Odlikovani i od Tita i od španskog kralja Huan Karlosa, ostali bez krova nad glavom: Španski borci danas nemaju prostorije za rad
UDRUŽENjE “Španski borci 1936-1939.”, naslednici čuvenog Udruženja španskih boraca, koje je Tito 1971. odlikovao Ordenom narodnog heroja, a španski kralj Huan Karlos 2006. predsednika Lazara Latinovića Ordenom za građanske zasluge, danas nema prostorije.
Sastaju se po kafanama, a arhivu čuvaju u SUBNOR-u Savskog venca, pri sekciji Prve proleterske brigade, pišu Novosti.
Na njihov položaj ne utiče ni to što ove godine slave jubilej, 75-godišnjicu osnivanja, kao ni činjenica da će se potomci republikanskih boraca naći u fokusu u celoj Evropi, budući da je Španija najavila donošenje Zakona o demokratskom sećanju i mogućnost davanja državljanstva deci interbrigadista.
Nekada su obavljali najodgovornije funkcije u državi, od potpredsedničkih do ministarskih i ambasadorskih. Od četiri generala armije sedamdesetih godina prošlog veka, trojica su bila pripadnici nekadašnjih Internacionalnih brigada. Tretirani su kao prvoborci. Danas su, međutim, potpuno marginalizovani.
– Okupljamo se u “Brankovini”, pre toga u “Zlatnom burencetu” i “Suncu” – kaže aktuelni predsednik Milo Petrović. – Poslednji živi španski borac iz Srbije Milojko Teofilović, koji je imao dom u Kaliforniji, slao je na godišnjicu preko rođaka tortu, sve dok nije preminuo 2009. Posle su tu tradiciju preuzele Lenka i Kori Udovički, ćerke Lazara Udovičkog, a poslednjih godina Marin, sin Vicka Antića.
MNOGI REHABILITOVANI
UDRUŽENjE je imalo veliku ulogu u rehabilitaciji španskih boraca. U Srbiji su mahom u pitanju golootočani, od kojih je jedan broj sudski rehabilitovan i dobio odštete. U Sloveniji se radilo na vraćanju građanskih prava osuđenima u “dahauskim procesima”, optuženim za navodnu saradnju s Gestapoom. Naknadno je dokazano da je u pitanju montiran proces.
Nekada su prostorije imali u Domu Vojske, ali su iseljeni 1999, u vreme bombardovanja, i nikada nisu vraćeni. Uzalud su pokušavali da dobiju nazad kancelarije između 2005. i 2011. Obraćali su se čak i predsedniku Republike, objašnjavali koliki su uticaj imali u formiranju JNA. Četvorica vodećih komandanata prilikom oslobađanja Beograda bili su interbrigadisti: Peko Dapčević, Koča Popović, Petar Drapšin i Kosta Nađ.
– Ove godine, 19. marta, navršava se 75 godina od kada je, na Kolarčevom narodnom univerzitetu, formirano Udruženje jugoslovenskih dobrovoljaca španske republikanske vojske – kaže Petrović.
– Početkom dvehiljaditih preimenovano je u Udruženje španskih boraca i prijatelja, a mi smo, kao novo udruženje formirani 2011. Baštinimo sve tekovine i nastavljamo tradiciju svojih prethodnika.
Na pitanje da li se danas osećaju odbačeno, Petrović odgovara da im nisu potrebne prostorije da bi radili ono u šta veruju, a ionako nemaju novca za plaćanje troškova.
Izvor: Novosti
