Italijanski “Contropiano”: Kosovski separatizam i prodor Turaka na Balkan

Italijanski “Contropiano”: Kosovski separatizam i prodor Turaka na Balkan
Printscreen, Pixabay, Instagram/buducnostsrbijeav
Izvor:

Rusija se može vratiti na Kosovo kako bi sprečila novi pogrom Srba, napisala je pre nekoliko dana srpska novinarka Tatjana Stojanović za ruski REX, dodajući da “rukovodstvo separatističkog Kosova nije mnogo zainteresovano za dijalog sa Beogradom, s obzirom na to da je već dobilo od srpskog rukovodstva sve što je tražilo”.

Autor: Fabrizio Poggi

Stojanović dalje piše da ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučiča o “srpskom svetu” nije ništa drugo nego paravan za predaju Kosova, izgleda namerno napravljena da izazove provokaciju i bude odbačena. Vođa bosanskih muslimana, Bakir Izetbegović, u ideji koju je pokrenuo srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin o “srpskom svetu” na čelu sa Vučičem, vidi srpsku nameru “novih agresija”.

Štaviše, po mišljenju bivšeg srpskog poslanika Đorđa Vukadinovića, ideja o „srpskom svetu“ pokrenuta je čisto u propagandne svrhe, bez ikakve ozbiljne namere da se to ostvari, tako da je regionalnim liderima, poput Izetbegovića ili Mila Đukanovića, došla kao poručena da “pozovu na borbu protiv velikosrpskih težnji. Svesno ili ne, Vulin je dodao loptu svim nedobronamernim snagama u regionu koje će se sada boriti protiv navodnog ‘duha srpskog nacionalizma’“ .

Zapravo, kaže Vukadinović, takve izjave nisu ništa drugo do “alibi za prikrivanje kapitulantske politike sadašnjih srpskih vlasti prema Kosovu i Metohiji”.

Dejan Mirović

Čak je i prof. Dejan Mirović, sa Univerziteta u Mitrovici, ocenio ovu ideju “propagandno-karikaturalnom, tako da Srbi zaborave na Vučićevo potpisivanje Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, dok se krug sad zatvara razgovorima sa separatističkim premijerom Aljbinom Kurtijem. “Između ostalog”, kaže Mirovič, “Vulin govori o Republici Srpskoj, o Crnoj Gori, ali izbegava da pomene Kosovo. Republika Srpska je deo međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine. Crna Gora je priznata članica Ujedinjenih nacija, a takođe i članica NATO -a. Umesto toga, Kosovo i Metohija, u skladu sa Rezolucijom UN 1244, koja garantuje srpske granice, deo je Srbije. Istorijsko-pravni revizionizam na Balkanu postoji samo kada je reč o Kosovu i Metohiji. Niko ne osporava Dejtonski sporazum, niko ne osporava nezavisnost Crne Gore i njeno članstvo u UN, kao ni nezavisnost Bosne i Hercegovine. S druge strane, i Zapad i Vučič osporavaju važnost i valjanost Rezolucije 1244, koju brane samo Rusija i Kina.”.

Dok se na Kosovu spirala nasilja nad Srbima ponovo nastavlja, čini se da to ne zabrinjava predsednika Aleksandra Vučića, piše za REX Mlađan Đorđević, srpski nacionalista poreklom sa Kosova .

Vučić se prošle nedelje sastao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, kako bi nastavio, pod okriljem EU, pregovore o pojednostavljenju potpisivanja takozvanog pravno obavezujućeg sporazuma, prema kojem Beograd efektivno priznaje nezavisnost Kosova i dodeljuje mu mesto u UN.

U međuvremenu”, kaže Đorđević, vođa Pokreta Oslobođenje (Oslobodilački pokret), “na Kosovu se povećavaju napadi na srpsku zajednicu, prebijanjem i uznemiravanjem, dok albanski političari i organizacije podstiču Srbe na odlazak, pa čak i uz pretnje pravoslavnim verskim zajednicama.

Sve to podseća na tzv. Martovski pogrom 2004. godine – tada su organizovane rulje kosovskih Albanaca napale srpska mesta na Kosovu i Metohiji, pritom usmrtivši 11 Srba, proteravši više hiljada Srba i spalivši oko hiljadu srpskih kuća,, crkava i manastira.

“Danas”, Đorđevića nastavlja, “eskalacija nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji, poklapa se sa dolaskom na vlast Aljbina Kurtija. Kurti je lider pokreta Samoopredeljenje, koji se Berlinu predstavlja kao progresivna levičarska stranka, a ustvari je ultranacionalistički pokret koji promoviše šovinističke ideje i zalaže se za osnivanje ‘Velike Albanije'”.

“Jasno je šta je Kurtijev plan: etnički čisto Kosovo”, kaže Đorđević, ali nije jasno “zašto Vučič ćuti, ne osuđuje napade, ne protestuje kod međunarodnih snaga na teritoriji Kosova i Metohije, ne preti prekidom pregovora.

Dok se Srbima preti, tuče i hapsi, “Srpska lista”, praktično ogranak Vučićeve Srpske napredne stranke na Kosovu ne reaguje, ćuti.

Čini se da “program etničkog čišćenja Kosova i Metohije nije samo plan Albanaca, već i Vučiča, koji želi da ubedi Srbe da nemaju više ništa na Kosovu i da treba da ga se odreknu. Tada će moći da potpiše tzv. pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, kojim će ova ilegalna država praktično biti priznata od strane Srbije i kojim će joj biti otvoren put da dobije stolicu u UN. Preko 80% Srba protivi se ovom sporazumu; ali Vučič ne obraća pažnju na mišljenje građana; on samo sprovodi plan koji su mu predložili zapadni sponzori iz NATO”.

Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje, Foto: Pokret Oslobođenje

Pogotovo što je u poslednjih devet godina Beograd Kosovu dao sve atribute državnosti: i policiju i sudstvo i carinu i telekomunikacione i elektroenergetske sisteme, dok je eliminisao sve srpske institucije. U ovom trenutku, Kurtiju “samo treba još jedan Vučičev potpis, a to će svakako da mu isposluju Vašington, Berlin ili Brisel”.

Postoje tri koraka, kaže Đorđević, koje Vučič nikada neće preduzeti, ali koji bi mogli radikalno poboljšati položaj Srba na Kosovu.

„Prvi je prekid svakog kontakta sa Albancima sve dok se ne garantuje bezbednost Srba. Drugi je povratak srpskih snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju, prema rezoluciji 1244. Treći je zvanični zahtev da se Rusija uključi u pregovarački proces, a kasnije, zajedno sa Kinom, blokira svaki pokušaj Kosova da postane članica UN.

Takav potez bi prvo zahtevati ukidanje svih ilegalnih sporazuma potpisanih od 2013. do danas, a zatim da se pregovara isključivo prema rezoluciji 1244, koja garantuje suverenitet Srbije nad Kosovom uz dovoljno autonomije za Albance. Međutim, sadašnji beogradski režim neće učiniti ništa slično, s obzirom na to da je agenda tog režima agenda zapadnih centara moći”.

Zaista, nakon sastanka 8. jula, Vučič i Kurti su se ponovo sastali u Briselu 19. jula, ali, prema onome što je izjavio predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, bilo je ” vrlo malo napretka “.

Kurti shvata da je vreme za „veliku pobedu“ albanskih separatista u Briselu prošlo, kaže srpski politikolog Stevan Gajić: “prilika je izgubljena 2018. godine, kada se razgovaralo o varijanti takozvanog razgraničenja Kosova. Možemo reći da su Alekandar Vučič, Hašim Tači i Edi Rama bili neka vrsta ‘partnera’: optuživali su se i napadali jedni druge, pružajući protivniku priliku da nacionalnu retoriku prikaže pred domaćom publikom. U to vreme, kosovski Albanci su imali mogućnost da postignu sporazum sa Beogradom, ali, zahvaljujući Kurtiju, koji je vršio pritisak na Tačija, to se nije dogodilo, i hvala Bogu što nije.”

Gajić napominje da danas Rusija i Kina podržavaju rešenje o Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom 1244 i kako je, između ostalog, Rusija je danas u “povoljnijem položaju, budući da se gasovod ‘Turski tok’  konačno nastavlja sa bugarskog-srpske do srpsko-mađarske granice, i Rusija i Kina, kao države koje jačaju svoje prisustvo na Balkanu, imaju puno pravo da jasnije formulišu svoje interese”.

Podsećajući na to kako Aljbin Kurti nije želeo da u Briselu preuzme obavezu da suzbije provokacije protiv srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, Moskva je “mogla da učini korak, čak i vrlo oprezan i, s obzirom na dvadesetogodišnje nepoštovanje Rezolucije 1244, vrati svoj kontingent na Kosovo”.

Đorđević podseća na reči Aljbina Kurtija da “Vučič treba da uradi samo jednu stvar: prizna nezavisnost Kosova ili mu obezbedi mesto u UN. Albanci ne žele ništa da se dogovore dok Vučič ne ispuni ovaj uslov”.

“Kurti zaboravlja”, podseća Đorđević, “da se ovaj korak ne može preduzeti bez saglasnosti Moskve”.

“U osnovi”, zaključuje Đorđević, “verujemo da je Vučič izdao nacionalne interese i više puta prekršio kršio i zbog toga mu treba suditi. Kada dođe do promene vlasti, prvi korak biće otkazivanje svih sporazuma koje je Vučič potpisao sa ratnim zločincima – Hašimom Tačijem i Ramušem Haradinajem”.

Tatjana Stojanović povezuje perspektivu srpsko-kosovskog obračuna sa neoosmanskim ambicijama, na osnovu kojih se mogu objasniti i reči Redžepa Erdogana, prema kojima Turska “radi na povećanju broja zemalja koji priznaju Kosovo”. Naravno, kažu urednici kanala-telegrama “Balkan Gossip”, koje citira Stojanović, to se dešava na osnovu ideologija panturkizma ili ‘neoosmanizma’, u okviru kojih Balkan predstavlja potpuno prirodnu sferu uticaja za Ankaru. .

Predsedništvo Srbije

Danas Turska nastoji proširiti svoj uticaj na Balkanu i putem humanitarnih organizacija. Skoro 20% od TIKA(Turkish Cooperation and Coordination Agency) budžeta ide na Zapadni Balkan; Fondacija “Yunus Emre” promoviše turski jezik koji se, na primer, već takmiči sa engleskim na Kosovu.

Maarif fondacija je takođe široko zastupljena na prostoru bivše Jugoslavije, dok Diyanet” (Diyanet Işleri Başkanlığı) radi na Balkanu pomoću takozvane “verske diplomatije”, finansirajući izgradnju džamija, izdavačku delatnost, islamsku literaturu na bosanskom, bugarskom i albanskom jeziku.

Što se tiče sećanja na osmansku vlast, tvrde u “Balkan Gossip”, Turci efikasno koriste savremene alate meke moći u borbi protiv “sekularnih predrasuda”, kako bi poboljšali sliku Turske u očima lokalnog stanovništva i prepravili neke stranice istorije.

Štaviše, uprkos od davnina rasprostranjenim antiturskim osećanjima u Srbiji, Erdogan je uspeo da izgradi pragmatičan model saradnje i sa Beogradom: Srbija je od svih zemalja u regionu danas najveći trgovinski partner Ankare i određeno mesto zauzimaju vojni ugovori, posebno onaj za bespilotne letelice “Barjaktar”.

S druge strane, Aleksandar Vučić  ipak je negativno reagovao na nedavnu Erdoganovu deklaraciju, kojom je obećao da će zajedno sa američkom administracijom raditi na međunarodnom priznanju Kosova. Turska je inače jedna od prvih država koja je priznala nezavisnost samoproglašene republike.

Što se tiče uloge Ankare u odnosu na muslimansko stanovništvo u srpskom okrugu Raška, definisanog kao „mala Turska u južnoj Srbiji“, Turska je pre nekoliko meseci postala prva zemlja koja je otvorila konzulat u Novom Pazaru, u regionu Sandžak.

Svoju lojalnost Turskoj duguje bliskim istorijskim i kulturnim vezama, ali je ojačana i radom TIKA -e i Kancelarije za dijasporu u regionu ( Ufficio della diaspora (YTB ). Turci otvaraju medicinske centre, obnavljaju škole u ​​selima, obnavljaju mostove i puteve: pre tri godine Erdogan je čak proglašen za počasnog građanina Novog Pazara, a stanovnici su ga pozdravili kao “sultana Erdogana!

Turski uticaj je takođe snažan u Bosni i Hercegovini, toliko da je za bivšeg turskog premijera Ahmeta Davutoglua, ideologa koncepta neoosmanizma, Bosna i Hercegovina predstavljala “pitanje života i smrti” za turski prodor Balkan. opet pod maskom verske i kulturne saradnje, sa festivalima posvećenim turskim dervišima koji bi Bošnjake preobratili na islam, sa aktivnostima TIKA-e, sa radom turskih neprofitnih organizacija, sa bliskim kontaktima sa liderom SDA Bakirom Izetbegovićem.

Na vojnom polju, proizvodi turskog vojno-industrijskog kompleksa osvajaju tržište Balkana, posebno Albanije, Kosova, ali i Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije.

Što se tiče odnosa između Moskve i Ankare, prema “Balkan Gossip”, Rusija i Turska imaju različite pristupe Balkanu. Za Tursku je to geografski, istorijski, kulturni, politički i ekonomski prioritetni region.

“Moskva se više oslanja na tradicionalno bliske odnose sa Srbijom, koje daju zajednička kultura i religija, dok Ankara ne gubi iz vida nijednu državu u regionu i deluje u nekoliko oblasti. Po brojnim pitanjima, dve zemlje imaju dijametralno suprotne stavove, ali na Balkanu su takođe sposobni za konstruktivan dijalog, što se pokazalo, na primer, primenom ‘turskog toka'”.

Zapravo, već neko vreme ruski mediji oštro reaguju zbog nekih Vučičevih poteza i njegovog evroatlantskog puta. Očigledno, uprkos strahovima Brisela i Vašingtona od opasnosti od „ruskog geopolitičkog prodora“ koji nosi gasovod, čini se da „Turski tok“ ne funkcioniše baš najbolje.

Politički.rs

POSLEDNJE OBJAVLJENO
Ostavite komentar

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar