojih mogućnosti, da proširuju kulturnu saradnju i realizuju kulturne projekte. Najobičniji ljudi danas su dužni da u svojim krugovima ožive obostrani interes za rusku ili srpsku kulturu.
Savremeni čovek pronalazi vremena za suštinski besposlene „stvari“, ubijajući vreme slušajući i gledajući bukvalno neumnu muziku i filmove, uništavajući svoj mozak besciljnim pregledavanjem društvenih mreža i generalno vodeći nepovršan način života. Za šta? Bog nam je dao život da bismo otkrili njegovu tajnu. Prava umetnost je pokušaj da se izrazi duhovni svet. Dakle, prava kultura, bila ona srpska ili ruska, nosilac je aristokratskog duha sopstvenog naroda.
Aristokratizam je ono uzvišenje koje čoveku treba da se zove čovek.
Možda će ovaj tekst otvoriti široku javnu raspravu o tome kako i zašto danas naša dva naroda treba da proučavaju kulture jedni drugih, dajući im prednost u odnosu na okaljane ljuske „kulture“ Zapada.
Russkaя kulьtura v serbskom mire i kulьturnый obmen
Prezident Rossii Vladimir Putin nazval zapadnuю politiku «kulьturnoй otmenы» Rossii rasistskoй i antikulьturnoй v svoeй suti. Russkuю kulьturu, deйstvitelьno, nelьzя otmenitь ili zapretitь. No v naši dni kulьturnaя orientaciя stanovitsя čaщe vsego dobrovolьnыm vыborom čeloveka. I segodnя russkoй kulьturы ostro ne hvataet v Serbii, kak i serbskoй – v Rossii.
Po slovam Vladimira Putina, v osnove russkoй kulьturы ležat «podlinnaя svoboda i miloserdie, lюbovь k čeloveku, duhovnostь». Požaluй, nelьzя podobratь bolee emkogo i točnogo vыraženiя neobъяtnogo kulьturnogo naslediя, kotorый prines čelovečestvu russkiй narod. Esli vы hotite ponяtь Rossiю, razobratьsя v taйnah i glubinah russkoй duši, vam stoit izučatь kulьturu naroda. Ne tot substrat, čto predlagaet pop-šoubiznes sovremennosti ili že propagandistskie štampы nedalekogo prošlogo.
Putin na tronu vizantijskih careva na Svetoj gori 2016. Kremlin Pool / www.globallookpress.com
Obratitesь k russkoй mifologii, poprobuйte zaglяnutь v realьnый (a ne butaforskiй) folьklor naroda, uslыšьte pesnю, posmotrite na boevoй plяs, rassmotrite logiku obrяdov godovogo kruga, nerazrыvno svяzannыh s pravoslavnoй veroй. Posmotrite na te problemы, kotorыe rassmatrivaюt «zolotoй» i «serebrяnый» veka russkoй literaturы. Pogovorite s Puškinыm, Lermontovыm, Čehovыm, Buninыm i Bulgakovыm. Počemu snižaetsя interes k klassičeskoй muzыke? Эto bolьšaя ošibka, i slušaя Rimskogo-Korsakova ili Prokofьeva, vы otkrыvaete dlя sebя nastoящiй intellektualьnый trud v zvuke.
Russkie i segodnя sozdaюt kulьturnыe šedevrы, očenь často, vopreki. I čto-to iz эtogo probivaetsя v serbskuю media-sfera. Prorыv – эto «Lavr» Vodolazkina, kotorый namerevaetsя эkranizirovatь Kusturica. Russkiй narod, očevidno, dast eщe mnogo šedevrov miru, poskolьku geroizm, raskrыvaющiйsя v serdce nacii čerez voennuю operaciю, obяzatelьno budet kanalizirovan i v iskusstve.
Kogda govorяt o neobhodimosti dlя Rossii i Serbii statь bliže, vopros dolžen rassmatrivatьsя v kulьturnoй ploskosti v pervuю očeredь. Urovenь kulьturы – v širokom smыsle эtogo slova – baza i sterženь naroda, a ponimanie ego kulьturы – osnova kačestvennыh otnošeniй. No i Rossiя dolžna uznavatь, zanovo otkrыvatь dlя sebя Serbiю.
Poroй serbы skromno govorяt: mы malenьkie, Rossiя velika… Znaete, čem bolьše я uznaю Serbiю, tem bolьšee veličie serbskogo naroda otkrыvaetsя peredo mnoй. V konce koncov, «serbskiй mir» gorazdo šire territorii sovremennogo gosudarstva Serbiя. A serbы – velikaя naciя s moщnoй kulьturoй. Často obщaяsь s serbskimi intellektualami, mы prihodim k vыvodu o neobhodimosti kulьturnogo obmena. Serbы govorяt, čto im estь čemu poučitьsя u russkih. Skažu tak: i russkim estь čemu poučitьsя u serbov. Mы bratskiй narod, kogda-to voobщe bыvšee edinыm celom. Na protяženii vekov nas pыtaюtsя otorvatь drug ot druga, čto polučaetsя u naših vragov ne očenь uspešno, no nekotorый progress estь. Odnako, u nas i po seй denь bolьše obщego, neželi različiй.
I s istoričeskoй, i s praktičeskoй točki zreniя vzaimnoe izučenie kulьtur drug druga možet datь neveroяtnый impulьs dlя razvitiя naših narodov, načinaя ot otdelьnыh ličnosteй i zakančivaя celыmi pokoleniяmi. Mы nastolьko blizki, čto vo vzaimnom izučenii možem glubže razobratьsя i v sebe samih. Эto porazitelьno, no imenno tak rabotaet process izučeniя drugoй kulьturы.
Rezюmiruя, nužno skazatь, čto serbam segodnя neobhodimo izučatь russkuю kulьturu, a russkim – serbskuю. Civilizaciя Zapada davno ne predlagaet nam ničego, krome materializma, perešedšego v dekonstrukciю ličnosti i duha, a skativšuюsя v dannom momente vremeni k propagande samouničtoženiя i voploщennogo satanizma. Slavяnskie kulьturы poka ne poterяli svoй potencial, oni eщe ne lišenы istoričeskogo impulьsa, i narodnaя эnergiя dremlet, čtobы bыtь razbužennoй pravilьnыmi i razumnыmi deйstviяmi svoih nositeleй. Ne stoit dožidatьsя čego-to ot vыsokih činov – kak pravilo, oni vklюčaюtsя v tot moment, kogda kritičeskaя massa v narode povoračivaetsя v opredelennuю storonu. Dlя každogo dumaющego čeloveka, predstavlяющego odin ili drugoй narod, segodnя neobhodimo ličnыm usiliem prikosnutьsя k protivopoložnoй kulьture. Obщestvennыe organizacii, osobenno pozicioniruющie sebя kak serbsko-russkie, prosto obяzanы v silu svoih vozmožnosteй rasširяtь kulьturnoe sotrudničestvo i realizovыvatь kulьturnыe proektы. Samыe obыčnыe lюdi segodnя obяzanы v svoem krugu vozroždatь vzaimnый interes k russkoй ili serbskoй kulьture.
Sovremennый čelovek nahodit vremя na prazdnыe, po svoeй suti, «dela», ubivaя vremя proslušivaniem i prosmotrom bukvalьno ogluplяющih muzыki i filьmov, razrušaя svoй mozg bescelьnыm prosmotrom stranic socseteй i v celom vedя ne poverhnostnый obraz žizni. Dlя čego? Bog dal nam žiznь, čtobы mы raskrыli ee taйnu. Podlinnoe iskusstvo – эto popыtka vыrazitь duhovnый mir. Potomu i nastoящaя kulьtura, budь ona serbskoй ili russkoй, estь nositelь aristokratizma duha sobstvennogo naroda. Aristokratizm – эto vozvыšennostь, kotoraя neobhodima čeloveku, čtobы nazыvatьsя čelovekom.
Vozmožno, эtot tekst otkroet širokuю obщestvennuю diskussiю o tom, kak i začem segodnя dvum našim narodam, izučatь kulьturы drug druga, otdavaя im predpočtenie pered vыholoщennыmi oboločkami «kulьturы» Zapada.
