Marija odgovorila Ćutinim “ekolozima”: Moj rad je moj jedini izvor prihoda dok je Ćuta u šestoj deceniji dobio prvo radno mesto

Izvor:
Politički.rs

Za vlast se u ovoj zemlji otimaju dve vrste ljudi kojima su zajedničke dve stvari: laganje i pohlepa. Među jednim i drugim ima i obrazovanih i neobrazovanih, ali pošto su laganje i pohlepa zajedničke, sve druge razlike su nebitne.

Piše Marija Alimpić

Malopre čujem da se na zvaničnoj stranici ekološkog ustanka koji dakle ima poslanike iz svojih redova nalazi gomila laži o meni, pa hajde da još jednom razbijemo mitove.

Takođe, ovo će biti prva i poslednja objava ovog tipa iz razloga što moj lični život ne treba nikog da se tiče nego ono što ja javno radim ili ne radim. Najzanimljivije od svega je što se mojim poslom bavi pokret jednog Ćute koji je u šestoj deceniji praktično dobio prvo radno mesto i za koga ni Interpol ne može (ili neće) da utvrdi od čega je u prethodnom periodu živeo, plaćao račune i podmirivao ostale potrebe.

Ajmo redom.

U OŠ „Borivoje Ž. Milojević“ radim od 2012. kada je osoba koja je pre mene na tom radnom mestu predavala francuski jezik (za šta nije bila stručna ali to nije bitno jer je reč o jednoj dobroj i poštenoj ličnosti, a stručnih u tom trenutku nije bilo) odlučila da napusti Krupanj. Deficit profesora francuskog i latinskog jezika nije novost, a niko se ne otima da radi u maloj sredini, da putuje i da radi u izdvojenim odeljenjima. Dakle i na to mesto sam došla samo zato što nikog drugog stručnog nije bilo.

Od tog perioda na ovamo mi je govoreno svašta i trpela sam razne pritiske kao neko ko nikada nije bio politički aktivan niti član bilo koje, a posebno ne vladajuće partije. Saopštavano mi je da „je za mene najbolje da odem odatle“, „da ne umišljam da zaista treba decu nečemu da naučim“, da je francuski jezik „u rangu lepog pisanja i da ne umišljam svašta“, da ne brojim poene na proverama „jer to nije matematika“ nego da deci ocene dajem po stručnoj spremi roditelja i položaju da mi se pravedan i savestan rad „ne bi olupali o glavu“ i šta sve ne.

Od te 2010. sam polako gubila fond časova. U međuvremenu sam fond počela dopunjavati u Srednjoj školi u Krupnju. Dakle u jednom trenutku ja radim u matičnoj osnovnoj školi, Izdvojenom odeljenju Kostajnik i u Srednjoj školi.

Leta 2020. u junu dobijam usmenu poruku da obrišem ovu grupu u kojoj vi ovo čitate „dok mi ne bude kasno“. Odbijam, naravno. U julu pod godišnjim odmorom mi se saopštava iz Srednje škole da ja tu više ne mogu dopuniti fond jer me nema u bazi podataka Ministarstva prosvete (Dositej) ni na jednoj Listi te da ne mogu da me preuzmu. Na moje čuđenje ili bolje reći šok, mi se ponavlja da ne postojim i da oni tu ništa ne mogu nego da vidim sa matičnom školom ko me je izbrisao odatle.

U celom tom haosu pišem inspekcijama i inspektorima koji mi konstatuju da je sve to tačno, da se vidi da je orkestrirano ali naravno, niko ništa ne preduzima.

Gimnazija u Loznici u to vreme objavljuje na toj istoj bazi podataka ministarstva da ima 22% slobodnih časova francuskog za koje ja predajem zahtev. Saopštavaju mi da je to već „rezervisano“ za nekog, direktor traži da se „odreknem“ časova koji nisu ni bili moji, na kraju pošto sam imala ZAKONSKU prednost na te časove mi saopštava da se SINDIKAT ne slaže sa tim te meni kao diplomiranom profesoru francuskog jezika i književnosti nudi časove izbornih predmeta umesto časova francuskog jezika. Uporno odbijam sve što ne moram po zakonu da prihvatim i tada počinju dve najgore godine mobinga od svih deset u prosveti koje traju uporedo sa ovom borbom. U tom trenutku ja dakle radim u četiri škole od čega u tri (u drugoj opštini) putujem. U međuvremenu postajem „vidljiva“ za Srednju školu u Krupnju u kojoj mi je dat ostatak od dva časa latinskog. Raspored gotovo nemoguć, po tri škole u istom danu, prvi čas počinje u Krupnju u 7.20 ujutru, zadnji čas se u istom danu zavrašava u 19.25 u Loznici i još mnogo toga. Apsolutna isključenost u kolektivu u kome tek petoro ljudi sme da mi se javi. Ostali ćute kad im kažem „dobar dan“.

U leto 2021. tehnološki višak u osnovnoj školi u Krupnju, nema ni dva časa izbornog predmeta nigde za mene, niti biblioteke, ma ništa. Bez bodovanja.

Leta 2022. tehnološki u Gimnaziji u Loznici za koju lažovi iz ekološkog ustanka tvrde da mi je dala posao usred borbe. Ti podaci koji su lažni potiču od sindikalnog predstavnika iz škole koji ih je već jednom iznosio i za to laganje dobio i tužbu.

Dakle u toj pomenutoj školi, ja ne dobijam nikakav posao nego upravo OTKAZ koji je napisan nezakonito, kao što ćete videti na fotografiji. Iako zaveden na 31.8.2022. meni je uručen tek 28.9.2022. kako sam i potpisala prilikom primanja Rešenja. Iako sam ja bila zaposlena u svim ovim školama na neodređeno, ova škola mi je kao što ćete videti dala otkaz „zbog isteka roka na koji je ugovor bio zasnovan“.

Kao tehnološki višak deo časova nalazim u Srednjoj ekonomskoj školi u Loznici koja je uredno objavila da ima toliko i toliko slobodnih časova te me primaju kao tehnološki višak.

Dakle, ja trenutno radim u 4 (četiri) škole, u tri putujem i dalje nemam pun fond časova. I danas sam bila u tri škole i predavala dva predmeta. Moj radni dan često traje po ceo dan samo za „šaku“ časova. Za to vreme mnogi koji rade na određeno imaju fondove samo na izborne predmete.

Da napomenem (nevoljno) da sam samohrani roditelj i da to svi ovi lažovi dobro znaju te da je moj rad jedini izvor prihoda, mene ne plaćaju ni ambasade ni fondovi ni političke partije i sve ovo što radim za sve nas radim isključivo od svog vremena, ne naplaćujući svoje sposobnosti i znanja kao što recimo tzv. ekolški advokati nude da nas „odbrane“ za desetine hiljade evra. Broj privatnih časova se smanjio drastično jer više nisam mogla da stignem da trčim po terenu i radim sve ovo i uz privatne časove. Eto, toliko sam ja dala i još više, ali nije vreme da se sad kaže baš sve.

Što se tiče mog pedagoškog doprinosa, priložiću i to ovde, budući da o mom poslu govore oni koji ne vladaju ni pravopisnim minimumom.

Za ovaj predagoški doprinos pri bodovanju ovog leta ja sam dobila 1 (jedan) poen, a koliko Ćuta i ostali NEUSTAVNI dobijaju?

– Vannastavni i onlajn rad sa učenicima (pre onlajn nastave) od 2014. putem fejsbuk stranice i bloga za pomoć u učenju francuskog jezika gde se mogu naći kako potrebne lekcije i vežbe iz gramatike francuskog jezika ali i omogućava komunikaciju sa učenicima van nastave na profesionalan način ukoliko im je potrebna pomoć pri učenju i vežbanju što učenicima pruža sigurnost i mogućnost da napreduju, kao i sekcije za francuski jezik.

– Učešće mojih učenika na pesničkom konkursu na francuskom jeziku, čije pesme su i objavljenje u knjizi „Sto mladih talenata Mačvanskog okruga 2014.“

– Pokretanje školskog časopisa „Notre Coin Français” 2016. (po nazivu sekcije za francuski jezik) u osnovnoj školi „Borivoje Ž. Milojević“ nakon 30 godina. Specifičnost ovog časopisa je to što su svi tekstovi na srpskom i francuskom, što ga čini u tom trenutku jednim od 5 dvojezičnih školskih časopisa u zemlji.

– Organizovanje Dana frankofonije u Krupnju 2020. tik pred prelazak na onlajn nastavu. Tadašnji Dani frankofonije organizovani su uz podršku Francuske ambasade i Francuskog instituta iz Beograda i taj sedmodnevni kulturni program uvršten je u zvaničnu brošuru Frankofonije Francuskog instituta. Ta manifestacija specifična je i po tome što se održavala u Krupnju po prvi put i što su u njoj bili zastupljeni, učenici osnovne i srednje škole, polaznici predškolske ustanove, kolege i roditelji, praktično cela lokalna zajednica. (od ambasada nije uzet ni dinar, niti im je traženo, da se ne protumači pogrešno).

– Prevod i rad na knjizi „Srbi na Korzici“, drugo izdanje, Prometej-RTS izdavaštvo, 2021. (besplatno naravno i od srca divnom autoru i mom narodu, da ne pomisli neko da sam naplatila)

– Rad na knjizi „Velike žene u Velikom ratu“ u delu o kontesi Mari de Šaban La Palis, izdavač Mali Nemo, 2021.
Predstavljanje knjige na čijem sam drugom izdanju tada radila, učestvovali i učenici što su podržali i izdavači i Francuski institut.

Sa svim svojim radom, znanjem, sposobnostima i željom i voljom za radom (koji se pre može smatrati humanitarnim nego plaćenim) zar mislite da bih ikad i pristala na nekakvu vezu?

Sve ovo i još mnogo toga sam uradila pre svega za decu jer mi je to bio najveći motiv, ali nikad ništa od toga niste saznali jer nisam ni pisala ni objavljivala. I sada mi oni koji ni deseti deo toga nisu uradili pišu da sam „sujetna“ samo zato što ne pristajem na laž od koje žele da profitiraju.

Ovi ljudi koji šire laži i ovi koji me proglašavaju viškom zaboravljaju da nisu ništa uzeli od mene, nego od mog deteta. Da li se neko pita ko je njih postavio tu gde jesu i koje članske karte imaju? Od mog deteta je uzeto i vreme koje nesebično dajem za sve izjave, objave, prevode, dopise, saopštenja i terenski rad u nadi da će i ovde jednog dana profesori moći da budu profesori, a mame da budu mame bez da se tresu jer ne pripadaju ni jednoj lažnoj opciji i bez da se bilo kome ko čestito i pošteno radi svoj posao sme zameriti bilo šta i da se niko neće plašiti da će morati da napusti svoju kuću.

Ovo što se meni dešava se ne zove nikakvo „dobijanje posla“ nego progon i nasilništvo. Ovde se ljudska, radnička i sva druga prava mere isključivo po pripadnosti podobnima, bili oni pozicija ili „opozicija“. Šta god uradili nisu i neće pobediti, jer me ni jednom od pomenutih radnji nisu ućutkali niti će.

Sve što radim, radim neprofitno i besplatno, poslaničko mesto sam odbila smatrajući da niti mogu da naplatim zajedničku borbu svih nas niti da sedim sa ljudima koji se lažno predstavljaju. Dok drugi „borci“ napreduju (u pozicijama, projektima, ulaze u SANU, postaju prorektori i za njih glasaju isti oni ljudi koji su smenili Ivanku Popović jer je doktorat Siniše Malog proglasila plagijatom itd.), ja sam svake godine negde višak i fond mi se osipa uz redovne pritiske.

Iako su moji bliski prijatelji i saborci insistirali da se sve ovo i još toga iznese u javnost ranije, to nisam htela ja.

Ovaj put ovo pišem samo i isključivo zbog ljudi koji prate Zaštitimo Jadar i Rađevinu i ne smeju niti jednom biti dovedeni u situaciju da se zbog toga loše osete i da se zna da se i u Srbiji još uvek može naći morala.

Zaštitimo Jadar i Rađevinu

0 0 glasovi
Glasanje za članke

Ostavite komentar

0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare