Boško Obradović: Pismo saborcima
Ideja Dveri je veća i važnija od jednog čoveka, makar on bio i osnivač Dveri – nastavljamo borbu zajedno!
- „Mnogo je zvanih, ali malo je izabranih”
Jevanđelje po Luki, 14:16-24
Poštovani višegodišnji i višedecenijski prijatelji i saborci,
Uskoro, o Savindanu 2024. godine, navršava se 25 godina od kako smo osnovali Dveri. Nije malo i nismo malo uradili, neka vreme o tome sudi. Birači su očito ovoga puta izabrali neke druge ljude da ih dalje predvode i treba to onda i prepustiti tim ljudima. Ko god vas pita šta dalje i žali se na aktuelnu vlast, slobodno odgovorite da se jave Vučiću, Dačiću, Đilasu, Milošu Jovanoviću i dr Nestoroviću. Mi možemo neko vreme da pauziramo od javnih i medijskih nastupa i da se bavimo sobom odnosno analiziramo zašto i kako se sve ovo desilo što niko nije očekivao, i šta i kako ćemo dalje. Pre nego što posle današnje konferencije za medije i povratka u lokalnu politiku u Čačku prekinem da se javno i medijski oglašavam na republičke teme, želim još jednom da se obratim samo vama, mojoj braći i sestrama, sa kojima sam vodio sve ove duhovne i nacionalne borbe za ovih 15 godina. Obziri na funkciji predsednika Srpskog pokreta Dveri, koji se moraju imati, sprečavali su me da kažem sve što znam i što sam lično iskusio, ali pošto više nemam taj problem mogu da novom rukovodstvu i svima vama prenesem nekoliko takvih zaključaka koji vam mogu biti korisni.
Navešću samo najsvežije primere mojih opozicionih kolega, jer me posle ostavke ne sprečavaju nikakvi politički obziri da progovorim punu istinu. O liderima vlasti sam sve rekao za ovih 12 godina, kad su mnogi ćutali, ali za ove iz opozicije sam se ustezao iz kolegijalnih obzira. Bio sam verovatno jedini iz patriotske opozicije koji nije rekao niti jednu reč kritike, a kamo li laži i kleveta, prema bilo kojoj drugoj suverenističkoj izbornoj listi, dok su Nacionalno okupljanje prozivali svi, dakle, ne samo iz vlasti već i oni iz opozicije, pa tako i u suverenističke. Toliko nisu mogli da podnesu naš susret sa Lavrovim i Zaharovom u Skoplju da su sebi dozvoli takvu ljudsku bednoću da tvrde da je do tih susreta došlo uz odobrenje Vučića i Dačića, ne shvatajući da time još više nego nas vređaju rusko ministarstvo spoljnih poslova koje sigurno ne traži dozvolu od naših vlasti za svoje diplomatske susrete. Ovo je, nažalost, samo jedan od mnogih sramnih belega koje je iza sebe ostavio Miloš Jovanović, a nije se proslavio ni dr Nestorović za koga zaista nisam očekivao da je u ozbiljnim godinama sklon lažima. O tome su se Dveri izjasnile u posebnom saopštenju, pa nema potrebe da se ponavljam.
Zato bih za ovu priliku posebno izdvojio nešto drugo kada su u pitanju pomenute kolege: prof. dr Miloš Jovanović i dr Branimir Nestorović. Obojicu, uprkos svim našim razlikama, poštujem i uvek sam bio spreman na saradnju i zajedničku borbu. Pretpostavljam da će se svako ko ovo pročita ozbiljno pomučiti da se seti kada su njih dvojica rekli ili uradili bilo šta protiv aktuelne vlasti. U njihovim biografijama nema organizacije protesta protiv vlasti, nema otkrivanja kriminalnih i koruptivnih afera u vrhu sistema, nema zameranja, naprotiv godinama su najdraži gosti režimskih medija i ljudi sistema. Oni su pametniji od mene, oni znaju šta je politička veština i šta se traži, a možda imaju i dogovor. Vreme će pokazati da li su samostalni ili ne. Zbog takve svoje političke veštine su i nagrađeni na ovim izborima iako su se setili da su opozicija pre dva meseca. Takođe, javnost to posle svega treba da zna: obojica su jedino odgovorni zašto nije došlo do ujedinjenja patriotske opozicije na ovim izborima za šta sam se najviše zalagao i za šta sam ih lično molio više puta u poslednjih godinu dana. Na rečima su uvek bili za to, a na delima su poslednjih godinu dana uvek radili drugačije i rušili svaki dogovor unutar državotvornog bloka, iz njima znanih razloga, ne i meni.
Sada neka oni preuzmu odgovornost za budućnost patriotske opozicije jer su dobili mandat za to. Neka pokažu šta znaju. Tražili ste, gledajte. Ono što sam ih ja upoznao – nemaju niti kapacitet niti kondiciju za to (Miloš Jovanović kao predsednik stranke i poslaničkog kluba NADA šest meseci nije ušao u Narodnu skupštinu dok je Milica Đurđević Stamenkovski dolazila u poodmakloj i rizičnoj trudnoći, ali koga to briga). Dobili su podršku građana na izborima i preporučiću novom predsedniku Srpskog pokreta Dveri da nastavi komunikaciju i saradnju sa svima u patriotskoj opoziciji jer za Dveri je otadžbinsko uvek bilo i treba da ostane iznad stranačkog. Predložiću i nešto drugo da imaju spremnu alternativu ako se ispostavi da sam u pravu i da ovi ljudi definitivno ne žele saradnju čak i kada im priznajete liderstvo i sujetu (do čega im je inače najviše stalo), jer imaju neku drugu kombinaciju.
Dveri, ne ja lično. smetaju od početka. Smeta naša ideja, ne mi. To je ista ona ideja koja je ubijana i proterivana u vreme komunizma. Bili smo prvi u novijoj srpskoj političkoj istoriji koji su se vratili svetosavlju, duhovnim i moralnim osnovama za bavljenje politikom, prvi koji su stavili porodicu na prvo mesto svoje politike i tražili Ministarstvo za porodicu, povratak redovnog služenja vojnog roka, promenu pogrešne migrantske politike, promenu pogrešne ekonomske politike subvencionisanja stranih firmi, stali u Narodnoj skupštini u zaštitu srpskog sela i seljaka, ratnih veterana, prezaduženih porodica, radnika oštećenih u pljačkaškim privatizacijama… Da ne govorim o Kosovu i Metohiji i ovoj tragediji da nesrećna naša braća i sestre sa KiM većinski glasaju za one koji su im raznim protivustavnim sporazumima doveli Kurtija da ih teroriše i na severu KiM. Nije slučajno što je samo Milici i meni zabranjen ulazak na teritoriju južne srpske pokrajine jer smo od strane separatističkih vlasti u Prištini pre mnogo godina proglašeni za neprijatelje ustavnog poretka tzv. „Republike Kosova” (što mi nesumnjivo i jesmo), za razliku od drugih lidera patriotske opozicije koji nemaju taj problem. Mnogo je takvih znakova pored puta za narod bilo, uzalud.
Kad sve saberem i oduzmem, ja sam jedan neuspešan političar iz unutrašnjosti koga Beograd nije prihvatio jer Beograd voli prevarante (kad kažem Beograd ne mislim na stare Beograđane, kolenoviće, koji su takođe zgaženi pod skorojevićima i prevarantima koji vladaju od 1945. kada su došli na komunističkim tenkovima). Mnogi naši Srbi sa KiM vole da ih predaju i izdaju, mnogi penzioneri vole da im kradu penzije, seljaci da ih ponižavaju, intelektualci vole pare i položaje, a nesloga među nama rodoljubima nas ubi… Srbijom vladaju lažni Beograđani i mreža njihovih školskih drugova sa Pravnog fakulteta u Beogradu, a svi mi smo za njih provincija i druga liga. Prihvatam poraz, trenutno su jači. Čovek mora da bude gospodstven i dostojanstven i u porazu. Ostavka je moralni čin, a preuzimanje odgovornosti suština i politike i života generalno. Ali, to ne znači da ćemo se predati. I duboko verujem da ću se vratiti kada to bude bilo neophodno da ih pobedimo i razvlastimo beogradske „ujedinjene monopole” (politička kvalifikacija iz „Novog narodnog dogovora” sa kojom su Dveri ušle u politiku 2011. godine, i koja nažalost važi i dan danas). Političke ideje Dveri su neuništive i po rečima Miloša Crnjanskog „kao reke ponornice koje se posle dugog i mutnog toka kroz dubine” vraćaju na površinu. Zato se vraćam radu u udruženju građana Forum za nacionalnu demokratiju, koje je nastavljač nekadašnjeg Srpskog sabora Dveri, kako bi se uputio na tu dubinu dverjanskih početaka i srpske duhovne i nacionalne misli, a Bog i narod će odlučiti da li će i kada ta ideja ponovo isplivati i doći na čelo našeg društva i država, sa mnom ili bez mene.
Ali, da ovde stavim tačku na druge. Smatrao sam da ovo treba da znate i neću se više oglašavati na ovu temu. Posvetimo se našoj krivici. Možda nas je narod, a možda i Bog kaznio za ono što smo loše radili, a možda jednostavno nije naše vreme i birači žele da ih politički prevaranti i dalje varaju. Posvetimo se mi ipak sebi i svojim greškama. To su, po mome mišljenju, tri sledeća velika greha:
Zanemario sam/zanemarili smo bavljenje svojom političkom organizacijom baveći se ujedinjavanjem patriotske i državotvorne opozicije i gubeći silno vreme sa lažnjacima. Najveći od njih je Miloš Jovanović, to upamtite i vodite računa ubuduće. Pogledajte samo kako je pre izbora obećavao da će povesti narod u demonstracije ako dođe do kršenja izborne volje građana, a kako se sada sklonio i priznaje pokradene izbore. Nema potrebe da vas podsećam da je prošle godine odbornik NADA dao većinu Vučiću u Beogradu, ali imam potrebu da napravim razliku između NDSS i Miloša Jovanovića koji je primao mač od SNS dok smo se mi borili u Narodnoj skupštini da bi na kraju završio u američkoj i britanskoj ambasadi i kod Đilasa. Većina u NDSS je bila za ujedinjenje desnice, ali Miloš Jovanović to nije dozvolio. Tamo ima mnogo kvalitetnih ljudi, kao i oko dr Nestorovića, kao i u Srpskoj stranci Zavetnici. Ne umišljajte više nikada da smo samo mi u Dverima vredni i ispravni, to je naš drugi najveći greh.
Dozvolio sam/dozvolili smo da obolimo od politike, od samoumišljenosti da smo neki političari i lideri, što nas je odvelo u jezive sujete i tragične posledice urušavanja međuljudskih odnosa i kvarenja srži Dveri, a to je saborni duh hrišćanske zajednice. To će nas i definitivno uništiti ako se ne vratimo Bogu i sebi, kao i našim najboljim tradicijama sabornog odlučivanja i bratskih odnosa. Što se mene tiče, Dveri ako nastave tim putem i treba totalno da propadnu, što pre to bolje!
Potcenio sam/potcenili smo da nema političkog uspeha dok ga ne pokažeš na lokalnom nivou, dok ne pobediš u svom rodnom gradu. Mnogi od nas u vrhu Pokreta umislili smo da smo političari opšte prakse i da smo popili svu političku pamet ovoga sveta, a nemamo rezultat u svojoj lokalnoj sredini ili čak uopšte nismo izašli na lokalne izbore. Uspešan je samo onaj političar koji je pobedio na izborima, a posebno onaj koji je drugi put pobedio i opravdao poverenje birača, i eventualno samo on može nekome drugom da drži predavanje o politici, a ne mi koji to nikada nismo uspeli. Mi svi ostali smo amateri i treba da spustimo mišljenje o sebi na realan nivo. Zato svi mi veliki umišljeni lideri i političari, a ja prvi, treba da se vratimo lokalnoj politici i najpre pokažemo šta znamo u svojoj lokalnoj samoupravi da bismo dobili pravo da bilo šta drugo pričamo. Razume se da možemo biti stručni u raznim oblastima i imati kvalifikovano mišljenje o raznim temama, ali to nije politika već politički savet, politika je izborni rezultat u svom gradu.
Moja ostavka je, to je i ovo kratko vreme već pokazalo, bila elementarni moralni čin koji predstavlja moralni kapital za dalje. Jedina mala zadrška i žal koji sam osetio prilikom podnošenja ostavke jeste odnos prema svim onim ljudima koji su mi lično toliko verovali svih ovih godina i uložili mnogo podrške i nade u mene, bez kojih ne bih uradio sve ono dobro što sam uradio (sve greške su samo moje). Pozivam ih da nikako ne odustaju od Dveri jer je od mene lično mnogo važnija ideja zbog koje smo se svi okupili. Uvek sam govorio i da potvrdim: nije nama nigde i nikad rečeno i obećano da moramo uspeti u politici i biti vlast odnosno da to mora da se desi – jedino što je izvesno i što je siguran smisao naše borbe jeste da smo samo još jedna smena u nizu generacija koja treba da pruži svoj doprinos u očuvanju našeg duhovnog i nacionalnog identiteta i odbrani nezavisnosti naše države.
Vreme je da podvučemo crtu i pogledamo se u ogledalu gde smo i koliko grešili. I da svako preuzme svoju odgovornost da bismo imali moralno pravo na dalju borbu i novi početak.
Verujem u Boga i Srbstvo, verujem u Srpski pokret Dveri i ideju Nacionalnog okupljanja, ostajem tu i neću se dati dušmanima kao ni do sada. Hvala svima što ste bili uz mene i Dveri svih ovih godina, ostanite tu, Srbija se suočava sa velikim izazovima u narednom periodu, potrebni smo svojoj državi i svom narodu, naša generacija mora da oduži dug Otadžbini do kraja, budimo dostojni svojih svetih predaka koji se nikada nisu predavali. Mi smo Srbi, mi se nikada ne predajemo!
Vidimo se uskoro! Srećni Vam Božićni i Novogodišnji praznici i nemojte zameriti što ću se malo isključiti iz javnosti i prepiski. Vreme je da nadoknadim mnogo toga što sam propustio, a pre svega u radu na sebi i svom duhovnom zdravlju, a onda i prema svojoj porodici i prijateljima!
U Beogradu, 25. decembra 2023.
Boško Obradović
predsednik Srpskog pokreta Dveri u ostavci
Оболео је од гордости и саможиво растерао све квалитетне и од себе боље људе из ,,Двери“!