IZRAELSKO PRIZNANJE LAŽNE DRŽAVE KOSOVO – PROKLETSTVO I GREH

IZRAELSKO PRIZNANJE LAŽNE DRŽAVE KOSOVO – PROKLETSTVO I GREH
Foto: Sputnjik, Printscreen

IZRAELSKO PRIZNANJE LAŽNE DRŽAVE KOSOVO – PROKLETSTVO I GREH

prof. dr Mitar Kovač, general-major u penziji

EVROAZIJSKI BEZBEDNOSNI FORUM, direktor

Nićifor Aničić

DRUŠTVO SRPSKIH DOMAĆINA, predsednik

Zar Jevreji ne znaju kako je stradati…?

Otkuda ta bezosećajnost Izraela za Srbiju i srpski narod?

To su pitanja koja sebi postavlja srpski narod, bez obzira što vlast i mediji u Srbiji ćute.

Zajedničkim nastupom SAD i Izraela predstavnici Srbije su potpisali tzv. Vašingtonski sporazum, koji je suštinski doneo povoljna rešenja za Jevreje i lažnu državu Kosovo. Tim Sporazumom Srbija je ponižena i osramoćena. Računi su počeli da pristižu. Vlast to skoro i da ne primećuje jer ima „pametnija posla“ u Parizu oko izgradnje metroa u Beogradu i kako kažu neki novinari i analitičari i „Kosovo je bilo na stolu i meniu“ za razgovore predsednika Francuske i Srbije. Vlada Srbije se ne oglašava a Ministarstvo spoljnih poslova ćuti, kao da se to ne tiče srpskog naroda. Narodna skupština Srbije i njeni nadležni odbori ne reaguju. To je ta mučna, jadna i beznadežna slika reakcije izvršne i zakonodavne vlasti Srbije.

Teško je razumeti i prihvatiti odnos države Izrael prema Srbiji i srpskom narodu, povodom proglašenja lažne države Kosovo. To što je Izrael učinio Srbiji nikada nebi prihvatio da se desi njima, niti bi prećutao i oprostio nekoj drugoj državi takav čin. Jevreji dobro znaju kako su izgubili državu, kako je stvaraju, sa kakvim mukama se susreću i sa kakvim će se susretati u budućnosti da je očuvaju. Neće im biti dobro ako ih sustigne makar deo prokletstva za učešće države Izrael u komadanju Srbije, otimanju Kosova i Metohije i stvaranju jedne mafijaške NATO države.

Srpski narod je ovakvu odluku Izraela doživeo sa velikim nezadovoljstvom, jer je mislio da zajednička patnja i stradanje jevrejskog i srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, jesu dovoljna garancija za večno prijateljstvo. Izrael je imao snage i moći da upravo kod SAD lobira za srpski narod i Srbiju. Opredelio se za neočekivanu odluku koja, na duže staze, neće doneti sreću Jevrejima niti državi Izrael.

Nije teško zaključiti da će Bog u nekoj budućnosti suditi za ovakav bezuman čin, svima koji u tome učestvovaše, iz sveta ali i iz Srbije. Izrael, kao država nosi veliki deo prokletstva otetog i okupiranog Kosova. Kao što je Izraelu stalo do Jerusalima i njegovog pripajanja i proglašenja za prestonicu, moraju Jevreji shvatiti da je Kosovo i Metohija, istorijski i duhovno, srpski Jerusalim, a Prizren istorijski carski grad i centar srpske pravoslavne duhovnosti.

Jerusalim, Image by MoneyforCoffee from Pixabay

Sasvim bi bio civilizacijski i istorijski razuman gest da je Izrael ubeđivao administraciju SAD da odustane od dalje borbe za nezavisno Kosovo, jer to Srbi kao narod neće priznati nikada, bez obzira na Briselski i Vašingtonski sporazum. Te sporazume nije prihvatio srpski narod nego vlast, koja nije sprovela ni jedan referendum, da utvrdi volju naroda. Narod oseća gorke plodove tih sporazuma, čija je priroda i suština dboko protiv srpskih nacionalnih interesa.

Srpski narod je danas suočen sa time da svaka aktuelna vlast se „pokriva“ već promašenim i štetočinskim sporazumima prethodne vlasti. Istini za volju, nakon tzv. demokratskih promena 2000.godine, svaka naredna vlast je bila servilnija prema Zapadu i sve više spremnija da učestvuje u „legalizaciji okupacije“ Kosova i Metohije. Ni jedna od tih vlasti u Srbiji, do danas nije za donete odluke pitala narod i moraće jednog dana da se nosioci vlasti suoče za zakonom, zbog samovolje i kršenja demokratske procedure, nepoštovanja Ustava Srbije i zakona, kojima se štite najviše nacionalne vrednosti i interesi. Najviše na predaji i prenosu vlasti sa R. Srbije na organe vlasti lažne države Kosovo učinjeno je od 2012.godine pa do danas.

U okolnostima prihvatanja Vašingtonskog sporazuma vlast Srbije, predsednik i Vlada jesu saučesnici u priznavanju lažne države Kosovo od strane Izraela. Da nije bilo Vašingtonskog sporazuma nebi bilo ni priznanja. U takvim okolnostima Izrael je razumeo da to može učiniti bez ikakvih posledica čak i na diplomatske odnose sa Srbijom. Procena im je bila dobra. Vlast Srbije se ponašala kao da se ništa nije ni desilo a radi naroda dato je nekoliko jadnih i nemuštih izjava zvaničnika u koje niko ne veruje.

Ministar spoljnih poslova Izraela Gabriel Aškenazi i njegova koleginica iz lažne države Kosovo Meliza Haradinaj Stubla, potpisali su zajedničku deklaraciju o uspostavljanju odnosa. Aškenazi je istakao da je on odobrio „zvaničan zahtev Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu“. Takvo postupanje predvideo je Vašingtonski sporazum, koji je aktuelna vlast danim hvalila. Neka objasni sad narodu šta je to pregovarala i podpisala jer ionako nije transparentan celokupan proces tzv. pregovora između Beograda i Prištine, realno rečeno između obogaljene Srbije i lažne države Kosovo.

Uspostavljanju odnosa Kosova i Izraela prethodili su sporazumi o normalizaciji odnosa postignuti u proteklim mesecima između jevrejske drave i četiri arapaske zemlje, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Sudanom i Marokom. Ali čak ni te države nisu priznale Jerusalim, kao glavni grad Izraela. Kosovo, međutim, priznaje Jerusalim kao izraelsku prestonicu a to će učiniti i Srbija, jer se na to obavezala. To je naša nagrada Izraelu što je priznao tzv. Kosovo. Tada je Srbija trebala da odustane od podpisivanja Vašingtonskog sporazuma a ne da učini ono što je neprihvatljivo i pristane na dalji proces afirmacije i podrške priznaanja tzv. Kosova, od strane Izraela. U normalnim demokratskim državama to bi bio dovoljan razlog za ostavku Vlade i raspisivanje prevremenih izbora.

Izraelski mediji navode da će Kosovo otvoriti ambasadu u Jeruslimu i da će biti treća zemlja koja je to učinila posle SAD i Gvatemale. Po njihovim procenama Srbija će biti četvrta država koja će premestiti ambasadu u Jerusalim. Vlast Srbije time čini nerazuman i izdajnički čin i suštinski podržva i opravdava postupak Izraela.

Da ima morala i dostojanstva u vlasti Srbije, nikada nebi donela odluku o premeštanju ambasade u Jerusalim i recipročno bi podržala Palestinu i njenu borbu za nezavisnost.

Vršilac dužnosti predsednika Kosova Vjosa Osmani ocenila je, nakon što su Kosovo i Izrael uspostavili diplomatske odnose, da su međusobni odnosi zasnovani na solidarnosti i prijateljstvu dva naroda. „Odnosi naša dva naroda su u prošlosti bili jaki i zasnivali su se na solidarnosti i prijateljstvu. Čin uspostavljanja diplomatskih odnosa otvara put za produbljivanje bilateralne međuinstitucionalne saradnje, kao i u drugim oblastima od zajedničkog interesa“, kazala je Osmani. Pitanje je veliko o koja dva naroda se radi? Ako se radi o Albanskom narodu on ima svoju državu Albaniju i već uspostavljene odnose sa državom Izrael.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavio je tim povodom u Parizu da Beograd nije nimalo srećan zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa Izraela i Kosova i da to neće pozitivno uticati na odnose Srbije sa jevrejskom državom.

„To je bilo očekivano već šest meseci, zato u Vašingtonu (4. septembra) i nismo hteli da potpišemo dokument zajedno s Albancima i Amerikancima. Nismo hteli to da podstičemo, već da podstaknemo Izrael da to ne uradi, ali Izrael je izabrao da im je Amerika najvažnija. To neće sjajno uticati na naše odnose, ali otvara neke druge perspektive o kojima ne bih sada da govorim“.

Vučić je naveo da će Srbija sada čekati da vidi da li će Priština da poštuje svoj deo vašingtonskog sporazuma i da li će dozvoliti da se pravi pruga od Prištine do Merdara.

„Ceo trik je da oni hoće da prave prugu preko Kosovske Mitrovice, Leposavića i Zvečana sa Kraljevom i Raškom da bi nam uzeli srpske železnice na severu Kosova. Mi smo tražili i put i prugu od Prištine do Merdara, oni za to nisu zainteresovani, jer tu nema srpske železnice koju bi mogli da uzmu“, rekao je Vučić.

On je kazao da Srbija sada čeka podelu energetskih reursa jezera Gazivode sa Kosovom, na osnovu vašingtonskog sporazuma, jer Beograd „trenutno nema ništa“ od Gazivoda.

„Video sam da je (zvaničnik američkog Stejt departmenta Metju) Palmer strahovito upirao da se završi sporazum Izraela i Kosova, a znam da je bio protiv vašingtonskog sporazuma. E sad ćemo da vidimo da li hoćeš da podelimo energetske reurse jezera Gazivoda“, naveo je Vučić.

Premijer Kosova na dužnosti Avdulah Hoti rekao je da je uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa državom Izrael Kosovo probilo blokadu priznanja.

Iz ovih kratkih komentara i izjava predstavnika vlasti Srbije i lažne države Kosovo, veoma se jasno vidi koliko je Vašingtonski sporazum štetan po srpske nacionalne interese a posebno po Srbe na prostoru Kosova i Metohije.

Foto: TW / Jeff Mason

Sasvim je razumljivo da će jednog dana osim potpisnika ovako štetnog sporazuma odgovarati i oni koji su učestvovali u njegovoj pripremi u Srbiji. Koje to predložio predsedniku Srbije da podpiše ovakav Vašingtonski sporazum?, Šta je tu radila Kancelarija za Kosovo i Metohiju i njeni rukovodioci? Da li su oni shvatili svoju dužnost da brane Kosovo i Metohiju ili da budu stečajni upravnici…? Gde je tu učešće Ministarstva spoljnih poslova i ministra lično? Ti isti činovnici sad poltronišu i pothranjuju predsednika Vučića i njegovu sujetu da je doneo mudru odluku što je predao Gazivode, elekto sistem Severnog Kosova, i što je potpisao Vašingtonski sporazum a u suštini „veliki srpski nesporazum“.

Posebno je tragičan komentar predsednika Vučića oko autoputa i pruge od Niša ka Merdaru, kao da je to srpska pobeda. Kao da su Albanci tražili pravac prema Kosovskoj Mitrovici, da „pruzmu srpsku železnicu“ na severu Kosova“. Taj nacionalni poraz i bacanje ogromnih finansijskih sredstava za velikoalbanski projekat pravda se kao „pobeda u pregovorima“. Zaista tragično i nerazumno. Svaka izgradnja infrastrukture prema Kosmetu, o trošku građana Srbije dok se ne reši status te Pokrajine, jeste duboko u suprotnosti sa srpskim nacionalnim interesima. Promašena strategija rešavanja Kosmetske krize ne može se u medijima prikazivati kao uspeh pregovaračkog procesa. To ceo narod vidi, samo je pitanje koliko se ko može time da bavi u veoma teškom svakodnevnom životu..? Logično bi bilo da se cela opozicija okupi i da oko Kosova i Metohije traži i gradi jedinstvo, animira narod da se izvuče iz začaranog kruga postepene izdaje i predaje Kosova i Metohije. Nema važnijeg pitanja za srpski narod, njegovu duhovnost, kulturu i budućnost.

Dočekali smo da nakon punih 13 godina od priznanja nezavisnosti lažne države Kosovo od strane SAD učini to Izrael. Da ima nacionalne odgovornost ova vlast bi samo zbog toga podnela neopozivu ostavku. Mnogi to danas komentarišu na taj način da se Izrael nije dalje mogao odupirati zahtevima SAD. Priznavanjem lažne države Kosovo, Izrael je konačno „otkočio“ taj proces i zastoj što jeste i bila namera SAD. Pre Izraela, Kosovo je davno priznao Barbados, febuara 2018.

Osim poniženja srpskog naroda i Srbije, oko priznanja tzv. Kosova od Izraela, vlast Srbije je istovremeno prihvatila da premesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, čime ljuti tradicionalne prijatelje u svetu i direktno protivreči EU, u čije članstvo želi da uđe. Na taj način Srbija „gura prst u oko“ većini arapskih i islamskih državama, jer indirektno podržava odluku Izraela da Jerusalim postane glavni grad i ako većina međunarodne zajednice smatra da je Jerusalim okupiran grad i ne podržava rezultate nasilja.

„Opredeljenje Kosova je protivno međunarodnom pravu, uključujući rezoluciju Ujedinjenih nacija usvojenu povodom ovog pitanja”, poručio je portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova Hami Aksoi. Srbija je došla u jadnu poziciju da Turska, iz principijelnih razloga i radi poštovanja međunarodnog prava, vernije i dostojnije brani interese Srbije nego izabrana vlast.

Srpski narod se nada da Kosovo nikada neće postati država, niti Jerusalim u svetu prepoznat niti priznat kao glavni grad.

U porukama, pozdravima i izjavama sa skupova jednoglasno se govori i oseća izreka „dogodine u Prizrenu“. To poručuju Srbi iz Srbije ali isto tako glasno Srbi iz Crne Gore i R. Srpske. Kosovo je svetinja celog srpskog naroda, bez obzira gde on živi.

Prizren, Image by Mesut Toker from Pixabay

Kako stvari sada stoje, Vašingtonski sporazum kao da je krojen po meri interesa Izraela i lažne države Kosovo. Jedina stavka koja je do sada, doduše delimično, ispunjena je upravo poslednja tačka u aktu koji je trebalo da se tiče sporazuma Beograda i Prištine potpisanog sa Vašingtonom, a odnosi se na Izrael.

Vodeće države Zapda, EU i NATO greše ako misle da pristanak srpskih vlasti na različite neustavne sporazume obavezuje narod i novu narednu vlast. To jednostavno neće biti tako. Procesuiranjem odgovornih i izjašnjavanjem naroda preko referenduma, celom svetu će se na najdemokratskiji način reći šta misli i želi srpski narod i Srbija.

Srpski narod boli osećaj da ne može ništa trenutno da učini, te da iskaže svoj otpor prema tiraniji i razapinjanju Kosova i Metohije. Vladini i prozapadni mediji u Srbiji su zatvoreni za narod da iskaže svoj stav i volju. Kosovo je sve više u klasičnom režimu okupacije a bol i osećaj nepravde i revolta raste sve više, iz dana u dan. U takvom stanju stvari, apatije i nacionalne dezorjentisanosti čak i intelektualci klonu ponekad duhom i ne pružaju primeren otpor. Kada bi samo patriotske organizacije i intelektualci iskazali stav i oglasili se, narodu bi bilo lakše jer bi imao osećaj da nije obezglavljen i da nije sve gotovo, te da izdaja i prodaja nije rešenje.

Nažalost danas nekako ćuti većina, kao da se to dešava daleko hiljadama milja od Srbije i da je to tuđi problem. Vlast ćuti jer je dovela do ovakvog stanja i priznavanja lažne države Kosovo, od strane Izraela. Direktno je odgovorna za to i to ide na „njenu dušu“. Opozicione partije uglavnom sporadično i blago reaguju jer su razjedinjene i dezorjentisane, kao i dobar deo intelektualne elite i mnogih patriotskih nevladinih organizacija. Ta ćutnja jeste tragična i može biti signal bolnog „otrežnjenja“ naroda u bliskoj budućnosti.

Priznavanjem lažne države Kosovo, od strane Izraela, suštinski niko od tragičnih učesnika nije dugoročno rešio problem. Srpski narod ne priznaje takvu odluku Izraela i ima potpuno moralno pravo da na drugačiji način gleda na druge države i narode sa kojima su Jevreji u sporu. Ta izdaja i neprijateljski akt Izraela prema Srbiji, jeste se desio uz prećutnu saglasnost srpskih vlasti. Da nije potpisan Vašingtonski sporazum verovatno nebi došlo ni do priznanja lažne države Kosovo, niti do premeštanja ambasade Srbije u Jerusalim i otvaranja nekakvog privrednog predstavništva, što se očekuje u bliskoj budućnosti.

Kako bi Izrael postupio prema Srbiji da je priznala Palestinu i da podržava pravo Palestine na grad Jerusalim? Da li bi to bio „znak prijateljstva“ prema jevrejskom narodu? Nepravda i sramota su se desile i o njima ne treba ćutati. Naprotiv, o njima treba pričati i nikada ih ne prihvatati kao konačno rešenje. To što vlast ćuti, narod neće ćutati.

Srpski narod ne podržava scenario legalizacije okupacije Kosova i Metohije od strane NATO pakta, niti dalju promociju i priznavanje lažne države Kosovo, uz sve otvorenije učešće vlasti Srbije. Sada su malo jasniji istupi i namere predsednika SANU Vladimira Kostića, koji su u funkciji pripreme naroda za nesreću koju nam priređuju.

Živelo Kosovo i Metohija, zauvek u Srbiji..!

Glavu gore Srbijo..! Dogodine u Prizrenu…!

prof. dr Mitar Kovač, general-major u penziji

EVROAZIJSKI BEZBEDNOSNI FORUM, direktor

Nićifor Aničić

DRUŠTVO SRPSKIH DOMAĆINA, predsednik

IZRAELSKO PRIZNANJE LAŽNE DRŽAVE KOSOVO – PROKLETSTVO I GREH
Mitar Kovač i Nićifor Aničić, Foto. Sputnjik, Printscreen

IZVORI:

https://www.danas.rs/politika/izrael-i-kosovo-uspostavili-diplomatske-odnose/
https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-55893957
https://rs.sputniknews.com/analize/202102021124530049-vasingtonski-nesporazum-pitanje-srbija-preseliti-ambasadu-jeruslim-izrael-priznanje-kosovo/

Ostavite komentar

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar