Dragana Trifković: Srbija ne mora da uđe u NATO pošto je NATO već ušao u Srbiju

Dragana Trifković za EURASIA.EXPERT

Rusija nema razloga da bilo kome čini ustupke po pitanju cene gasa

Tenzije između Beograda i Prištine su eskalirale nakon što je kosovska vlada odlučila da ne pusti automobile sa srpskim tablicama na svoju teritoriju. Srbija i Kosovo su, uz pomoć Evropske unije, rešili granični sukob oko međusobnog priznavanja registarskih tablica. “Dogovorili smo se!” – napisao je na Tviteru specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. A šta je zapravo izazvalo zaoštravanje odnosa Beograda i Prištine? Na šta su se odnosili nedavni događaji na Kosovu? Gde tražiti korene zla?

Problem između Prištine i Beograda u osnovi leži u tome da jedna strana preduzima nasilne korake, a druga se povlači pred tim nasiljem. Evidentno je da albanski separatisti sa Kosova imaju podršku zapadnih sila, pre svega SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske. Više od dve decenije, ove zapadne sile nastoje da zaobiđu međunarodno pravo i realizuju projekat kosovske nezavisnosti. Političke „elite“ koje vode takozvano nezavisno Kosovo, potiču iz terorističkih i kriminogenih struktura. One probleme i ne umeju da rešavaju drugačijim putem, sem nasiljem. Podstaknute spoljnom podrškom koju imaju, vrše permanentno nasilje nad srpskim stanovništvom na teritoriji južne srpske pokrajine. U vezi sa tim incident sa ukidanjem srpskih obeležja na registarskim tablicama je nastavak takve politike. Međutim s druge strane, neophodno je reći da vlast u Srbiji ide na ruku ovakvom ponašanju nasilnika, ne preduzimajući nikakva protivdejstva. Potrebno je napomenuti da Srbija ima mogućnosti da preokrene situaciju u svoju korist, ali državni vrh to ne čini. Kao primer potrebno je navesti da gotova sva roba koju uvozi Kosovo iz EU, prolazi kroz Centralnu Srbiju. Dovoljno bi bilo da se donesa odluka o tome da se obustavlja tranzit te robe, dok se situacija na Kosovu ne vrati u okvire međunarodnog prava i Rezolucije 1244. Naime separatističke vlasti su navikle da na njihovo nasilje nema nikavog odgovora i da se država Srbija povlači pred drskim nasrtajima Albanaca na teritorijalnu celovitosti i bezbednost. Pokazalo se da pregovori između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU nemaju drugi cilj sem da realizuju protivpravni američki projekat kosovske nezavisnosti. Ni EU ni Vašington nisu zainteresovani u tome da postignu mir na Kosovu i Metohiji, već isključivo da zaokruže sopstvene političke, vojne i ekonomske ciljeve na ovoj teritoriji. Iz tog razloga sve veći broj mladih Albanaca napušta trajno Kosovo i Metohiju i odlazi u Nemačku, Švajcarsku, Italiju i druge zemlje zapadne Evrope u potrazi za perspektivom.

Kakva je unutrašnja politička situacija na Kosovu u ovom trenutku? Postoji li rizik da se slična situacija na granici Srbije i Kosova ponovi?

Unutrašnja situacija na Kosovu i Metohiji je konfliktna i izrazito napeta. Tu se stvari nisu promenile od dolaska međunarodnih snaga pod mandatom UMNIK-a. Stalni su etnički motivisani napadi na srpsko stanovništvo, a međunarodna zajednica u velikoj meri takve činjenice ignoriše. Nekoliko puta sam se obraćala komesaru za ljudska prava pri Savetu Evrope g-đi Dunji Mijatović s molbom da obrate pažnju na kršenje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, ali do sada ništa po tom pitanju nije preduzeto. Moram da napomenem i to da ništa nije preduzeto po pitanju povratka preko 250 hiljada rasejanih Srba, koji su sa Kosova i Metohije pobegli da sačuvaju živote. Dvadeset godina od dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, nisu stvoreni uslovi da se ovi ljudi vrate svojim kućama i nastave normalno da žive. Iako zapadne sile, pre svega SAD, ubrajaju Kosovo kao primer razvoja demokratije, takvi navodi nemaju veze sa realnošću. Demokratija i sloboda jednostavno ne postoje na Kosovu i Metohiji, kako za Srbe tako i za Albance. Zbog toga, sukobi mogu da se ponove. Zapravo pre nekoliko dana ponovo je došlo do sukoba između specijalnih snaga kosovske policije i Srba na severu Kosova.

Kosovski inspektori su uz pratnju policije došli u srpsku sredinu kako bi iz magacina oduzeli hranu i lekove, na šta su Srbi izrazito burno reagovali. Došlo je do sukoba kada je policija upotrebila suzacav, gumene metke i bojevu municiju, što je dovelo do smrti jedne osobe i teškog ranjavanja druge osobe. Reakcija Srba bila je izazvana činjenicom da dugi niz godina žive pod torturom, a da su na kraju došli da im otimaju i hranu i lekove. Do sukoba može ponovo da dođe u svakom momentu, jer albanska strana preduzima jednostrane akcije protiv Srba i demonstrira silu.

Zašto se situacija na granici Srbije i Kosova smirila? Kako je nađen kompromis?

Ako govorimo o registarskim tablicama na vozilima, kompromis je pronađen na štetu Srbije. Naime dogovoreno je da vozila koja iz Centralne Srbije prelaze administrativne prelaze ka Kosovu i Metohiji, moraju da pokriju nalepnicama obeležja državnih simbola Republike Srbije. Takvi dogovori su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i važećom međunarodnom Rezolucijom 1244. Oni vode ka postepenom ostvarivanju kosovske nezavisnosti, jer je prethodno povučeno još mnogo koraka koji su u interesu «nezavisnog» Kosova. Recimo državno rukovodstvo Srbije se saglasilo da dodeli pozivni međunarodni broj Kosovu, da preda kontrolu nad energetskim sistemom koji je izgrađen novcem iz budžeta Srbije ili da ugasi institucije države Srbije kao što su policija i pravosuđe na tetritoriji južne pokrajine, odnosno integriše ih u sistem nezavisnog Kosova. Veliki problem je i to što se Ustavni sud proglasio nenadležnim po pitanju takvih problema, što govori o problematičnoj poziciji pravosudnog sistema koji je podložan spoljnim uticajima.

Predsednik Vučić je rekao da će zaštititi Srbe na Kosovu. Ako Srbija ozbiljno planira da brani Kosovo, zašto Beograd ne vrati pregovore sa Prištinom pod okrilje UN, gde može da računa na podršku Rusije i Kine?

Predsednik Srbije osim što ponavlja da će Srbija zaštiti svoje građane na Kosovu i Metohiji, nije preduzeo ni jedan korak da to zaista i učini. U mnogobrojnim incidentima koji su se do sada dešavali, najviše što je Srbija uradila je to da je podigla borbenu gotovost vojske. Međutim Vojska Srbije se ne nalazi na teritoriji Kosova i Metohije, pa u tom smislu Albanci i nemaju razloga da takav potez shvate preteći. Teritoriju Kosova i Metohije kontroliše NATO, međutim on nije u stanju da obezbedi mir. U prilog tome govori i pogrom nad srpskim stanovništvom koji se desio 2004. godine, dok su NATO vojnici mirno posmatrali paljenje crkava i manastira i progon srpskog stanovništva. Bez obzira na te činjenice, predsednik Srbije smatra da NATO doprinosi miru i stabilnosti i u vezi sa tim on se svaki put obraća NATO s molbom da uspostavi stabilnost na Kosovu i Metohiji. S druge strane Srbija ima pravo na osnovu Rezolucije 1244 da pošalje do 1000 pripradnika bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju, ali do sada aktuelna vlast još ni jednom nije zatražila to pravo. Najvažnije je od svega da se insistora na poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244 i u tom smislu Srbija ima puno pravo da zahteva da se pregovori sa Prištinom vrate pod okrilje UN, s obzirom na to da EU nema mandat da se bavi rešavanjem kosovskog problema, osim kada su u pitanju tehničke stvari. Međutim EU nastoji da prekorači svoja ovlašćenja, a SAD je u tome podstiče. EU nije obezbedila ni to da albanska strana sprovede već ranije potpisane dogovore, kao što je formiranje Zajednice srpskih opština na osnovu kosovskih zakona. Zbog toga Srbija ima mnogo argumenata da dosadašnje pregovore u Briselu proglasi neuspešnim i insistira na tome da se oni nastave u UN, gde joj Rusija i Kina kao dve velike svetske sile, daju podršku u rešavanju kosovskog problema na osnovu Rezolucije 1244.

Foto: Privatna arhiva

Beograd će nastojati da održi mir, ali ako dođe do talasa nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji, vlasti će zaštititi svoj narod. Ovo je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić 13. oktobra u mestu Raška u blizini administrativne linije između centralne Srbije i Kosova tokom sastanka sa kosovskim Srbima. Da li je Beograd danas spreman da zaštiti Srbe na Kosovu u slučaju ponovnog izbijanja nasilja?

Kao što sam već napomenula, nasilje nad Srbima na Kosovu je permanentno. Ne prođe ni jedan dan da se ne desi neki napad na Srbe, otimanje imovine ili zastrašivanje. Država Srbija do sada nije reagovala, osim što je rečima osuđivala agresivno ponašanje albanske strane. Ono što je najveći problem, to je da je državno rukovodstvo Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem potpisalo Briselski sporazum kojim je definisano da se institucije države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije ukinu. Ne samo da je takav dogovor potpisan, već je on i realizovan. Država Srbija je rasformirala civilnu zaštitu- bezbednosne snage koje su činili Srbi i koje su čuvale red i mir u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. Dok su ove bezbednosne strukture postojale, kosovska policija ni jednom nije uspela da izvrši upad na sever Kosova gde žive Srbi. Nakon njihovog rasformiranja, čitava teritorija Kosova i Metohije je potpala pod kontrolu separatističkih struktura. Time je sudbina Srba na Kosovu i Metohiji predata u ruke albanskim separatistima.

Prvo što bi državno rukovodstvo Srbije moralo da uradi, to je da zatraži povratak do 1000 pripadnika vojno-bezbednosnih snaga u skladu sa važećom međunarodnom Rezolucijom 1244.

Zatim da resetuje pregovarački proces sa Prištinom i vrati ga pod okrilje UN.

I treće, treba da pozove rusku stranu da se aktivno uključi u rešavanje kosovskog problema, jer je američka strana sada i neposredno uključena.

Beograd i Moskva pregovaraju o novom dugoročnom gasnom ugovoru. Ovo je izjavio predsednik Rusko-srpskog međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju Nenad Popović, a citira TASS. Koje su koristi od takvog ugovora za Srbiju?

Energetska saradnja sa Rusijom je od ključne važnosti za energetsku bezbednost čitave Evrope, pa tako i za Srbiju. Do kraja godine Srbija bi trebala da potpiše novi gasni sporazum sa Rusijom i o tome se trenutno vode pregovori. Postoje izvesna očekivanja da će Rusija na neki način izaći u susret Srbiji, što se tiče cene gasa. Trenutno vlada konfuzija po tom pitanju jer je došlo do skoka cene na evropskom tržištu gasa. Lično smatram da Rusija nema razloga da bilo kome čini ustupke i da ima potpunu slobodu da ponudi cenu koja nju zadovoljava. Pokazalo se da ekonomske popuste koje Rusija nudi određenim zemljama sa kojima želi da gradi bliske odnose, kompenzuju političke elite kroz saradnju sa drugim političkim akterima. U tom smislu, Rusija nema povlašćen položaj na srpskom tržištu za invesiranje, kako to imaju zapadne zemlje koje imaju veliki uticaj na Balkanu. Te uslove je neophodno menjati. Što se tiče interesa same Srbije da sklopi dobar energetski sporazum sa Rusijom, od toga ne zavisi samo energetska bezbednost već i politička i socijalna stabilnost zemlje.

Srbija nikada neće ući u NATO – izjavio je ministar za inovacije i tehnološki razvoj, šef Međuvladinog komiteta za saradnju sa Rusijom Nenad Popović, prenosi portal Danas. Kako biste ovo prokomentarisali?

To i nije toliko važno pitanje ako uzmemo u obzir činjenicu da je NATO ušao u Srbiju. Snage NATO U sastavu KFOR-a nalaze se na teritoriji južne srpske pokrajine, ali osim toga Srbija je potpisala niz ugovora sa NATO kojima je narušila svoju vojnu neutralnost.

Ovde bih spomenula Individualni plan partnerstva sa NATO (IPAP) koji je Srbija potpisala. Ovaj ugovor ne obuhvata saradnju samo po vojno-bezbednosnim pitanjima, već i saradnju Srbije sa NATO u sferi obrazovanja, privatizacije, evropskih integracija, prava nacionalnih manjina, slobodi medija, socijalnim pitanjima i dr. Ovaj sveobuhvatni dogovor zadire u sve oblasti života i praktično je integrisao NATO u čitav sistem.

Međutim i pored toga što NATO ima velikog uticaja na osnovu potpisanih dogovora o saradnji u Srbiji, mislim da zapadne sile, pre svega SAD, nisu odustale od namere da i zvanično uključe Srbiju u NATO. U tom smislu, pitanje rešavanja kosovskog problema je veoma važno. Nije tajna da bi Kosovo, ukoliko bi steklo nezavisnost automatski podnelo zahtev za prijem u NATO. Bosna i Hercegovina je već potpisala niz dokumenata koja se tiču priključenja NATO-u. Tako da je Srbija uz Bosnu i Hercegovinu ostala cilj kako bi čitav prostor Balkana bio stavljen pod kontrolu Evroatlantskih sila, odnosno NATO. U ovom momentu Zapadu je to od posebne važnosti kao vid borbe protiv širenja ruskog i kineskog uticaja na Balkanu.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar