Sticajem najtragičnijih mogućih okolnosti, pažnja javnosti je usmerena na prosvetu. Gde se pogrešilo, gde se zakazalo?
Piše: Sanja Klipa Gavanski, predsednica Gradskog odbora Nove D2SP Novi Sad
Analitičari i političari traže uzrok sunovrata obrazovanja, ali zanimljivo da niko nije spomenuo uticaj partije na vlasti na prosvetu. Ne samo ove trenutne vlasti, nego i bivše i trenutne i buduće. Zašto smo dozvolili da prosveta potpadne pod partijski plen kao i ostala javna preduzeća? Mesto za zapošljavanje podobnih? Umesto da prosveta ostane bastion stručnosti, ona je svedena na uhlebljivanje podobnih.
Zar nas nije sramota kao društvo da nam deca gledaju nastavnike koji prisustvuju mitinzima vlasti? Kakve lekcije dobijaju? Ćuti, sagni se, slušaj, pusti… To nam je cilj, da decu tome naučimo? Šta deca tih prosvetara vide? Ćuti, završi fakultet, pa ćeš i ti ovako jednog dana. Zašto nije dovoljno da neko bude zanimljiv predavač i dobar, omiljeni pedagog? Zašto mora da bude i poslušnik? Da li vladajuća stranka određuje ko su pedagozi, psiholozi i direktori koji su najbolji vaspitači? Ili bi trebalo proći ozbiljna testiranja za tu poziciju? Spremači, tehničari, fizički radnici su postavljeni preko stranke. Ništa se ne prepušta slučaju!
Bolje nije ni u predškolskim ustanovama. Ni u ustanovama socijalne zaštite. A tek u medicini… To su institucije iz kojih se ne može izvući novac, ali se mogu zaposliti neuhlebljeni kadrovi, kupljene diplome mogu napredovati, vikend završeni fakulteti bez srednje škole mogu dobiti poziciju.
Da li kao osvešćeno društvo možemo da se dogovorimo da je neophodan zakon o zabrani članstva prosvetara u stranci? Identičan onome u sudstvu.
Naravno da se ovaj tekst ne odnosi na baš sve prosvetne radnike, ima izuzetaka, onih što potvrđuju pravilo.
Nešto se u prosveti mora promeniti, jednom da lečimo uzrok, a ne posledicu, a bila bi dobra ideja početi od ovog zakona. Pa onda sve ostalo.
