Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen izjavio je da će novi sastanak na visokom nivou između v.d. kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića biti organizovan tek kada obe strane budu spremne da ostvare konkretne rezultate, preneo je danas Kossev.
U intervjuu za Gazetu ekspres, Sorensen je poručio da nijedna strana ne treba da čeka onu drugu da počne sa sprovođenjem postignutih sporazuma.
Prema njegovim rečima, sprovođenje obaveza iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine je „znatno ispod nivoa“ na koji su se Beograd i Priština obavezali.
„Implementacija nije tamo gde bi trebalo da bude, iako ona nije opcionalna“, rekao je Sorensen, dodajući da su Sporazum iz 2023. godine i njegov Aneks i dalje na snazi, pravno obavezujući za obe strane i sastavni deo njihovog evropskog puta.
Govoreći o redosledu sprovođenja obaveza, Sorensen je odbacio pristup prema kojem jedna strana treba da čeka drugu.
„Ne radi se o tome ko će prvi da povuče potez. Nijedna strana ne treba da čeka onu drugu“, rekao je on.
Kako je naveo, Kosovo ima obavezu da odmah počne pregovore o konkretnim aranžmanima i garancijama za odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice, dok Srbija ima obaveze da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i da prihvati kosovska dokumenta i simbole. Ocenio je da su obe strane zakasnile sa ispunjavanjem tih obaveza.
Na pitanje kada bi mogao da bude održan novi sastanak Kurtija i Vučića, Sorensen je rekao da susret na visokom nivou neće biti organizovan radi fotografisanja, već isključivo kada bude mogao da doprinese konkretnim rezultatima.
„Biće sazvan kada okolnosti to budu dozvolile i kada oba lidera budu spremna da ostvare rezultate“, kazao je Sorensen, dodajući da obe strane dobro znaju šta je potrebno da bi do toga došlo.
Sorensen se osvrnuo i na pitanje povratka srpskih sudija i tužilaca u kosovske institucije i podsetio da Evropska unija dosledno poziva Kosovo da omogući njihovu reintegraciju u skladu sa kosovskim zakonodavstvom i sporazumima postignutim u dijalogu, uključujući Briselski sporazum iz 2013. i Sporazum o pravosuđu iz 2015. godine.
Istakao je da je Evropska unija pozdravila povlačenje ostavki srpskih sudija i tužilaca 15. jula, ali je izrazila zabrinutost zbog kasnijeg prihvatanja ostavki koje su prethodno bile povučene, ocenjujući da to deluje nespojivo sa kosovskim zakonodavstvom i principima vladavine prava.
Kada je reč o političkoj situaciji na Kosovu, Sorensen je kazao da dugotrajan tehnički mandat vlade može da ograniči donošenje važnih odluka, ali je naglasio da obaveze iz sporazuma važe bez obzira na izborne procese ili formiranje novih vlasti, kako u Prištini, tako i u Beogradu.
U Evropi, kako je naveo, nema mesta retorici koja opravdava ili relativizuje etničko čišćenje, jer takve izjave vređaju žrtve i nisu u skladu sa evropskim putem, bez obzira sa koje strane dolaze.
