Dvizac: Srbija danas – beže od knjige k’o đavo od krsta
SRBIJA DANAS… Pred poslovnom zgradom jedne strane kompanije mlad momak obučen po poslednoj modi puši cigaretu. Unutra svi sa fakultetima. Ovim i „onim“.
Pitam ga da li neko od njih čita knjige? On, zbunjen pitanjem, odmahuje glavom.
– Koliko ja znam, niko ne čita – kaže mi.
– Izvinjavam se na pitanju – odgovorim mu i smejem se.
On gasi cigaretu i ulazi brzo u zgradu. Valjda se plaši još nezgodnih pitanja…
Petnaest minuta kasnije, zaustavlja se stari, drndavi kamiončić. Kao iz tv serije „Paja i Jare“. Vozi ga momak umornog lica. Kosa mu zamašćena, brada neuredna. Na njegovom licu se vidi nezadovoljstvo i neispavanost…
Pričamo o svemu i svačemu. O životu danas u Srbiji. Ne znam zašto postavim mu isto pitanje.
– Naravno da čitam knjige. Od malena. Nikad nisam prestajao. Pa ja imam završen Filozofski fakultet sa devetkom. Ali nigde nisam mogao da dobijem posao. Imam diplomu, govorim dva jezika ali nemam ni jednu partijsku knjižicu. Razumeš?! – pita me.
Potvrdno klimam glavom.
– Prinuđen sam da radim ovo što radim da bih preživeo. Da bih imao novca da bolesnoj majci kupim lekove. Zabavljao sam se sa jednom divnom devojkom… Trebali smo da se uzmemo ali kako da zasnujem porodicu? Da živimo ko normalan svet kad jedva krpim kraj sa krajem… Muka mi je od svega. Otišao bih u inostranstvo ali kako da ostavim bolesnu majku. Pa ona je ceo svoj život teško radila da bi mene iškolovala i sad ja treba da joj okrenem leđa. Da pobegnem. Neću i ne mogu. Tako sam vaspitan. A kad vidim ko je sve i na koji način zaposlen, povraća mi se. Samo da doživim dan kada će ovi novokoponovani intelektualci, sveopšte neznalice, pasti.
Teško uzdiše, ogorčeno, razočarano… Pali motanu cigaru da se smiri. Valja voziti do Kragujevca.
Nudi i meni cigaretu. Palim je i kažem mu da sačeka minut. Odlazim do auta i iz gepeka vadim moj novi roman „Tajni mali grad, poklanjam mu je sa posvetom.
A on, od iznenađenja, briše malu suzu izdajnicu. Odavno mu niko ništa nije poklonio. A evo, ja stranac, poklanjam mu knjigu. On voli knjige al nema para da ih kupi. Oni, u poslovnoj zgradi, imaju novca ali beže od knjiga kao đavo od krsta. Zahvaljuje mi se i brže -bolje, daje gas i odlazi u Kragujevac.
To je slika Srbije danas… Ne, tu sliku nećete videti ni na jednoj našoj televiziji… ali zato su tu pisci da je zabeleže…
Mrva istine protiv gomile laži…
[the_ad id=“804″]
