Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ovlašćeno i dužno da krivično goni Mila Đukanovića i NATO: 24 godine od zločina u Murinu

Izvor:
Politički.rs, Ilustracija, Foto: IN4S, Printscreen

MONSTRUOZNI ZLOČINI NATO PAKTA, ZA VRIJEME AGRESIJE NA SAVEZNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU, NE SMIJI BITI OPROŠTENI, NITI OSTATI NEKAŽNjENI

Ne možemo dobiti rat ako ne uništimo mogućnost normalnog života za većinu stanovništva. Moramo im oduzeti vodu, struju, hranu, pa čak i zdrav vazduh?!“ (Majkl Šort (Michael C. Short), američki general, komandant avijacije NATO-a; izjava data u toku agresije)

Avijacija je dobila naređenje da uništi život u Srbiji! (Žofre (Joffret), francuski i NATO vazduhoplovni general)

…mi (ćemo) unazaditi vašu zemlju i smrvićemo vas. Hoćete li 1950. godinu? Mi vas možemo unazaditi do 1950.godine. Hoćete li 1389.godinu? Mi vas možemo unazaditi i do 1389.godine.“(Tomas Fridman (Thomas L. Friedman), američki politički komentator i kolumnista; „New York Times“, 23.april 1999.godine)

„…NATO (je)… samo servisna organizacija SAD… Bombardovanje (SRJ)… se odigralo bez saglasnosti Savjeta bezbjednosti UN, pa u tom smislu je bilo nezakonito.“ (Miloš Zeman, 1944, bivši predsjednik Češke Republike, članice Pakta)

“Novi NATO“, koji se proširio nakon raspada Sovjetskog Saveza je u suštini interventna snaga SAD… Zvanična misija NATO-a postala je… kontrola cijelog svijeta.” (Noam Čomski, 1928, američki lingvista, filozof i pisac)

Nestanak NATO-a sa svjetske pozornice je prvi korak ka svjetskom ozdravljenju.“ (Imanuel Volerstin, 1930-2019, američki sociolog)

Na današnji dan, 30. aprila 2023.godine, navršava se 24 godine, od kada je NATO avijacija, bez najave, sa 10-17 projektila, bombardovala most na Limu, u samom centru Murina. Stradalo je šest civila: troje djece (Miroslav Knežević, Olivera Maksimović i Julijana Brudar) i tri odrasle osobe (Vukić Vuletić, Manojlo Komatina i Milka Kočanović. U napadu su teško povrijeđeni Željko Belanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, a pet osoba je lakše povrijeđeno.

Piše Milan Gajović, Foto. Printscreen YouTube/IN4S

U toku NATO agresije Đukanovićeve vlasti nijesu proglasile ratno stanje. U Murinu nijesu bile aktivirane sirene za opštu opasnost, nitisu građani bili obaviješteni i/ili upozoreni građanana nadolazeću opasnost. U blizini mosta nije bilo vojnih objekata, niti jedinica JNA.

Država Crna Gora je, ustavno i zakonski, obveznik naknade materijalne i nematerijalne štete porodicama nedužnih žrtava, jer su tadašnji državni organi mogli i bili dužni da spriječenjihovo stradanje. Šteta je uzrokovana izvršenjem teškog djela protiv opšte sigurnosti,.

Svojim nečinjenjem, tadašnja crnogorska vlast direktno je prekršila član 51 (Opšta opasnost)Ustava Republike Crne Gore, iz 1992.godine – „Svako je obavezan da učestvuje u sprečavanju i otklanjanju opšte opasnosti“.

Pravnom akrobatikom, Vrhovni sud Crne Gore je zauzeo neutemeljen, restriktivan, politički i pronatovski stav da porodice nedužnih murinskih žrtava nemaju pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Da nije ovako postupio, Vrhovni sud bi indirektno potvrdio krivičnu odgovornost nalogodavaca, organizatora agresije na SRJ i pilota NATO pakta, te tadašnjeg premijera Mila Đukanovića i drugih pripadnika tadašnje crnogorske vlasti, kao saveznika agresora, za bombardovanje Murina.

Foto: IN4S

O ovome sam detaljnije pisao u, na portalima, objavljenom tekstu „Pravda za porodice nedužnih murinskih žrtava NATO agresije direktno je povezana sa krivičnom osudom Mila Đukanovića za savezništvo sa agresorom“, od 22.maja 2022.godine.

NATO bombardovanjem Murina, počinjeno je krivično djelo – Ratni zločin protiv civilnog stanovništva – propisano tada važećim Krivičnim zakonom SRJ (član 142 stav 1):

„Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vrijeme rata… naredi da se izvrši napad na civilno stanovništvo, naselje… koji je imao za posledicu smrt, tešku tjelesnu povredu ili teško narušavanje zdravlja ljudi; napad bez izbora cilja kojim se pogađa civilno stanovništvo… ili ko izvrši neko od navedenih djela, kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od četrdeset godina…“

Gotovo istovjetna odredba postoji u članu 428 sadašnjeg Krivičnog zakonika(KZ) Crne Gore.

Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ovaj međunarodni zločin ne zastarijevaju, na osnovu Konvencije o neprimjenjivanju zakonske zastarelosti za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti, iz 1968.godine. Ta konvencija je, neprekidno, sastavni dio unutrašnjeg pravnog poretka Crne Gore i Srbije, od 1970.godine.

Nezastarivost krivičnih djela genocida i ratnih zločina bila je propisana Krivičnom zakonom SRJ (član 100), a postoji i u važećem KZ-u (član 129).

Zato je Specijalno državno tužilaštvo bilo, a i sada je, ovlašćeno i dužno da pokrene krivični postupak protiv NATO naredbodavaca i izvršilaca bombardovanja Murina, za ratni zločin protiv civilnog stanovništva (član 142. tada važećeg Krivičnog zakona SRJ odnosno član 428 sadašnjeg KZ-a), kao i protiv Mila Đukanovića, za isto krivično djelo izvršeno putem podstrekavanja i pomaganja (član 142., a u vezi članova 23. i 24. Krivičnog zakona SRJ, odnosno iz člana 428, a u vezi članova 24 i 25 sadašnjeg KZ-a).

Na ovakvo postupanje obavezuje i član 12 stav 2 Ustava – „Crna Gora štiti prava i interese crnogorskih državljana.“

Naprijed opisani krivični postupak protiv pripadnika NATO pakta i Mila Đukanovića je ovlašćeno i dužno da pokrene i Tužilaštvo za ratne zločine (Srbije), u skladu sa članom 2 stav 1 tačka 1 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, članom 142. Krivičnog zakona SRJ i članom 372 Krivičnog zakonika Srbije.

Osuđujuća presuda protiv pripadnika NATO pakta i Đukanovića bila bi osnov za naknadu štete porodicama iz Murina, bez obzira na dan (datum) podnošenja zahtjeva.

Nužno je podsjetiti i kako se vlasti i pravosudni organi u Srbiji odnose prema agresorima, iz 1999.godine.

Okružni sud u Beogradu je, 21.septembra 2000.godine, osudio 14 čelnika NATO saveza, na po dvadeset godina zatvora za više krivičnih djela, počinjenih u toku agresije. Međutim, poslije dolaska na vlast kolaborantskog i kompradorskog tzv. DOS-ovog režima, Vrhovni sud Srbije je, 19.juna 2001.godine, ukinuo ovu presudu i predmet vratio Okružnom sudu na ponovni postupak. Nekoliko godina potom, predmet se „šetao“ od redovnih do vojnih sudova i natrag, da bi od 2004.godine, sudski proces bio praktično „zamrznut“?!

Nedopustivo je da se niko ni iz sadašnje vlasti Srbije javno ne bavi ovim pitanjem, iako su Tužilaštvo za ratne zločine i Viši sud u Beogradu (Odjeljenjeza ratne zločine) nadležni i dužni da nastave sudski postupak zato što se radi o krivičnim djelima, za koje nema zastarelosti krivičnog gonjenja i izvršenja kazne, po već pomenutoj Konvenciji, iz 1968.godine.

Podsjetimo se:

Od 24.marta do 10 juna 1999.godine (78 dana i noći), zločinački, teroristički i okupatorski NATO pakt je (bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN) izvršio monstruoznu agresiju na SRJ (Crnu Goru i Srbiju) (tzv. „Operacija Plemeniti nakovanj“ – eng. Operation Mobil Anvil). Posledice su više od 3500 mrtvih (od toga 79-toro djece) i oko 12.000 ranjenih građana (mahom Srba), te materijalna šteta od preko 100 milijardi USA dolara.

Foto: Društvene mreže

U agresiji je učestvovalo oko 1150 borbenih aviona, a bačeno je oko 22.000 tona bombi i raketa! To je veća eksplozivna masa od one koju je vazdušna armada nacističke Njemačke izručila na prostor Kraljevine Jugoslavije, u toku Drugog svjetskog rata?! NATO pakt je na SRJ lansirao i oko 1.300 krstarećih raketa i izručio oko 37.000 kasetnih bombi!

U tom zločinačkom aktu učestvovalo je 16 zemalja članica pakta (nijesu učestvovale samo Grčka, Island i Luksemburg). Od toga su 9 država bile istovremeno i, najmoćnije i najuticajnije, članice Evropske unije (Njemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija, Belgija, Danska, Portugalija, kao i V. Britanija (Ujedinjeno Kraljevstvo) kojoj je prestalo članstvo u EU, 2020.godine). U toku agresije izvršen je još jedan genocid nad srpskim narodom, te brojni ratni zločini, prije svega, protiv civilnog stanovništva, uz grubo kršenje međunarodnog prava, Povelje UN i samog Sjevernoatlantskog (Vašingtonskog) ugovora.

Za agresiju nije upućena nijedna jedina riječ izvinjenja, niti je izražena spremnost da se nadoknadi nemjerljiva materijalna i nematerijalna šteta.

Tokom agresije izvršen je još jedan genocid nad srpskim narodom, te brojni ratni zločini, prije svega, protiv civilnog stanovništva, a upotrijebljena su i nedozvoljena sredstva borbe (za masovno uništenje).

NATO pakt je teroristička vojna organizacija koja je svojim „humanitarnim“ intervencijama, bez prethodne saglasnosti Savjeta bezbjednosti UN (u SRJ, Libiji, Iraku, Avganistanu i drugdje širom planete) vršila čin agresije (najveći međunarodni zločin – zločin protiv mira) i masovne ratne zločine, prije svega, protiv civilnog stanovništva.

„Humanitarne“ intervencije (akti agresije) NATO pakta nijesu u saglasnosti, kako sa članom 2 stav 1 tačka 1 (suverena jednakost država članica), tačka 3 (mirno rešavanje sporova) i tačka 7 (uzdržavanje od prijetnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta i nezavisnosti svake države), tako ni sa glavom VII Povelje UN (Akcije u slučaju prijetnje miru, povrede mira i akata agresije) u kojoj je propisano da samo Savjet bezbjednosti utvrđuje da li je ugrožen međunarodni mir, te određuje i primjenjuje mjere za uspostavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbjednosti.

Svojim aktima agresije NATO pakt je prekršio i sopstveni Sjevernoatlantski (Vašingtonski) ugovor i to:

Član 1 – „Strane (članice pakta) se obavezuju… da riješe svaki međunarodni spor…mirnim sredstvima, na način koji ne ugrožava međunarodni mir, bezbjednost i pravdu, i da se…uzdržavaju od prijetnje silom ili upotrebe sile nabilo koji način nespojiv sa ciljevima UN.“

Član 5 – „Strane su saglasne da će oružani napad na jednu ili više njih… smatrati napadom na sve njih… pomoći strani ili Stranama koje su napadnute… uključujući (i) upotrebu oružane sile… Takve mjere će prestati kada Savjet bezbjednosti preduzme mjere potrebne za ponovno uspostavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbjednosti.“

Član 7„Ovaj Ugovor ne utiče… na prava i obaveze Strana… utvrđene Poveljom UN ili primarnu odgovornost Savjeta bezbjednosti za održavanje međunarodnog mira i bezbjednosti.“

Srpski novinar sa višedecenijskim spoljnopolitičkim iskustvom, Đorđe Milošević je, u dnevnom listu „Politika“, od 25.oktobra 2020.godine, objavio:

„Krajem marta 1999.godine, saznali se da je… funkcioner NATO izjavio nemačkom radiju „Dojče vele“ da alijansa sada „preispituje i preuređuje pravo“:

– Stvaramo novo međunarodno pravo… tražićemo saglasnost Saveta bezbednosti kada je očigledno da ćemo ga dobiti. Nećemo mu se obraćati kada nije izvestan njegov pristanak… Rusija više nije supersila. Ona je regionalni igrač. Delovaćemo prema svojim procenama i svojim potrebama, ne obazirući se ni na koga.“?!

Da se podsjetimo izjava genocidnog karaktera zapadnih državnika i političara koje su bile u funkciji podsticaja i pripreme agresije na SRJ:

1) “Srbi su narod bez zakona i vjere. To je narod razbojnika i terorista.“ (Žak Širak, francuski predsjednik,1995).

2) „Srbi su zločinački dupeglavci,“ (Ričard Holbruk, specijalni američki izaslanik za Balkan,1995).

3) „Što se Srba tiče… to je danas jedan bolestan narod.“ (Žak Kot, francuski general, bivši komandant UNPROFOR-a u BiH,1997).

4) „Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu.“ (Helmut Kol, bivši njemački kancelar,1998)

5) „Sve Srbe treba smjestiti u naci-koncentracione logore! SAD moraju da predvode Zapad u odlučujućem odgovoru na srpsku agresiju, počinjući sa vazdušnim napadima po srpskoj artiljeriji. Srbi su nepismeni degenerici, silovatelji, ubice beba, kasapini i agresori!“ (Džozef Bajden, potpredsjednik SAD,1999).

lustracja, Foto: In4s, Pixabay

6) „Nemojmo se zavaravati, to će biti rat za preživljavanje NATO-a i taj rat, ako treba, mora biti totalan!“ (Zbignjev Bžežinski, poljsko-američki geopolitičar, 1999).

Genocidna namjera (mens rea) naredbodavaca i izvršilaca satanističkog vazdušnog napada na SRJ sadržana je u sledećim izjavama i porukama, datim i poslatim u toku same agresije:

1)“Rat protiv Srba… To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva.“ (Toni Bler, britanski premijer)

Agencije

2) „Srbi sprovode teror i siluju djecu.“ (Bil Klinton, predsjednik SAD, na proslavi 50-godišnjice NATO-a, u Vašingtonu)

3) „NATO DESERBIZATOR“ (NATO SRBOISTREBLjIVAČ) – Oglas na francuskoj TB „Canal +“.

4) „Raznesi nekoga na komade!“ – Poruka na projektilima koje su bacili NATO piloti.

Da je genocidni cilj bombardovanja SRJ bilo trajno uništenje srpskog naroda, dokazuje sledeće:

1)Protivno međunarodnim konvencijama o humanitarnom i ratnom pravu, bombardovani su civilni objekti u gradovima i naseljima nastanjenim gotovo isključivo srpskim stanovništvom i to: škole, bolnice, porodilišta, rafinerije nafte, gasovodi, instalacije za elektro i vodosnabdijevanje, hemijska postrojenja, infrastrukturni objekti, medijske kuće, manastiri, crkve… uz, na dugi rok, zagađivanje vode, vazduha i zemlje.

2) NATO je koristio i bombe sa osiromašenim uranijumom i kasetne bombe, koje su zabranjene Dablinskom konvencijom, iz 2008.godine. Cilj agresije je bio da se, time, poveća broj civilnih ljudskih žrtava (prije svega, trudnica, djece i omladine) i radijacijom teško naruši zdravlje, ne samo, pripadnika sadašnje nego i budućih generacija. Trajno radiološko zagađenje životne sredine uzrokuje veliki porast smrtnosti stanovništva od malignih bolesti. NATO letilice su u vazduh ispuštale i ogromne količine otrovnih gasova i nano čestica.
Municija sa osiromašenim uranijumom je „sijana“ i po poluostrvu Luštica i na drugim lokacijama u Crnoj Gori.

I glavnokomandujući u agresiji na SRJ, američki general Vesli Klark, u svojoj knjizi „Moderno ratovanje“, naveo je da se „NATO vojnički obrukao, ali se osvetio na civilima“! (Časopis „Pečat“,8.mart 2019.)

I pored počinjenih, gore opisanih, monstruoznih zločina i na teritoriji Crne Gore, Skupština je, 2017.godine, u retrogradnom istorijskom hodu i protivno volji većinskog državotvornog stanovništva Crne Gore (Srba i Crnogoraca koji govore srpskim jezikom), donijela neustavnu odluku o pristupanju Crne Gore NATO-u?!

Milo Đukanović je bio saveznik NATO-a u agresiji na sopstvenu zemlju. I Vilijam Montgomeri, ambasador SAD u SRJ i Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, od 2001.do 2004.godine, u intervjuu Zagrebačkom „Večernjem listu“, od 18. srpnja (jula) 2021.godine, potvrdio je da je Milo Đukanović bio marioneta američke administracije i Zapada. Ambasador Montgomeri je kazao, između ostalog, da je Đukanović „…kada je vidio da (Slobodan) Milošević neće pobijediti, okrenuo je pogled na Zapad i zatražio podršku. U toj ulozi je bio i tokom kampanje bombardovanja SRJ…“

U zajedničkoj izjavi za „Njujork tajms“, od 8.maja 1999.godine (New York Times, Opinion After The War In Serbia Is Over Milo Djukanovic And Zoran Djindjic, may 8,1999) oni su pozvali NATO da nastavi bombardovanje SRJ sve dok Slobodan Milošević ne padne s vlasti?! U toj izjavi se, između ostalog, kaže:

„…If the war ends with a signature on a peace agreement and the same leadership in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will contunue…“

Ili u prevodu:

„…Ako se rat završi potpisivanjem mirovnog sporazuma i sa istom vlašću, sa Slobodanom Miloševićem za kormilom, tragedija i nasilje će se nastaviti…“?!

Printscreen

Portal IN4S je, 5.septembra 2018.godine, objavio da je „Aktuelni crnogorski predsjednik Milo Đukanović tražio da NATO bombarduje pojedine objekte u Crnoj Gori. To se navodi u dokumentima na sajtu Predsjedničke biblioteke i Muzeja bivšeg američkog predsjednika Bila Klintona… po svjedočenju Klintona i (francuskog predsjednika – M.G.) Žaka Širaka, datom BBC-u, Đukanović (je) sam tražio bombardovanje ciljeva u Crnoj Gori „promiloševićevaca“, među kojima je i Murina. U filmu BBC-a „Pad Miloševića“, Klinton je kazao da je bombardovanje lokacija u Crnoj Gori, među kojima je i Murina, tražio direktno Đukanović… u 1999.godini. Vladu CG (SAD su) pomogle sa 55 miliona dolara.“

(Ričard) Holbruk(specijalni američki izaslanik za Balkan – M.G.) je u autorskom tekstu, koji je objavljen u „Njujork tajmsu“, još 10.aprila 2001.godine… izneo šokantnu činjenicu u vezi sa Đukanovićevim angažovanjem tokom NATO agresije… Prema njegovim rečima, crnogorski lider se „hrabro suprotstavio Slobodanu Miloševiću i pomogao NATO-u…u ogromnoj meri tokom rata na Kosovu“… (President Milo Djukanovic of Montenegro bravely stood up to president Milosevic during the Kosovo war, helping NATO enormously)… (Dnevni list „Informer“, 5.mart 2020.godine).

„Stručnjaci veruju da je Đukanović agresorima dostavljao obaveštajne podatke i da je sabotirao odbrambene akcije tadašnje SR Jugoslavije.“ (Isto)

Oprostiti gore objašnjene monstruozne zločine i dopustiti njihovu nekažnjivost bogohulno je i veliki je grijeh prema našem stradalničkom narodu! I tragično istorijsko iskustvo nas uči da se, opraštanjem i zaboravom, zločinci samo ohrabruju da zlodjela ponove!

Milan Gajović, diplomirani pravnik sa advokatskim ispitom i diplomirani ekonomista, iz Podgorice
30.april 2023.godine

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

2 Komentari
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Dr Miggyy
Dr Miggyy
1 godina pre

Крволочници НАТО-а 1999. године су немилосрдно и нехумано бомбардовали Србију и порушили јој огроман број саобраћајница, мостова, зграда, болнице и РТБ и убили јој неколико хиљада грађана ни кривих ни дужних, међу сњима и много деце. За НАТО су и српске бебе биле војни циљ: Агресори бомбардовали болнице и породилишта. Наши високо котирани политичари то све су заборавили, наш први вођа дао је три милиона евра жени највећег злоћинца Клинтону и узео за саветника, такође над нама злочинца, Тонија Блера, а његова супруга је наш главни адвокат и неко нам је крив, но наши политичари. Ти исти аутори сада организују најмасовнији скупови да докажу своју невиност и да увуку гласаће у своју корист. Ти исти постали су „гробари“ пензионера, прво отели пензије четири године, а затим смањили просечне пензије са 60% просечне плате на 40%, а причају како су спасили пензипонере, њихове гласачке машине. Пензоси узмите се у памет, уместо да гласате за „својих гробара“. Поред пензије и плате су међу најнижим у региону, просечне пензије су само веће од пензија у Републици Српској, а просечне плате су веће од оне у Македонији, Албанији и КиМ. Могу да вас лажу колико хоће, а истина је то.

Mučenik
Mučenik
1 godina pre

Крволочници НАТО-а 1999. године су немилосрдно и нехумано бомбардовали Србију и порушили јој огроман број саобраћајница, мостова, зграда, болнице и РТБ и убили јој неколико хиљада грађана ни кривих ни дужних, међу сњима и много деце. За НАТО су и српске бебе биле војни циљ: Агресори бомбардовали болнице и породилишта. Наши високо котирани политичари то све су заборавили, наш први вођа дао је три милиона евра жени највећег злоћинца Клинтону и узео за саветника, такође над нама злочинца, Тонија Блера, а његова супруга је наш главни адвокат и неко нам је крив, но наши политичари. Ти исти аутори сада организују најмасовнији скупови да докажу своју невиност и да увуку гласаће у своју корист. Ти исти постали су „гробари“ пензионера, прво отели пензије четири године, а затим смањили просечне пензије са 60% просечне плате на 40%, а причају како су спасили пензипонере, њихове гласачке машине. Пензоси узмите се у памет, уместо да гласате за „својих гробара“. Поред пензије и плате су међу најнижим у региону, просечне пензије су само веће од пензија у Републици Српској, а просечне плате су веће од оне у Македонији, Албанији и КиМ. Могу да вас лажу колико хоће, а истина је то.