Svi bankarski proizvodi od dozvoljenog minusa, keš kredita, stambenih kredita u evrima i kreditnih kartica će poskupeti zbog povećanja referentne kamatne stope NBS i Evropske centralne banke, a koliko, odluka je na bankama, kažu sagovornici Sputnjika.
Narodna banka Srbije odlučila je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 3 odsto.
Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 4 odsto, a stopa na depozitne olakšice 2 odsto tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena.
[the_ad id=“804″]
Sve bankarske usluge poskupljuju
Kako će povećanje referentne kamatne stope NBS uticati na kredite?
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić objašnjava da će poskupeti svi proizvodi koji su izraženi u dinarima, dakle oni koji nemaju valutnu klauzulu.
„Dakle, to su dinarski krediti, pogotovu gotovinski krediti, keš, dozvoljeni minus, kamatna stopa na kreditne kartice, znači sve što je vezano za dinar. Slučajno se desilo da je paralelno sa dinarskom skočila i kamatna stopa u evrima po odluci Evropske centralne banke. I ona je podigla referentnu kamatnu stopu, što znači da će poskupeti i y evro indeksirani krediti koji su sa valutnom klauzulom i to su obično stambeni dugoročni krediti,“ kaže naš sagovornik.
Sve ovo znači i da će napominje on poskupeti i krediti za privredu.
„Tako da možemo da kažemo pošto su de paralelno desile obe stvari, pa će poskupeti sve bankarske usluge“ zaključuje on.
On dodaje da je stvar poslovne politike svake banke koliko će izraziti svoju kamatnu stopu jer ne moraju sve banke da ovu odluku NBS prenesu linerano.
Banke će same odlučiti o visini
„Ono što se kaže jedan prema jedan, nego mogu malo manje ili više od ta tri odsto ali ne bih ulazio u to za koliko tačno,“ kaže naš sagovornik.
Miroslav Jovanović, profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu u Ženevi, kaže da dve stvari utiču na to kako će ovo da se odrazi na kredite.
„Prvo zavisi od toga kakva ugovor imate sa bankom – da li je on sa fiksnom kamatnom stopom što znači da vam kamata neće skakati a ako je sa promenljivom, onda će rata kredita biti uvećana,“ objašnjava on.
On podseća da je naša centralna banka vezana poslovanje za evro tako da mi „de jure“ nemamo ali imamo „de fakto“ evro u Srbiji.
„Mi bismo trebali da vodimo neku našu politiku a to je da nemamo fiksni kurs za evro već promenljiviji jer imamo preterano mnogo uvoza i klizajući kurs na dole bi poskupeo uvoz što znači da bi ga bilo manje i tako davao podsticaj izvozu,“ smatra Jovanović.
Donoseći ovakvu odluku, Izvršni odbor NBS obezbeđuje, piše u njihovom saopštenju kontinuitet umerenog pooštravanja monetarnih uslova, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pri tom dalji rast privredne aktivnosti.
mi nemamo naše banke, zato se ništa i ne pitamo