Zapadni analitičari: SAD i EU bi da slome Rusiju, ali ona nije samo benzinska pumpa s nuklearnom moći

Izvor:
Beta

Zapad i pre svega Amerika bi da sankcijama ekonomski, a time misle i vojno slome Rusiju u ratu u Ukrajini, ali analize vodećih međunarodnih organizacija i ekonomskih instituta upozoravaju da se ne vidi kraj tog rata i ruskog sloma, dok se ponegde ukazuje i na upozorenja da “Rusija nije samo benzinska pumpa s nuklearnom moći”.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i vodeći nemački i francuski instituti IfW i Insee ocenjuju da ukrajinski rat svetu neminovno donosi inflaciju, ogroman skok cena energije, sirovina i hrane, uz slabiji privredni rast i shodno tome ekonomske i političke posledice po mnoge zemlje.

Jedino će Amerika održati svoj već pregrejani privredni rast uprkos posledicama pandemije kovida i činjenice da ona ne oseća posledice ukrajinskog rata kao Evropa.

Takodje da dolar još jača kao svetska valuta i “oružje” protiv Rusije u ukrajinskom ratu, kao i zahvaljujući tome da je Amerika energetski i za potrebe hrane nezavisna, najveća je svetska vojna sila i najveći svetski uvoznik, a robna razmena s Rusijom je bila samo jedan odsto njene trgovine sa svetom.

OECD predvidja da će svetski privredni rast biti dodatno manji za jedan procenat, inflacija veća za 2,5 odsto, IfW predočava da će rast nemačkog bruto domaćeg proizvoda biti upola manji, a u Francuskoj, drugoj ekonomiji po moći u Evropi, pad će biti bar za jedan procenat.

Skok cena hrane će uzdrmati bliski istok i sever Afrike, a ruska invazija na Ukrajinu je došla u času kad su svetska poljoprivreda i lanci snabdevanja hranom već bili krhki, uzdrmani takodje pandemijom korona virusa, u času kad su Ukrajina i Rusija kao glavni svetski izvoznici žitarica obustavili izvoz.

Dosad nevidjeno žestoke sankcije Amerike i Zapada Rusiji su nanele težak udar ruskoj privredi, ali uzvratna posledice po svetske privredne i finansijske tokove se već osećaju, kako zbog skoka cena sirovina i energije, tako i činjenice da je prekinut izvoz žitarica iz Ukrajine i Rusije, a ove dve zemlje podmiruju trećinu potreba sveta kad je reč pre svega o pšenici i drugim žitaricama.

Američki analitički centar “Džeopolitikal monitor” (Geopolitical Monitor) ukazuje na to da “rat u Ukrajini nije samo ukrajinsko pitanje… to može uneti temeljne promene na svetskom planu, a što već vidimo u tome da se Nemačka ponovo naoružava, NATO je zbio redove, cene sirovina su krenule u nebo, Rusija je sve više izolovana”.

“A kolikih razmera će biti promene u svetskom poretku zavisi od toga kako će se završiti ukrajinski rat”, kažu stručnjaci američkog centra.

I drugi geopolitički i strategijski stručnjaci ističu da to jeste nepoznanica, da ruski predsednik Vladimir Putin, čije je poslednje opsežno obrazlaganje razloga ruskog vojnog ulaska u Ukrajinu praktično prećutano u zapadnoj javnosti, najavljuje da se “vojna operacija odvija po planu” i da stižu snažna ruska vojna pojačanja i sirijski drugi “dobrovoljci” da pomognu rusku operaciju u Ukrajini.

“Jasno je da Rusi očekuju dugi rat, Ukrajinci mobilišu svoje gradjane, ali koliko dugo će se ti gradjani moći da bore u ratu ako im postane nekako beznadežan”, pita Džeopolitikal monitor.

Ipak, zavisnost Evrope od uvoza ruskog gasa je samo jedna od teškoća s kojima se suočavaju Evropljani u prihvatanju novih, još žešćih sankcija Rusiji nailaze i na neočekivane teškoće oko manjka komponenti za svoju automobilsku, elektronsku industriju, proizvodnju djubriva za poljoprivredu upravo iz Ukrajine i Rusije.

U Evropsku uniju su iz Ukrajine i Rusije uvoženi i derivati metanola za hemijsku industriju, sirovine i poluproizvodi za gradjevinsku industriju, lekove, kozmetiku, Rusija proizvodi 80 odsto zamene za safire koji se koriste u optici i mikroelektronici, a glavni je svetski snabdevač retkim mineralima.

Mediji i analitičari u EU ukazuju i na studiju američkog univerzitetskog stručnjaka za geopolitiku i istoriju Nikolasa Maldera koji predočava da ekonomske sankcije ne moraju biti presudne za ishod nekog rata.

I ukazuje na to da je, uz ekonomsku odmazdu, za vojni poraz sila osovine u prvom svetskom ratu bila presudna potpuna demoralizacija vojnika, gubljenje svake nade u pobedu, a ne prvobitno glad i bolesti koje su ih teško pogodile.

Neku malu nadu su pobudili pregovori Kijeva i Moskve, ali svi analitičari su saglasni da će tek uz obustavu sukoba i spremnost Amerike za mirovnu nagodbu, moći da se krene u suštinske pregovore o namirenju interesa obe strane, ruske i ukrajinske, ali i Zapada da bi se mogao sklopiti sporazum o kraju rata.

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar