Marija Alimpić o Mlađi Đorđeviću i Ćutinim i Savinim prevarama

Izvor:
Politički.rs, Foto: Privatna arhiva, Printscreen

Tekst Marije Alimpić iz udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu prenosimo u celosti

Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi

Sjajan prevod Katonovog pravila koje trenutno najbolje opisuje vašarsku atmosferu otimanja o Rio Tinto. Svega ima, kao u cirkusu i to dobro snabdevenom: fondaških lešinara koji su se svi naprasno setili da mogu da naplate svoju podršku, apolitičnih budućih poslanika, ponosno političnih revolucionara bez principa, stava i ideologije, polupismenih, neukih i nevaspitanih mr dr, raznih logoreičnih darodavaca itd itd. Galerija likova dostojna jednog Balzaka.

Piše Marija Alimpić

Pošto cirkus i dalje radi i zabavlja narod, a usled mnogo pitanja red je da razjasnimo neke stvari.

Savo Manojlović, nudio nam je da budemo potpisnici peticije što smo odbili. To je bio novembar mesec 2020, kada je ovo već bila javna stvar. Nakon našeg odbijanja počeo je da traži dalje ko bi mu mogao dati legitimitet te kako je sam rekao nije mu bio bitan pravni, odnosno krivični status potpisnika jer mu je bilo važnije da uđe u priču. Istovremeno me je kotnaktirala Bojana, navodno odvojeno da bi se na kraju ispostavilo da su to ipak uradili organizovano i smišljeno i protivno naše volje pokrenuli onlajn peticiju 11. januara 2021. Tu peticiju kojoj se protivilo lokalno udruženje koje je pokrenulo borbu potpisali su mnogi iz eko sektora jer su najednom znali sve bolje od nas, neka stručna lica itd. Srbija i dalje nema zakon o peticijama. Ta peticija je onda predavana više puta, dakle jedni te isti potpisi. Ali je ta ista peticija obezbedila sate i sate medijskog prostora kreni-stani majstoru. Osim problema sa matematikom i računanjem potpisa, dr pravnih nauka, Savo Manojlović ima problem i sa razumevanjem osnovnih pojmova koji jesu deo njegove struke pa je tako sirot misleći da ako ne zna on, ne zna niko, ubeđivao javnost da je moratorijum zabrana, a ne tek odlaganje problema što odgovara i vlasti i kompaniji.

Na istim zapadnjačkim jaslama kao i izdajnička vlast, Savo kontroliše blokade, zamajava ljude od kojih mnogi i dan-danas misle da smo mi Zakon o eksproprijaciji dobili juče kad i Savu, maestralno odrađuje Zakon o referendumu bez cenzusa za brata po besi – Vučićija, frlja se svim mogućim relevantnim informacijama o projektu i problemima, laže javno u emisiji uživo pa ga drugo lokalno udruženje demantuje brže-bolje u roku od odmah, što im ne smeta da se ipak druže u parku, a Zakon o rudarstvu od silnih reflektora i ne vidi.

U državi koja je sve samo ne pravna, on bi sada da smišlja nove zakone što je zaista lepo. Možda je trebalo da se sve ove godine pozabavi nepostojećim zakonom o peticijama i činjenicom da mi već imamo zakone, domaće i međunarodne koji da se primenjuju ovog rudnika nikad ne bi bilo. Ni ovde niti bilo gde. Dakle, umesto da se zahteva poštovanje postojećih zakona i sa njima krivična i materijalna odgovornost svih učesnika, mi u takvoj nedržavi donosimo nove. To se zove zaobilaženje zakona.

Savo sada planira da ipak uđe u politiku jer je kampovanje na Novoj S ipak isplativo (ma koliko da je uloženo), narod se obradovao spasiocu iako ga Grigorije demantuje i kaže de „ne čekamo spasioca“.

Kad ga ostaviš da sam smisli i odluči šta će da kaže tu već nastaje problem i građanski oduševljeni i očarani narod ima šta i da čuje, nivo obraćanja uistinu cirkuski. Savo, dečače, de saberi se. Neuk je jedno ali nekulturan i nevaspitan sasvim drugo. Shvatismo zahvaljujući njemu da se od čoveka ipak nikad ne može u potpunosti napraviti dovoljno dobar projekat. Šta ćete, ljudski faktor, trebalo je računati na to.

Savo, međutim zaboravlja jednu stvar. Da je onaj kome se obraća krajnje nekulturno i nevaspitano (taj deo vidi sa roditeljima) u pomoć ipak došao pre njega, da nikad ništa nije tražio, da nikad nije uradio ništa po ovom pitanju bez konsultacije sa našim udruženjem, da nas nikad ničim nije uvredio niti bilo kakvu štetu kampanji naneo. Taj čovek je Mlađan Đorđević koji je prvi put došao pre protesta na Brezjaku, a onda i na protest.

Momčilo Alimpić i Mlađan Đorđević u Brezjaku 2020.

Mediji su nas do tog trenutka ingorisali, niko nije hteo da izvesti o ovome dok se nisu upecali na foru „aaaaaaaa Đilasov kum Đilasov kum“ hahaha. Zagrizli dobro i od tada niko više nije mogao da krije da postoji protest protiv otvaranja rudnika. Od tog istog Mlađana Đorđevića, onaj što se kune u Savu (osim kad laže javno) i obrnuto, tražio je novac. O, da. Vi sad malo razmišljajte ko je.

Ima toga još i sa svakim imamo predistoriju.

Tako je Mufta, pardon Ćuta, nedavno u nekoj emisiji sa crvenom scenografijom izjavio da se za ovo saznalo tek kad je Rio Tinto počeo da buši u Gornjim Nedeljicama i to u Zlatkovoj njivi. Sam Zlatko kaže da nikad nije bušeno u njegovoj njivi, a u Nedeljicama se lole buši od 2004. Čemu tolika potreba da se o tako banalnoj stvari laže? Gotovo da prelazi u patologiju i kod jednog i kod drugog. Možda da odete da vam to neko pogleda.

Kako to da budućeg narodnog poslanika ni jedan novinar ne pita ništa van teme Rio Tinto, znaju li ti ljudi da postoji bilo koji drugi problem i da će možda budući poslanik znati nešto da kaže na drugu temu, kad već na ovu ne zna. Recimo da ga kao nosioca liste neko priupita da se izjasni povodom saradnje sa naci plaćenim vojnicima devojčice sa iste te liste? Neko, bilo ko?

Kao i kod učenog Save, tako i Ćuta kaže da neće ništa ni o kome ružno da kaže, a onda pusti svoje botove da provlače ljude kroz blato kao što su mene spakovali u svaku živu stranku ove male Srbije, a ja odbih sve do jedne ponude, pa onda zove ljude telefonom i vređa i urla, kao uslov za gostovanje u emisijama traži da ja ne budem u istoj emisiji.

Svega ima uistinu u ovoj buvljak atmosferi. To uopšte nije loše. Biće informacija još, sami se javljaju onako kako žele da ih pozdravimo. A imamo čime.

Kao što lepo prevede Valtazar Bogišić, „što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“, tako i sve ove laži, prevare, neistine, raspršiće se kad-tad. Zub vremena izdržava samo istina. Teško je biti čovek u ovom trenutku sa toliko iskušenja, ali je vredno svake muke.

Niko srećan, a niko dovoljan,
Niko miran, a niko spokojan.
Sve se čovjek bruka sa čovjekom:
Gledam majmun sebe u zrcalo!
P.P.Njegoš

P.S. Izgleda da se sa ovog mog vetrovitog rađevskog brda ipak bolje vidi

Foto: Marija Alimpić
POSLEDNJE OBJAVLJENO

Ostavite komentar