Đurđev o titoistima, deci titoista i unucima titoista: Sa govedima kao sa govnima

Izvor:
Alo!, Foto: Ilustracija

Unuci titoizma

Virus jugoslovenštine i bratstva i jedinstva iza kojih se zapravo krije samo mržnja prema sopstvenom srpskom narodu i dalje razara naše narodno i duhovno biće, piše u autorskom tekstu Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige

Aleksandar Đurđev, Foto: Srpska liga

Dešavanja oko nas sve više potvrđuju ne samo dobro poznatu tezu ,,i posle Tita, Tito“, odnosno ,,posle Tita – Titići“, već nas uveravaju da će uskoro, nakon biološkog izumiranja Titića polako, ali sigurno početi da važi parola ,,i posle Titića – Titići“. Vreme borbe protiv ,,dece titoizma“ polako ističe i smenjuje ga novo doba – doba ,,unuka titoizma“ koji ne samo da nisu ništa bolji od svojih ideoloških očeva, već, naprotiv, u sebi nose daleko smrtonosniji otrov po srpski narod i državu od svojih prethodnika. Istorijat jedne, na prvi pogled srpske porodice jer se preziva Kostić, najbolje oslikava višegeneracijsku matricu fizičkog i duhovnog ubijanja svega onoga što je srpsko i to, krajnje paradoksalno, o srpskom trošku.

Priča počinje sa jednim od brojnih ,,očeva titoizma“ na našim prostorima Svetislavom Kostićem, bivšim oficirom Titove tajne policije. Čime se pomenuta struktura bavila u posleratnim godinama, danas je svima poznato – ,,oslobađanjem“ Beograda od Beograđana i njegovih vila i stanova od Srba, ubijanjem srpskih domaćina i intelektualaca, otimanjem hrane i useva od ionako siromašnog naroda, a glavna aktivnost im je bila da osluškuju da li će neko reći makar jedno slovo protiv njihovog dragog Tita, ustaško-austrougarskog kaplara koji je u oba svetska rata ubijao i vešao Srbe.

Oca je nasledio sin Vladimir Kostić koji se 2015. godine domogao mesta predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koju njegov otac i njegovi istomišljenici nisu mogli da preimenuju u Akademija nauka i umetnosti Srbije samo zato što bi se skraćeno zvala ANUS, a što bi čak i za njihovo antisrpstvo bilo previše. Iako lekar po struci, Vladimir Kostić se po dolasku na čelo SANU nije bavio medicinom ili njoj srodnim naukama, već je odmah krenuo da stavlja so na ranu celom srpskom narodu svojim ne samo skandaloznim i antipatriotskim, već i protivustavnim izjavama.

Аутор: Plus Online, CC BY 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=114211696

Umesto da, kao prvi čovek najviše naučne ustanove u Srbiji, organizuje naučne konferencije i uređuje zbornike posvećene tome kako da Srbi sačuvaju Kosovo i Metohiju, ovaj ,,sin titoizma“ je već 2015. godine izjavio da bi jedina politička mudrost za nas u tom trenutku bila da s elementima dostojanstva napustimo Kosovo, koje, kako ovaj titoista tvrdi, nije više ni de fakto ni de jure u srpskim rukama. Vidimo, dakle, da se misija nastavlja – otac je sa svojim drugovima razbojnicima zabranjivao povratak Srba na Kosmet nakon Drugog svetskog rata i puštao Albance da se u isto ilegalno useljavaju, a sin bi da pritisne Srbe da otmicu Kosmeta prihvate kao nešto normalno i dobro za njih. Nije se na tome zaustavio ovaj komunista preobučen u levo liberalno ruho – ovaj slučajni Srbin je poručio Srbima i po rođenju i po uverenju da je Rusija veštačka alternativa i da put ka EU nema alternativu.

Opet kontinuitet s ocem, koji je tako 1948. godine slao na Goli otok sve one koji su hteli saradnju sa Rusijom, a ne sa Zapadom. Konačno, tu je i ,,unuk titoizma“ Svetislav Kostić, kome od dede nije ostalo samo ime, već i patološka mržnja prema sopstvenom narodu i preka narav. Ovaj pupoljak trule titoističko-jugoslovenske lešine obradovao je svoje pristaše vešću da je osnovao Zeleno-levi front. Crvena kamuflaža zamenjena je novom zelenom bojom, ali je sve ostalo isto ili još i gore u odnosu na oca i dedu. Mlađani Kostić, ideološki klon Brajana Brkovića, poručuje da će parola njegove neokomunističke družine biti ,,ne damo Srbiju“.

Tu Srbiju, domaćinsku, vrednu, moralnu i zdravu, koju su njegovi preci oteli od Srba i decenijama je razvaljivali na sve moguće načine, on nipošto neće da ispusti iz svojih ruku. Hteo bi ovaj lider drugosrbijanske scene da se i na njegovu porodicu odnosi stih iz narodne pesme Uroš i Mrnjavčevići ,,Od oca je ostanulo sinu, đetetu je od koljena carstvo“, kao da su, bože me oprosti, nekakva svetorodna loza, a ne titovi pioniri. Nema njegov Zeleno-levi front nikakvu političku platformu, nikakav program, samo par frazica čija je najveća meta Republika Srpska. Deda suzio Srbiju u Jajcu, otac joj otimao Kosmet, a unuk hoće Republiku Srpsku, ruga se Kragujevcu 1941. godine upoređujući ga sa Srebrenicom 1995, pominje ustaljene fraze o silovanjima u Foči i paljevinama u Višegradu, priča o pomirenju (koje je postalo novo ime za staro ,,bratstvo i jedinstvo“), a nikako da mu na pamet padnu ni Jasenovac ni Bratunac.

Spominje borbu srpskih ustanika seljaka i baštinjenje njihovih tradicija i vrednosti, uprkos tome što je i sam potomak čoveka koji je od seljaka otimao čak i u vreme najveće gladi. I on priziva nekakve ustanke u Srbiji, hteo bi očigledno i on da blokira auto-puteve, mostove, a možda i da pali državne institucije. Bilo kako bilo, samo je jedan od simptomatičnih primera autošovinista, kojih nažalost u Srbiji nije malo, a koji bi da o srpskom trošku unište sve srpsko. Srbija mora da prestane da se brani od Srba. Da od neo-Jugoslavije postane istinska Srbija. Da Titiće zameni Srpčićima. Da ponovo bude kao zemlja naših dalekih predaka kako bi ostala u nasleđe našim potomcima. A da bi Beograd prestao da se brani od Srba, neophodno je podsetiti na reči knjaza Miloša Obrenovića: „Sa govedima kao sa gov*ima.“

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare