Đorđević za ruske medije: Vučić je već odlučio da izda Srbiju. Šta će crkva i narod reći?

Izvor:
IA REKS, Foto: Zoran lončarevič/Nova.rs, Printscreen

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održaće važno obraćanje građanima Srbije 23. januara. Očekuje se da će njegov govor biti posvećen kosovskom pitanju i francusko-nemačkom predlogu , o čemu je srpski lider razgovarao 20. januara sa predstavnicima SAD, EU, Nemačke, Francuske i Italije u Beogradu. Srpski predsednik još nije upoznao sugrađane sa tekstom predloga. U izdanju Danasa objavljena je 22. januara nezvanična verzija dokumenta, koja je, prema rečima uredništva, primljena „iz diplomatskih izvora“. Na osnovu objavljenog dokumenta može se reći da se Beogradu nudi da faktički prizna Kosovo kao nezavisni subjekt međunarodnog prava.

Da li će srpske vlasti prihvatiti inicijativu Francuske i Nemačke o Kosovu? Lider srpskog pokreta „Oslobođenje“ Mlađan Đorđević odgovara na ovo pitanje u intervjuu agenciji REKS .

Foto: Privatna arhiva, Printscreen

Nakon sastanka sa predstavnicima EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije, Aleksandar Vučić je najavio da namerava da sa članovima Vlade Srbije, poslanicima i političkim strankama započne proces usaglašavanja takozvanog francusko-nemačkog plana za Kosovo i Metohiju. Šta to znači u praksi?

To u praksi znači da je Vučić 20. januara pokazao spremnost da prihvati francusko-nemački plan za Kosovo, koji niko od nas nije video i nije mogao da vidi u originalu i o njemu može suditi samo po onome što je dospelo do medija. Bez sumnje, ovaj plan, koji uživa podršku SAD i EU, vodi ka potpisivanju „sveobuhvatnog sporazuma“ između otcepljenog Kosova i Srbije. Vučić je zapravo izjavio da je spreman da prihvati izdaju Kosova. To je ono prema čemu on ide otkako su ga zapadne obavještajne službe dovele na vlast. Njegov zadatak je dati takozvanom Kosovu državnost.

Vučićeve reči da će o planu za Kosovo razgovarati sa vladom ili sa predstavnicima drugih državnih institucija obična su laž. Vučić sve odluke u državi donosi sam, uprkos tome što po ustavu nema ovlašćenja da se bavi spoljnom politikom – to je prerogativ vlade. Ali u Srbiji sve državne institucije kontroliše Vučić i poenta njihovog rada je da ga drže na vlasti. U ovom slučaju odluku donosi samo Vučić i ona je već doneta. Predsednik Srbije je 20. januara zapravo pokazao da nije u stanju da brani nacionalne interese svoje zemlje. Očito Zapad ima poluge kojima može da ucenjuje Vučića.

Zašto, po vašem mišljenju, Srbija ne bi trebalo da se složi sa francusko-nemačkom inicijativom?

Sprovođenje ovog plana je put ka onome na šta pokret Oslobođenje upozorava već nekoliko godina. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, Vašingtonskog sporazuma, pristupanja inicijativi Otvoreni Balkan, Srbija ide ka priznanju nezavisnosti Kosova, s tim što se to u formalnom smislu neće zvati priznanjem. Beograd će po svoj prilici pristati da ne sprečava ulazak separatističkog Kosova u UN, NATO, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije.

Tako Vučić, zajedno sa svojim američkim sponzorima, pokušava da izbegne da Rusija i Kina stave veto na prijem Kosova u UN. Zapad godinama razmišlja kako da se oslobodi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, koja Srbiji garantuje suverenitet nad svojom južnom pokrajinom. Francusko-nemački plan je način da se ovaj problem reši.

Takođe je važno podsetiti da bi sporazumom koji predlažu da potpišu Beograd i Priština  bio eliminisan problem sa pet zemalja EU koje još nisu priznale Kosovo. I pored toga što separatističko Kosovo nije međunarodno priznata država i članica UN, moglo bi da se pridruži drugim međunarodnim organizacijama, pre svega NATO-u.

Šta će za Srbiju značiti eventualni prijem Kosova u NATO?

Ulazak Kosova u NATO znači da je pridruživanje NATO-u sledeći korak za Srbiju. To je drugi zadatak koji Vučić mora da ispuni za Zapad – da uvuče Srbiju u severnoatlantski savez. To će dovesti do konačnog raskida srpsko-ruskih odnosa. Ovaj prekid ne bi trebalo da se desi formalno, ali ako Srbija postane članica NATO-a, to će se desiti jednostavno faktički. Posle toga, pritisak na zvanični Beograd biće toliki da mu više neće ostati nikakav alat da zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji.

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja Srbije koja su sprovedena od završetka NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, stanovništvo zemlje se nedvosmisleno protivi članstvu Srbije u NATO alijansu. Kako će se rukovodstvo Srbije u ovom slučaju nositi sa javnim mnjenjem?

Na primeru pristupanja Crne Gore i Severne Makedonije Severnoatlantskoj alijansi, već smo videli da se sve odluke o ovom pitanju mogu donositi u parlamentu bez referenduma. Vučić kontroliše parlament.

Foto: Printscreen, SPC, Wikipedia

U ovom trenutku, kada srpski narod još uvek nije svestan šta se zaista dešava, kada vlada jak nemir među Srbima na severu Kosova i Metohije, poslednja nada za otpor je Srpska pravoslavna crkva. Samo Crkva može da zaustavi najnoviju izdaju Kosova. Aleksandar Vučić se sastao sa patrijarhom Porfirijem pre sastanka sa „velikom petorkom” (EU, SAD, Nemačka, Francuska i Italija – novinska agencija REKS ), tokom kojeg je razgovarano o inicijativi Zapada za rešenje Kosova… Crkva je posle ovog skupa objavila poruku u kojoj se prvo ističe da svaka odluka o Kosovu i Metohiji mora biti u okvirima ustava, odnosno da Kosovo mora ostati u sastavu Srbije. Ali drugi deo poruke kaže da SPC podržava napore vlasti u cilju rešavanja kosovskog pitanja. Svi čekamo reakciju crkve i patrijarha Porfirija. Važno je da se zna da li će SPC podržati ovakvu izdaju Vučića. Ako Srbija izgubi Kosovo, onda se postavlja pitanje šta je Srpska pravoslavna crkva bez Kosova. Ovo je pitanje opstanka Srpske Crkve kao jedinog preostalog duhovnog jezgra srpskog naroda.

Što se političara tiče, velika odgovornost u ovom trenutku leži na predsedniku Socijalističke partije Srbije, aktuelnom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću . U njemu društvo vidi velikog prijatelja Rusije, koji se istovremeno bori za očuvanje Kosova, naslednika Socijalističke partije Miloševića koja je 1999. godine ratovala za južnu pokrajinu (bombardovanje Srbije u vreme kada su na vlasti bili socijalisti). Takođe je važno napomenuti da bez Dačića Vučić zapravo nema moć.

Stoga će poslednja Vučićeva odluka u vezi sa francusko-nemačkim planom za Kosovo u Srbiji biti svojevrsni test za sve stranke na političkoj sceni. I za one koji se pozicioniraju kao rusofili, i za one koji se izjašnjavaju da su patriote, i za proevropljane. Sada će se videti ko podržava Vučića a kome je spas Kosova i Metohije samo program na papiru.

Da li eventualno potpisivanje sporazuma sa Prištinom znači automatsko uvođenje sankcija Rusiji od strane Beograda? Da li su ove dve stvari povezane?

To ne znači da se to mora dogoditi automatski. Ali potpisivanje sporazuma sa Prištinom otvara put za donošenje bilo kakvih odluka u vezi sa Rusijom. Nakon sastanka Velike petorke u Beogradu, američki zvaničnik Gabrijel Eskobar rekao je da će Zajednica srpskih opština biti formirana uprkos želji ili nespremnosti premijera te separatističke tvorevine Aljbina Kurtija. Eskobar ovim rečima direktno poništava odluke takozvane vlade u Prištini. On u suštini kaže da ćemo skloniti Kurtija ako ne želi da sarađuje.

Sama Zajednica srpskih opština je prevara. Srbima to neće dati ništa, ali će dati povoda Vučiću da kaže da je pobedio i zaštitio srpsko stanovništvo u regionu.

Eskobar je istog dana rekao i da će Srbija imati posledice ako se ne pridruži antiruskim sankcijama. Ovde treba istaći dve tačke. Prvo, američki zvaničnik preti da će smeniti kosovsku separatističku vladu koju su SAD priznale. Drugo: jasno stavlja do znanja Srbiji, tačnije Vučiću – ako se ne pridružite sankcijama, biće posledica.

Kosovo i Metohija je glavno nacionalno pitanje. Ovo je složenije pitanje od uvođenja sankcija Rusiji. Ako Vučić reši kosovsko pitanje onako kako Zapad želi, onda su potpuno otvorena pitanja pridruživanja antiruskim sankcijama ili ulaska Srbije u NATO.

Ranije je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao da Kurti ne razume kakve mogućnosti otvara francusko-nemačka inicijativa. Da li to znači da se odricanje Beograda od Kosova može odložiti za kasniji datum zbog interesa lidera albanskih separatista?

Ovo je apsurdna situacija, ali ispada da u ovom trenutku ekstremista i albanski ultranacionalista Kurti čini više za srpske nacionalne interese od Vučića. On ne želi da pristane na formiranje Zajednice srpskih opština, pošto je u programu kojim je pobedio na izborima navedeno da njegova stranka ni pod kojim uslovima neće dozvoliti stvaranje ovog udruženja. Uprkos pritiscima SAD i EU, on čvrsto brani svoj program i time odlaže izdaju Kosova od strane srpskih vlasti. Koliko će to trajati, ne znamo.

Da vidimo koliko brzo će  Amerikancima trebati da ponovo smene Kurtija. Već su mu jednom smenili vladu, ali je onda opet pobedio na izborima. Tako da za sada izgleda da lider separatista koji se zalaže za ujedinjenje Albanije i Kosova i koji teroriše kosovske Srbe danas deluje u korist Srbije.

1 1 glas
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare