Sveti Sava i Kosovski boj “ispali” iz školskog programa

Sveti Sava i Kosovski boj “ispali” iz školskog programa

Reforma nastavnih planova i programa za osnovnu školu, koja je sprovedena u poslednje dve decenije, “zakačila” je i lekcije o Svetom Savi, pa je zastupljenost sadržaja posvećenih najvećem srpskom prosvetitelju postupno umanjivana.

Kako se navodi u tekstu pomenutog medija, osnivač srpske crkve i škole u osmom razredu uošte se ne pominje, a u mlađim razredima posle svake reforme, sadržaji posvećeni Svetom Savi su “sasecani” i razvodnjavani. Ništa bolje u udžbenicima nije prošao ni Kosovski mit.

Ovo kažu pofesori koji su uradili analizu čitanki od petog do osmog razreda osnovne škole. Podsećaju da je pre poslednje reforme Sveti Sava bio zastupljen u obaveznom delu svih programa od petog do osmog razreda.

„Sada je ovaj prosvetitelj “preživeo” u petom i sedmom razredu, u šestom je književno delo o njemu izborno, a u osmom ga nema, iako je baš tada neophodno“, ističe, prof. dr Olivera Krupež za „Novosti“.

Ona posebno upućuje na nastavni plan iz šestog razreda, gde se mora birati ili pesma “Gračanica” Desanke Maksimović ili “Sveti Sava” Vojislava Ilića, tako da đaci, u zavisnosti šta nastavnik izabere, ostaju ili bez lekcije o Svetom Savi ili bez lekcije o Kosovskom mitu.

“ Iako su mnoga manje značajna dela obavezna, baš je kod ova dva naslova zapelo da se bira jedan ili drugi“, dodala je ona.

Kada je reč o sedmom razredu, preporučen je naslov “Sveti Sava i đavo”, umesto predanja i legendi koje svedoče o duhovnoj dimenziji Svetog Save.

Kosovski mit je ranije bio zastupljen u svim razredima sa više nastavnih celina. Danas ga nema u petom razredu, u šestom nastavnici moraju da izaberu ili “Gračanicu” ili “Svetog Savu”, u sedmom razredu je, na primer, izostavljen “Boj na Kosovu” Ljubomira Simovića.

„Ostalo je nekoliko epskih narodnih pesama, ali ispada da ni jedan jedini srpski pesnik nije pisao o kosovskim junacima“, dodala je Krupež.

Kako izgleda analiza:

„Najpre je u šestom izostavljena Rakićeva pesma “Nasleđe”, a potom je nestalo Rakićevih kosovskih junaka u sedmom razredu kada je pesma “Na Gazimestanu” zamenjena “Simonidom”. Nažalost, u poslednjoj reformi nisu preživele ni “Simonida” ni “Gračanica” a sa njima ni kralj Milutin, kao ni srpski car Dušan koji je bio lirski subjekt u pesmi “O poreklu” Desanke Maksimović.“

U šestom Kosovski ciklus samo je u okviru istorije

„Zatim “Veče” Đure Jakšića, pesma koja je neraskidivo vezana za kosovski mit, u pojedinim udžbenicima svedena je na opisne motive dok se krvave toke, bojište, kao i poginuli vitez koji se posvetio, realitivizuju i ne dovode ni u kakvu vezi sa suštinom…“

„U sedmom razredu se tokom jedne decenije dva puta izmenio izbor iz Rakićevog ciklusa “Sa Kosova”. Pesma “Na Gazimestanu” najpre je zamenjena “Simonidom” kojoj je Arbanas nožem izbo oči što svedoči o kontinuitetu skrnavljenja srpskih svetinja na Kosovu. Iako aktuelna, bez objašnjenja je zamenjena pesmom “Božur” koja je refleksivna, bez dominantne nacionalne i istorijske dimenzije, čime je njeno tumačenje prepušteno nastavnicima i njihovom ličnom odnosu prema temi.“

Profesorka Krupež ističe da se, ako se uporede prethodni i novi programski sadržaji, može zaključiti da je aktuelna reforma poslužila da se već redukovani programi još jednom preispitaju i da se iz njih izostave preostali naslovi u kojima se negovala kultura sećanja na značajne ličnosti i istorijske događaje.

„Očigledno je reforma poslužila za sistematično desetkovanje programskih sadržaja iz domena nacionalne istorije, kao i za potiskivanje autora i dela koja pobuđuju razvoj nacionalne svesti mladih generacija. To se najlakše može prepoznati na primerima uklanjanja kosovskog mita, na potiskivanju centralnih ličnosti srpske prosvete i kulture, u zamenama književnih dela neadekvatnim naslovima i u nametanju velikog broja stranih autora nauštrb kanonskih srpskih pisaca“, ocenjuje prof. Krupež za „Novosti“.

Nova.rs/ Pero Jovović

POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar