Nakon posete Lajčaka: Vučićeve prazne parole i kako upakovati priznanje Kosova?

Nakon posete Lajčaka: Vučićeve prazne parole i kako upakovati priznanje Kosova?
Printscreen/ VOA

Nakon posete Lajčaka: Vučićeve prazne parole i kako upakovati priznanje Kosova?

Miroslav Lajčak u Prištini i Beogradu pokušava da pokrene dijalog. Sagovornici DW iz Beograda procenjuju da je svrha dijaloga samo to da se pronađe model po kome bi Srbija implicitno ili eksplicitno priznala Kosovo.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak završio je posetu Beogradu u kojoj je srpskim vlastima saopštio da je dijalog Beograda i Prištine ključan za obe strane. Pritom status kvo nije nešto što Evropa podržava, rekao je Lajčak, i dodao da Vlade nemaju luksuz da biraju prioritete i da Evropa stoga očekuje nastavak dijaloga.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je nakon susreta sa Lajčakom „da ne razume šta je kompromis u uzajamnom priznanju Beograda i Prištine“ i da „kompromis ne može biti izjava izviniće ti se Đura što te tukao“. Vučić smatra da albanska strana nije spremna za sporazum, ali da je zadovoljan što je ipak spremna za dijalog.

Printscreen/ VOA

Tom prilikom predsednik Srbije je promovisao i novu floskulu za rešenje kosovskog problema „nikome sve, a svakome dovoljno“, koja je još jedna varijacija na temu „više od autonomije, a manje od nezavisnosti“. Stoga i naši sagovornici smatraju da Vučićeva retorika pokazuje da je predsednik Srbije spreman da prizna Kosovo u nekom obliku, ako će Srbija zauzvrat dobiti „nešto“. S obzirom na to da je reč o procesu koji nije transparentan i koji srpsku javnost drži u mraku, teško je ustanoviti šta je to „nešto“ što će Aleksandar Vučić predstaviti kao završetak puta u kome Srbija nije dobila „sve“, ali je dobila „dovoljno“.

Pritisak pomera dijalog

U situaciji kada se Aljbin Kurti uglavnom bavi referendumom o ujedinjenju Albanije i Kosova, stiče se utisak da dijalog Beograda i Prištine nikome nije prioritet. Albanska strana ne pokazuje previše entuzijazma za nastavak dijaloga, a reklo bi se da je i Beogradu donekle svejedno hoće li se taj dijalog nastaviti. Zato i Dejan Bursać, iz Instituta za političke studije, kaže za DW da „ne vidi da će Brisel uspeti da oživi dijalog ako ne bude došlo do nešto većeg pritiska, a taj pritisak Brisel ne može da izvede bez Amerike“.

„Tu je i pitanje kako će se postaviti Aljbin Kurti, koji se domaćoj publici predstavlja kao neko ko se suprotstavlja Zapadu, ali je sa druge strane neko ko se oko svega ipak konsultuje sa Amerikom i Nemačkom“, ocenjuje Bursać.

Nakon posete Lajčaka: Vučićeve prazne parole i kako upakovati priznanje Kosova?
Aljbin Kurti i Miroslav Lajčak u Prištini, Foto: @Miroslav Lajqak

Kada je reč o pritisku na Srbiju, nastavlja Bursać, on je na neki način već vidljiv i kroz izveštaj Evropskog parlamenta. „Taj izveštaj se ipak razlikuje od onoga što smo do sada imali prilike da vidimo proteklih godina. Te signale možemo da vidimo i kao mali oblik pritiska i usmeravanja Beograda ka dijalogu sa Prištinom“, kaže Bursać.

Vučićeve prazne parole

Retoriku Aleksandra Vučića nakon sastanka sa Lajčakom direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi vidi kao zanimljivu transformaciju.

„Interesantno je kako smo od koncepta ’više od autonomije, manje od nezavisnosti’ došli do momenta gde zapravo razgovaramo o modalitetima priznavanja Kosova. U ovom trenutku svrha tog dijaloga za Srbiju je samo kako bi se našao neki model po kome će Srbija implicitno ili eksplicitno priznati Kosovo. I mislim da Vućić već par godina pokušava da pripremi teren za to kroz različite institucije koje su se do sada tome protivile, poput Crkve, vojske ili Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)“, napominje Beširi.

Nakon posete Lajčaka: Vučićeve prazne parole i kako upakovati priznanje Kosova?
Printscreen/ VOA

Trgovina priznanjem Kosova

Komentar Aleksandra Vučića kako ne vidi da je uzajamno priznanje nekakav kompromis, Naim Leo Beširi posmatra kao nešto što može da navede na pogrešan zaključak:

„Koncept uzajamnog priznanja unosi izvesnu zabunu, jer Srbiji nije nužno potrebno priznanje Kosova. Kosovu je, s druge strane, ipak više potrebno priznanje Srbije. Kada, dakle, govorimo o pritiscima na Srbiju, mi tu govorimo o tome kako naći najbezbolniji način da Srbija prizna Kosovo. Vučić sada pokušava da dobije neke ekonomske benefite od toga, ali mora se ukazati na činjenicu da, čak i bez problema Kosova, Srbija ima brojne druge probleme zbog kojih ne može da računa na sigurno članstvo u Evropskoj uniji“, naglašava Beširi.

Srbija zapravo pokušava da istrguje priznavanje Kosova garantovanim članstvom u Evropskoj uniji, pojašnjava Beširi, i dodaje da „Srpska napredna stranka i njen predsednik smatraju da bi ih to ostavilo na vlasti bar još deset godina. Mislim da je to potpuno pogrešna računica“.

Traži se formulacija

Siguran sam da je Vućić svestan da čitav ovaj proces ide ka nekoj vrsti priznanja Kosova, primećuje i Dejan Bursać, koji kaže da je „očito da se sada traži formulacija koja će se na neki način spakovati i prezentovati srpskoj javnosti, koja je vrlo senzitivna po ovom pitanju. Sada se bukvalno traži kako da se taj eventualni dogovor predstavi kao da Srbija nije popustila u svemu“.

Printscreen/ VOA

„Srbija je, recimo, od Briselskog sporazuma potpisala skoro 50 različitih dokumenata sa Kosovom, koji su dodatno učvrstili kosovski suverenitet, a sa druge strane nije dobila ni Zajednicu srpskih opština. Srpska strana masovno popušta u tim pregovorima, ali se to javnosti predstavlja kao proces u kome niko nije nešto posebno dobio niti izgubio“, zaključuje Dejan Bursać.

Izvor: DW/ Autor Ivica Petrović

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Komentari

Nema komentara. Ostavite vaš komentar.

Ostavite komentar