Luka Benčik: I đavolu smo dosadili, vlast samog demona uči demonskim veštinama

Izgleda, nekim čudom, čak smo i đavolu dosadili, i digao svoje rogove i ruke od nas. Razlog za njegovo odustajanje i okretanje svojih rogova na drugu stranu jeste oblik života – preživljavanje i prilike u kojoj se danas nalazi prostor Srbije.

Đavolu je potrebna preko potrebna pauza, da uzme jednu cigaretu kako bi otpočeo terapiju, omiljenu terapiju u Srbiji od perioda tranzicije – smirivanje živaca, a okoreli profesionalci su usavršili tretman smirivanja sa preciznim doziranjem bromazepama. Kada pljugu ispuši, i završi sa pauziranjem, đavo će morati da uzme jednu svesku i da beleži metode kojima se naša politička elita vodi u stavljanju naroda u tor i zaključavanju te konstrukcije.

Naša vlast je uzela trozubac od đavola, i počela je da uči svojim demonskim veštinama samog demona.

Sto dana je prošlo od rada nove Vlade na čelu sa Anom Brnabić, čije veštine sklapanja rečenice zvuče kao verglanje motora na peglici na temperaturi od -10. Izjavila je tom prilikom da su prethodnih 100 dana vlade obeležila burna i opasna dešavanja na Kosovu i samim tim su ugrozila srpski narod na Kosovu i Metohiji. Kao svaki put što biva u zemlji Srbiji, upućena je pohvala Vučiću od Brnabe kako je Vuöić kao persona najzaslužniji za očuvanje Srbije. Kako se tradicija već ustalila i traje već jednu deceniju, ime Aleksandar Vučić se zlatnim slovima može ispisati na stubovima skupštine i da se njegov lik sa istančanim usnama, koje prenose radikalsku mudrost, nađe na kovanici.

Sednica skupštine u vezi sa Kosovom i navodnim sporazumom o KiM, su podigli talase i na kratak period je izbegnuta monotonija u dnevno-političkom životu. Prezentacija patrtiotizma je bila pod Vučićevim sponzortstvom, a sama predstva je bila na nivou amaterskog pozorišta. Vodeće patriote Boško, Milica S(Z)avetnica i francusko-srpski patriota Miloš Jovanović su imali zadatak predstavljanja svoje pseudo-fatalističke borbe oko Kosova. Kostim koji je bio neophodan za ovaj performans su bili mantili, koje su pozajmili od lokalnih egzibicionista i prodavaca lažnih satova, kako bi uspešno sakrili parole koje su poput dece u predškolskom uzrastu iscrtali i pokazivali pred kamerama RTS- a, a jedini cilj je bio da se ova imena usvoje kao patriotska-politička struja. Ova naizgled jednostavna predstava je imala veliku dozu uspešnosti u glavama simplifikovane političke mase u Srbiji – parole su najuspešnije oružje u patriotisanju koje je konstanta u političkom naoružanju. Banalnost parolisanja i pokazivanja majica se može srušiti jednim pitanjem:

Zašto ne odete na Kosovo, i koja je vaša buduća strategija u zadržavanju Kosova unutar granica Srbije?

Granica postoji, svi elementi državnosti su predati Kosovskoj vladi, a izabrani patrioti od strane Vučića brane Kosovo oralno-retorskim tehnikama. Pregovori treba da pređu u stanje dubokog zamrzavanja, kako se poslednji elementi ne bi predali na srebrnoj tacni sa mašnom na kojoj je ispisano AV. Kada su odabrani opozicionari postavili pitanja u vezi divlje inflacije, povišenih cena računa i temama uopšte koje su bitne za običan živalj?

Srbija i njeni resursi se prodaju kao u partiji Monopola, samo što se u ovoj partiji neće ići u zatvor, nego će ti isti koji prodaju Srbiju biti nagrađeni svaki put kada pređu tu istu. Aleksandar Vučić maestralno žonglira sa temama kako bi se prikrila pitanja koja su bitna samo u vezi jednog mogućeg životnog oblika u Srbiji – preživljavanje.

Upravitelj Srbije – Vučić, izjavio je da je Beograd poput filma ,,Kazablanka”, međutim ono po čemu se naša stvarnost razlikuje od filma jeste što se na kraju filma pojavi ,,The end”. Naša stvarnost traje, i čeka se trenutak pada sa litice koji se ne može izbeći.