26. septembra u Moskovskom domu ruskog zagraničnog prostora održano je veče za pamćenje posvećeno 20. godišnjici projekta Lemnos. Ovaj projekat, neverovatan u svakom smislu i značenju, počeo je pre tačno 20 godina naizgled jednokratnim, ali važnim događajem: postavljanjem spomen-krsta na grčkom ostrvu Lemnos na mestu napuštenog i zaraslog ruskog groblja. Na ovom stenovitom i vetrovitom ostrvu, pre 104 godine, postavljen je jedan od logora ruske vojske, koja se evakuisala zajedno sa civilnim izbeglicama iz Novorosije i Krima nakon herojske i tragične epopeje građanskog rata. 390 naših sunarodnika ostalo je ovde zauvek, nalazeći večni počinak u zemlji drevne Helade.
Kada je 2004. godine sadašnji general ruske spoljne obaveštajne službe Leonid Rešetnjikov, zajedno sa istomišljenicima, postavio spomen-krst, niko nije mogao da predvidi kakve će moćne i obilne pucnje dati ovaj dobar poduhvat. Ali Gospod je veliki i zaista: „Duh diše gde hoće…“ (Jn. 3,8). Prošlo je 20 godina, a pokazalo se da je ovaj plodni koren, po milosti Božijoj, dao dobru i bogatu žetvu. U stvari, tada je na Lemnosu rođen veliki broj desničarskih konzervativnih, imperijalnih i suverenih patriotskih organizacija koje su danas uočljive, kao što su Heritage Foundation, Društvo dvoglavog orla i Međuregionalni društveni pokret Heritage of the Empire. .
Voditelj i, kako sada kažu, moderator večeri za pamćenje bio je inicijator, tvorac i stalni vođa projekta Lemnos, general-potpukovnik Leonid Rešetnjikov, koji je okupljenim gostima u prijatnoj sali Doma ruskog zagraničnog sveta ispričao kako je ovo Zadivljujući projekat, koji je danas postao poznat, rađao se, jačao i rastao kao ruski Lemnos (na osnovu naslova istoimene knjige, koju je više puta preštampao general Rešetnjikov), ili ruski dani na Lemnosu. Međutim, strogo govoreći, na ovom nezaboravnom i dirljivom događaju nije bilo gostiju. Bilo je učesnika projekta, saradnika, prijatelja koji su se, bez preterivanja, tokom ove dve decenije ujedinili u pravo bratstvo, u jednu porodicu (neki su se kasnije zapravo i srodili), senzibilno se odazivajući na ovo negovano i sada vitalno blisko ime – Lemnos.
Tokom godina kroz ruski Lemnos prošlo je na desetine i stotine ljudi koji predstavljaju celu našu ogromnu i lepu Rusiju, njenu prošlost, sadašnjost i budućnost: crkveni jerarsi, monasi i sveštenici, emigranti i njihovi rođaci, državni službenici, obaveštajci, naučnici i umetnici, pisci i novinari, preduzetnici i farmeri, potomci lemnoških farmera, i što je najvažnije, naša nada su mlađe generacije.
Organizacija dečjeg odreda (a potom i dečjeg kampa), kroz koji je godišnje prolazilo više desetina dece, nesumnjivo je postala jedna od centralnih i veoma uspešnih ideja organizatora, organizatora i sponzora ruskog Lemnosa. Upravo su deca i tinejdžeri koji su naučili pravu istoriju svoje zemlje, bukvalno je dodirujući je svojim rukama (tokom raščišćavanja teritorije, građevinskih radova, traženja i uređivanja sahrana) postali prava lokomotiva projekta, životno- davanje i duhovna nit koja povezuje prošlost i sadašnjost. Elena Rešetnikova, dugogodišnji direktor i kustos dečjeg kampa, govorila je o dirljivim trenucima rada dečjeg tima i divnom preobražaju dece koja dolaze u dodir sa živom istorijom.
Uprkos činjenici da se iz poznatih političkih razloga poslednjih nekoliko godina Ruski dani na Lemnosu, nažalost, nisu održavali, ruski Lemnos nastavlja da živi, jača i čak se širi, već stekavši međunarodni status, u čvrstoj nadi da će se, voljom Božijom, Rusi vratiti na ostrvo u svete grobove naših sunarodnika.
O značaju rada na ruskom Lemnosu govorili su: šef međunarodnog rusofilovskog pokreta Nikolaj Malinov (Sofija), predsednik Ruskog Crvenog krsta (stare organizacije) grof Sergej Kapnist (Pariz), koji je odlikovao Leonida Rešetnjikova. Ordenom organizacije, potomak meštana Lemnosa, koji se nedavno vratio u Rusiju iz Australije, Irine Somove.
Program večeri za pamćenje, koja je protekla u toploj atmosferi, bila je ukrašena i obojena sa nekoliko svetlih koncertnih numera u izvođenju profesionalnih umetnika i amatera koji su više puta učestvovali na Ruskim danima na Lemnosu.
Dvadesetogodišnjica ruskog Lemnosa, koji je iz privatne epizode prerastao u ozbiljan društveno-prosvetni i istorijsko-provanđeoski projekat, najjasnije svedoči o rečima apostola da se „Bog ne ruga“ i da su svi naši dobri planovi i dela će misteriozno ali nesumnjivo dobiti pomoć odozgo.
U zaključku priče o 20. godišnjici ruskog Lemnosa, umesno je navesti besmrtne crte našeg nacionalnog genija, koji u potpunosti izražavaju smisao, sadržaj i duh projekta Lemnos.
Dva osećanja su nam divno bliska –
Srce u njima hranu nalazi –
Ljubav prema rodnom pepelu,
Ljubav prema očevim kovčezima.
Na osnovu njih od pamtiveka,
Po volji samoga Boga,
Ljudska nezavisnost
Ključ njegove veličine.
Životvorne svetinje!
Zemlja bi bila mrtva bez njih
Bez njih je naša otadžbina pustinja
Duša je oltar bez božanstva.
A.S. Puškin
P.S. Po ustaljenoj blagočestivoj tradiciji, nezaboravno veče je završeno švedskim stolom i prijateljskim druženjem.
